Svetozar Koljević, Nikola Koljević (autor)
Izabrati najbolje Andrićeve pripovetke nije isto što i učiniti izbor iz nekog drugog pripovedačkog opusa. I tamo gde ne piše svoje najbolje stranice, Andrić ne piše loše. I tamo nalazimo duboke misli, suptilne stilizacije, majstorstvo u nekom pripovedačkom ili jezičkom obrtu. Ako bi se
pravio izbor Andrićevih pripovedaka koje bi vredelo čitati, u takvoj knjizi našle bi se gotovo sve njegove pripovetke: neke bi trebalo čitati zbog zanimljivih jezičkih rešenja ili dobrih narativnih segmenata, neke da bi se - u duhu poznate misli da umetničke postupke velikih pisaca lakše sagledavamo na primerima koji nisu sasvim uspešni nego na njihovim najboljim delima - pratio piščev dolazak do majstorstva. Redosled priča u ovom izboru određen je njihovom temom. Na početku dolaze priče o turskom vremenu bosanske istorije; potom slede priče izabrane iz ciklusa o fratrima kao i priče iz ciklusa o ljubavi u kasabi; „Jelena, žena koje nema" i „Letovanje na jugu" primeri su Andrićevog pripovedanja o fantastici, o ograničenosti i nedovoljnosti čula; “Žeđ" pripada ciklusu o austrougarskom prisustvu u Bosni, dok je „Pismo iz 1920. godine", pripovedna rekapitulacija istorije Bosne; na kraju izbora nalazi se nekoliko priča o deci i dečjoj spoznaji sveta, kao i četiri priče izabrane iz knjige „Kuća na osami". Čitanjem ovih priča sklapa se moguća celina Andrićevog pripovedanja.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaće pripovetke
Ostali naslovi iz oblasti: Pripovetke
Izdavač: Zavod za udžbenike - Beograd; 0001;
