Rođen je 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik "Pionirskih novina", urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije-Beograd, urednik lista "Poletarac", novinar "Borbe" i od 1975. godine bio je urednik Studija B. Umro je 1984. godine u Beogradu.
Poznatija dela: Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-igra; Poštovana deco (1954), pesme; Smešne reči (1961), pesme; Pričam ti priču (1963), pesme i priče; Na slovo, na slovo (1963-1965), televizijska serija; Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema; Vukova azbuka (1971), pesme; Zoološki vrt (1972), pesme; Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi; Beograde, Dobro jutro 2 (1981) aforizmi; Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige; Beograde, dobro jutro 3 (1984), aforizmi.
Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen.
Autobiografija:
"... Ja sam brzo naucio da pisem stihove... To je jedna vestina koju sam brzo savladao: vesto i lako pisati pesme. Medjutim, mogao sam pisati pesme ni o cemu... I to nisu bile nikakve pesme... Ja sam se dugo mucio da to sto znam zaboravim, a da dodjem do neceg drugog, sto ne znam... Mislim, mnogo sam kasnije dosao do sam poezije... Pre sam naucio da pisem pesme nego sto sam poceo razumevati, u pravom smislu, poeziju!... I mnogo mi je vremena trebalo da dodjem nekako do neke sustine, da se oslobodim te tehnike i vestine, i tako, nekoliko godina sam pisao lose pesme, kojih se vise i ne secam, i koje nikada u knjizi nisam objavio..."