Potrošena svetlost

i kriju tajnu o prisilnom radu, globalnoj mreži eksploatisanja resursa, tehnološkim ubistvima, ali svedoče i o veštini stvaranja, umetnosti, spretnosti, zadovoljstvu, poklanjanju i primanju darova…
Potrošena svetlost zahteva od nas da započnemo proces skidanja čini sa svog smeća koje smo oko sebe skupili u pokušaju da se odbranimo od ponora – ponor je već bio u nama. Ali je bila i ljubav, bila je i volja, bio je čitav svet.
Možda se u stvarima, prostim predmetima ne može naći dom, ali zasigurno postoji onaj koji se može stvoriti sa drugim ljudima.
U svojoj veličanstvenoj i veoma često zapanjujućoj prozi, opredmećujući realnost, Lara Poson vodi nas kroz materijalizaciju stvarnosti kako bismo osetili ono što se ne može dodirnuti. Iako je knjiga suštinski predmet, osećaj koji za sobom ostavlja zaista nije, a posebno ne Potrošena svetlost.