Nagib Mahfuz (autor)
Svaka priča u ovoj zbirci jezgrovita je minijatura koja daje celinu nalik na roman ili predložak za filmski scenario. Ona govori o događajima koji su obeležili dečaštvo Nagiba Mahfuza, egipatskog nobelovca. Mahfuz ima izuzetan dar da s malo reči prikaže dešavanja u rasponu od nekoliko desetina godina, budeći kod čitaoca radoznalost i želju za dubljim sagledavanjem života u arapskom svetu. Kao pravi majstor portreta i psiholoških karakteristika pisac se bavi odnosima u porodici – između muškarca i žene, očeva i sinova, ali i šire ? malih moćnika koji žive na grbači sirotinje. Posebno prefinjen je odnos autora prema ženi i ljubavi. Njegova zapažanja, prika
zana kroz doživljaje dečaka, kreću se u rasponu od potpune nevinosti, začetaka nežnih osećanja, pa do jasno izraženih erotskih nagona i zaljubljenosti. U tipično arapskim pričama junaci su derviši i njihov način života, političke ličnosti iz savremene egipatske istorije i, posebno, lokalni junaci-kavgadžije, „tvrdi“ momci čiji su se reč, vlast i ponašanje ? u rasponu od surovosti pa do jasno izraženih plemenitih poriva i zaštite nemoćnih ? poštovali u tradicionalnom kairskom kvartu.
S mnoštvom portreta, Mahfuz nas uvodi u paralelni svet koji je, često, mnogo bogatiji od onoga u kome živimo, sadržajniji, intenzivniji. Otkriva nam čarobne veze koje povezuju događaje, načine na koji ljudi komuniciraju, ili ne uspevaju da to učine, ispunjene ili neispunjene zavete.
Ispod površine priča odvija se duboka drama ljudskog života, a bogatstvo Mahfuzovog opusa leži u sposobnosti da izvanredno snažno predstavi obličja te drame.
Nagib Mahfuz, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, jedan je od najuticajnijih pisaca u arapskom svetu.Rođen je 11. decembra 1911. godine u Kairu.
Studirao je filozofiju na Kairskom univerzitetu, a prvi roman objavljuje 1939. Posle serije romana koji su za temu imali život faraona, Mahfuz je zapanjio čitaoce mamutskom trilogijom čiji romani (Bain al-kasrain, Kasr aš-šauk i As-Sukarija, 1956/57) prate životne puteve nekoliko porodica srednje klase u periodu od 1919. do 1952. godine. Tom periodu pripadaju čuveni romani sa socijalnim temama koji se obično ubrajaju u Mahfuzov „realistički period“. Kasnije prihvata kontemplativan pristup, kome se dodeljuje atribut „intelektualnog perioda“, a u romanima kao što je Al-Lis val kilab (Lopov i psi) dodaje filozofsku dimenziju socio-istorijskih romana. Objavljivanje romana Avlad haretna (Deca kvarta Gabalavi) 1959. uzburkalo je verske krugove i delo je bilo dugo zabranjeno u Egiptu i u celom arapskom svetu. U decenijama koje slede napisao je preko 60 knjiga, od istorijskih drama do dugih romana zapletenih struktura o životu u savremenom Egiptu. Istrajno neobičan tokom celog života, napisao je i na stotine kratkih priča, filmskih scenarija, novinskih kolumni, eseja. Poslednji roman Sedmo nebo: priče o natprirodnom objavljen je krajem 2005. godine.
Najveći doprinos Nagiba Mahfuza arapskoj književnosti bio je u konsolidaciji i jačanju arapskog romana. Bio je prvi arapski pisac koji se potpuno posvetio formi, koristeći roman – koji inače nije bio odomaćen na Bliskom istoku – da iskaže nade i snove egipatskog naroda, uranjajući u antičku prošlost i dajući poleta sadašnjosti. Realističkim proznim stilom uklanjao je napetost između tradicije i modernizma. Njegovi književni junaci postali su poznati diljem arapskog sveta.
Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1988. godine. Od tada Mahfuz postaje međunarodna književna zvezda i najslavniji pisac iz arapskog sveta.
Umro je u Kairu 30. septembra 2006. godine.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Arapska književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Romani
Izdavač: Samizdat B92; 2008; Broširani povez; latinica; 20 cm; 192 str.; 978-86-7963-320-0;
