Povratak

06.07.04 Blic

Zlatkovicev junak, Vuk, tipican je predstavnik srpske urbane mladosti; njegov dvojnik i antipod je Manojlo Zombi, veteran i žrtva ratova devedesetih. Oni tragaju za smislom i procišcenjem, prvi u hedonistickom samozaboravu, a drugi u zlocinu. Ali, dok je Zombi unapred izgubljen, Vuku predstoji odisejevski put spoznaje i sazrevanja. Isteran iz zemaljskog, culnog lisabonskog raja (zbog greha sa majkom svoje drage), on se suocava sa malim i velikim užasima beogradske svakodnevice i tek tada pocinje njegovo pravo putovanje – u sebe. Dok se, u senci istrage serije obrednih ubistava, stvarnost muti prodorom podsvesnog (iz zapisa o vešticarenju u Istocnoj Srbiji i kolektivnih tripova na tehno-žurkama), a telesnost (cinjenicnost) potiskuju iracionalni uzroci radnji, Vuk se nesvesno ukljucuje u ritual sopstvenog izbavljenja od besmisla i smrti. Putovanje koje je, kao Vuku Isakovicu, pocelo budenjem junaka, završava se njegovim osvešcenjem pred ikonom Preobraženja Gospodnjeg: suocivši se, i bez svoje volje, sa ocajanjem (smrcu) svojih beogradskih navika, on odlucuje da (treba da) izabere nadu i život.
Autor održava interesovanje citalaca preplitanjem i medusobnim rasvetljavanjem razlicitih romanesknih tokova koji su kompoziciono objedinjeni motivima junakovog budenja i putovanja, odnosno iskušenja i sazrevanja. On veoma uspešno umetnicki transponuje neke od najosetljivijih momenata naše stvarnosti i tumaci ih ukrštanjem neizlecivog balkanskog atavizma sa traumom postkomunistickog doba ( zato je edipovska komika zahvatila sve muške likove, a Vukov otac, Sima, cak podseca na Andreasa Sama).

Vesna Trijić