Gorica Nešović rođena je 15. 5. 1964. godine u Beogradu. Godine 1982. počinje da radi kao stalni saradnik i redaktor u omladinskom programu Ritam srca, koji se emitovao na Studiju B. Radi kao voditelj Radija Studio B do 1989. godine kada sa još nekoliko kolega osniva Radio B92. Posle nekoliko godina provedenih na B92 vraća se u Studio B, gde počinje emitovanje TV programa, zatim radi kao urednik na Radiju City, a potom na B92 provodi još deset godina. Naredne četiri godine uređuje i vodi emisiju Buđenje u sklopu jutarnjeg programa na Radio Beogradu.
Tokom angažmana na radiju povremeno je radila i na televiziji. Vodila je razne emisije na Trećem kanalu, a na televiziji Studio B zabavno-muzičke emisije Videodrom i Neosvest.
Od juna 2014. godine sa Draganom Ilićem vodi najslušaniji jutarnji program Buđenje na Radiju S2.
30.10.09
Profesija: VIP bloger
Jelica Greganović
Jelica Greganović je jedan od najpopularnijih i najomiljenijih blogera VIP Bloga B92. Koautorka je knjige “Priči nikad kraja, koja je za samo sedam meseci štampana u šest izdanja i prodata u 10.000 primeraka.
Ovaj bestseler je već doživeo svoje dopunjeno izdanje ostavši od prvog objavljivanja na listi deset najkupovanijih knjiga u Srbiji.
O blogovanju, VIP statusu, blogerskoj prateriji i prirodi, razgovarala je za B92 u pauzi potpisivanja njene nove knjige “Samo da ti kažem” na Sajmu knjiga u Beogradu.
Kako ste postali bloger B92?
Tako što me urednik bloga zamolio da pišem za blog. Onda sam ja neko vreme razmišljala da li da to radim ili ne, na šta je moj sadašnji junak iz knjige, koji tada još nije bio junak iz knjige, Žmu rekao „Nemoj k’o boga te molim još i interplanetarno da laješ! Samo mi još to fali!“
Moj argument bio je da to niko ne čita i tako je počelo. Ali ispostavilo se drugačije.
Kome su potrebni blogeri?
Ljudi se sve više druže elektronskim putem. Ne samo zato što ih mrzi da izađu iz kuće, i da tamo negde čekaju nekog, nego prosto zbog toga što jedino elektronika ubedljivo pobeđuje geografiju. Jeste da ja dosta pišem na maternjem jeziku pošto sam dopisnica, odnosno razglednica B92, međutim to je samo deo mog maternjeg jezika. dok priče koje pišem sadrže drugi fond reči, jedno drugo jezičko blago, koje zapravo nemam gde da koristim. Iskreno rečeno meni blog pomaže i u tome da ne zaboravim jezik.
Koje teme su izazvale najviše komentara?
Tema koja je izazvala strašno puno komentara je tema o Logorskoj Dolini, jednom od dva najlepša mesta u Sloveniji. To je bila jedna razglednica, jedan mali putopis koji je izazvao gomilu komentara. Ti komentari se nisu odnosili samo na Logorsku Dolinu, već su ljudi odjednom poželeli da pričaju o prirodi, o planinama, o rekama, o jezerima.
Kada sam ja počela da pišem na blogu vladala je poplava političkih blogova i u velikoj meri političko kibicerstvo.
Meni koja se dvadeset pet godina bavim informativnim novinarstvom, odnosno politikom, nije bio ni cilj ni zadovoljstvo da se i u slobodno vreme bavim svojim poslom. Jako sam se trudila da to izbegnem i da pišem o stvarima kojih tada zaista nije bilo na blogu.
Pisala sam o običnim stvarima, o reklamam, o frizerkama, o bebama, o životinjama. Tu je čak postojala grupa nezadovoljnih komentatora, koji su se žalili, ali je mnogo veća kritička masa bila sačinjena od ljudi kojima je prosto laknulo što su se pojavili blogovi na kojima nije bilo svađe, stranačkog pritiska, jedva su dočekali pauzu u vestima koje ih pritiskaju.
Ono što sam ja pisala je navelo mnoge da mi napišu priču i o sebi, i to nisu ništa manje vredne priče od onih koje ja pišem.
Kad će konkurs?
Mogla bih da napravim konkurs ali nemam vremena.
Kako se postaje VIP bloger B92?
Ranije si postajao VIP bloger na poziv, a sada VIP i ne znači “very important person”, već “very important place”. Vi više ne morate da budete javna ličnost da biste bili VIP bloger, već možete da zaslužite to nekim maštovititm tekstom i bićete na naslovnoj strani bloga.
Šta razliikuje B92 od drugih blogova?
VIP blog B92 je zajednica, a to je retko. Ovde se ljudi već poznaju. Neki su se u međuvremenu upoznali, tu su padala koliko ja vidim i zaljubljivanja i muvanja, od onih u privatnoj pošti do onog kad primetimo da se neko muva sednemo u prvi red uzmemo kokice kažemo samo napred. Postoje i svađe, kao i svuda, ali ja se trudim da gledam pozitivnu stranu. Svima nama blog pre svega ulepšava slobodno vreme. Blog kao takav se na svim sajmovima knjiga, od frankfurtskog pa nadalje, već tretira kao oblik najmodernije književnosti .
Na kraju krajeva nisam jedino ja na blogu objavila knjigu. Ima i drugih koji su objavili knjige i to je uvek bilo na radost blogerske zajednice i uredništva. Jer ipak nije mala stvar kada od nečeg što se pojavilo na blogu, nastane nešto mnogo trajnije. Ako se desi greška u softveru cela priča će nestati, a ovako ostaju knjige.
Da li postoji piraterija na blogu i da li postoji zakon koji reguliše takve pojave?
Da postoji. Neverovatno, ali postoji. Ali kada se pojave, pirati ostaju bez statusa blogera. Verovatno bi čovek mogao da se pozove u takvoj situaciji na autorska prava i da na taj način zaštiti to što je napisao, smo što niko neće da ulazi u sudski spor koji traje 28 godina, sve dok se ne zaboravi zašto si beše došao na sud.
