Princ Valijant 23 (1983-1984)

Priča o Haroldu Halu Fosteru zanimljiva je u najmanju ruku kao i ona o njegovom remek-delu, a međusobno se u velikoj meri prepliću, budući da je Foster dobar deo svog života proveo kreirajući jedan drugi život – Valov. Foster je rođen 1892. godine u Halifaksu, Kanada. Detinjstvo je proveo ploveći čamcem vodama Nove Škotske i baveći se lovom, a nemirni avanturistički duh nasledio je od predaka moreplovaca. Kada se 1906. njegova porodica preselila u Vinipeg, Halova ljubav prema prirodi postala je još jača. Kao traper, lutao je kanadskim prostranstvima, šumama i Velikim jezerima, lovio lisice radi krzna, koje je prodavao. Bavio se i boksom, prodajom novina, ali nije odoleo zovu prirode. Kada je navršio dvadesetu, otkrio je svoj talenat za crtanje i iskoristio ga da zaradi za život, baveći se reklamnim ilustracijama. Usledio je period zlatne groznice, krajem dvadesetih godina prošlog veka, koji je Foster proveo u rudniku. Burnu mladost autor će kasnije preneti i na svog junaka, a zahvaljujući Halovim lutanjima, strip obiluje predivnim, detaljnim pejzažima. Tokom godina rada na Valijantu, Foster je mnogo putovao, kako bi verno naslikao mesta koja će i Val posetiti. Godina 1921. bila je prelomna u njegovom životu, jer je svestrani Foster tada odlučio da će mu umetnost biti životni poziv. Te je godine došao u Čikago, gde će završiti umetničke škole. Više od 1.000 kilometara puta prešao je na biciklu!
U svet stripa ušao je 7. januara 1929. godine, kao crtač popularnog Tarzana, lorda Grejstoka, gospodara džungle, lika nastalog iz pera čuvenog Edgara Rajsa Barouza. Istog dana počeo je Bak Rodžers, a nedugo zatim Popaj i Eržeov Tintin (s kojim je rođen belgijski clean line stil). Foster je najpre radio dnevne epizode, da bi se dve i po godine kasnije prihvatio rada na nedeljnim. Tu se otvorio prostor za iskazivanje njegove kreativnosti, a ujedno je imao mnogo veću slobodu nego s dnevnim kaiševima, pa je Tarzana radio sve do 1936. Zanimljivo je da Foster u početku nije želeo da crta stripove, smatrajući to „prostituisanjem svoga umetničkog rada“, ali realnost ga je naterala da promeni mišljenje, jer je morao da izdržava porodicu, ženu Helen i dva sina. Ubrzo je, zasut pismima obožavalaca Tarzana, iz korena promenio raniji stav, shvativši da njegov strip „donosi zadovoljstvo milionima čitalaca“.
Bilo je to zlatno doba stripa, godine obeležene Velikom depresijom, ali istovremeno period velikih društvenih promena i naučnih otkrića, što je uticalo na razvoj umetnosti, naročito filma i stripa, u kojima su se ogledali snovi i težnje koje u realnosti nije bilo moguće dosegnuti. Tako su čitaoci mogli da pođu u šetnju džunglom s pomenutim Tarzanom, ili s Fantomom, „duhom koji hoda“; da lete svemirskim brodovima i istražuju druge planete s Flašom Gordonom, ili da putuju hronosferom kroz vreme, uz Brika Bradforda; da rešavaju zamršene detektivske slučajeve s Dikom Trejsijem i Ripom Kirbijem... Sve to omogućili su veliki autori poput Falka i Rejmonda, a ogroman doprinos razvoju devete umetnosti dao je, naravno, i sam Hal Foster, „otac avanturističkog stripa“.
Iako hvaljen za rad na Tarzanu, Foster je sve vreme razvijao jedan nov lik: Derek, Son of Thane. Godine 1936, pregovarao je s Junajted fičers sindikejtom o svojoj ideji, a rasplet – koji se smatra najgorom poslovnom odlukom u istoriji stripa – bio je takav da su ga odbili. Srećom, Vilijam Randolf Herst, ljubitelj stripa i vlasnik King fičersa, bio je impresioniran Fosterovim prethodnim radom i želeo je da ga angažuje po svaku cenu. Prihvatio je Fosterovu viziju, a jedna važna promena ticala se imena novog junaka, koga je generalni menadžer King fičers sindikejta, Džozef Koneli, konačno nazvao princom Valijantom. Radnju je Foster smestio u doba legendarnog kralja Artura i vreme pada Rimskog carstva – u peti vek naše ere. Proveo je mesece proučavajući istorijske zapise vezane za to doba i do najsitnijeg detalja razradio sve aspekte svog novog stripa: običaje, zamkove, nošnju, oružje, bitke, turnire, mitove – pretočivši sve to u Valijantovu stvarnost. Njegova avanturistička mladost i ljubav prema prirodi, odlično poznavanje epohe u koju je smestio radnju sage, stil izgrađen tokom rada na Tarzanu i mnoštvo svežih ideja iznedrili su sjajnu priču i nenadmašan (a često kopiran) filigranski crtež. Više od pedeset pet sati nedeljno, Foster je table Valijanta radio na papiru dimenzija 23 x 34 inča, jer mu je to pružalo mogućnost da stvara detaljan, precizan crtež kakav do tada nije bio viđen, i koji niko nije uspeo da nadmaši. „Pravi crtač“, jednom je rekao, „mora imati dara za pisanje.“ On ga je svakako posedovao: stvarao je neponovljivu sintezu slike i teksta. Pored Valijanta, tokom 1944. i 1945. radio je i dnevni strip Srednjovekovni zamak, čija je radnja bila smeštena u doba Prvog krstaškog rata.
Trinaestog februara 1937. na stranama Njujork džornala pojavila se prva tabla Princa Valijanta u boji. Tokom decenija, strip je nastavio da izlazi kao nedeljni (ili sedmični) novinski strip, sve do danas. Ono što ga je od početka razlikovalo od svih drugih izdanja tri su stvari. Prvo, Princ Valijant nije rađen u vidu zasebnih (često međusobno nepovezanih) epizoda, već u kontinuitetu, u formi hronike. To je možda i glavni razlog tome što u stripu nema uobičajenih oblačića, već se tekst nalazi ispod slike (tzv. story-strip), ali Foster nije želeo da kvari kompoziciju slike, takođe. Konačno, Val nije večiti mladić, poput drugih stripskih junaka, već stari s vremenom. (To odlikuje još i Torgala Van Hama i Rosinskog.)
Princ Valijant je postao jedan od najuspešnijih stripova svih vremena, a Hal Foster je osvojio brojne nagrade, među kojima su najvažnije Silver lejdi (1952), Ruben (1957), za najboljeg crtača godine, i Zlatni ključ (1977). U svojoj 73. godini, primljen je za člana Britanskog kraljevskog umetničkog društva, što je čast kakvom se samo mali broj Amerikanaca može pohvaliti.
Početkom sedamdesetih, Foster počinje da traži naslednika jer nije želeo da, zbog artritisa, njegov rad izgleda „amaterski“. Tabla 1787, od 16. maja 1971, bila je poslednja kompletno urađena Halovom rukom. On je, međutim, i narednih godina pisao, povremeno skicirao i kolorisao strip.
Veliki Harold Foster umro je 25. jula 1982. u Spring Hilu, Florida, malo pre svog 90. rođendana, a nakon njegove smrti strip je prešao u ruke porodice Marfi – crtež Džonu Kalenu, koji je godinama asistirao Fosteru i obavljao veći deo posla, scenario njegovom sinu Kalenu, a slova i kolor ćerki Meg.