01.01.00
Danas
2-3.12.2000.
Istina u ratu emocija i interesa
Drago Boric - "Pepeo i prah" (Rock interviews 1988-1998)" Kulturbunt - Pokret Za Mir - Pancevo, 2000, Edicija: "Srecna Nova 1389", mart 2000.
"Pepeo i prah" je knjiga intervjua sa rock muzicarima koji su nekada cinili jezgro tkz. nezavisne rock scene one "velike" Jugoslavije, i pokriva period 1988-1998. godine, dakle, onaj vrlo bolan i dramatican period istorije bivse drzave, te kao takva predstavlja dragocen dokument vremena u kome je nastala i otvara citav niz pitanja i zakljucaka. Ne treba posebno napominjati da je ogromna vecina sagovornika Drage Borica (rock novinara i autora knjige) bila, i jos uvek jeste, sama prva liga ljudi iz tadasnje rock-underground-garage scene koja se vec bila oformila i koja je funkcionisala zahvaljujuci prvim uspesnim koracima nezavisnog rock izdavastva i otvorenosti medija.
Kako kaze Dragan Ambrozic u svom odlicnom uvodnom eseju o omladinskoj stampi "na underground nivou Jugoslavija je u najkriznijim godinama 89-91 postojala upravo zahvaljujuci prirodnom poslovnim povezivanju", a ja bih dodao i zahvaljujuci kulturnoj komunikaciji, naravno govorimo o rock odeljku. Spoons, Messerschmitt, KUD Idijoti, Majke, Borghesia, Miladojka Youneed, Del Arno Band... samo su neka od imena zastupljenih u ovoj knjizi, imena dovoljno poznata i relevantna i danas "10 godina posle".
Iako su muzicari sagovornici, a muzika tema, ipak glavni junak ove knjige jeste politika. Politika proizasla iz ludila nacionalizma koja je pokidala i oduvala tanke niti civilizacijske svesti i kosmopolitizma. Zato je "Pepeo i prah" knjiga koja ne izvodi nikakve zakljucke, vec kroz intervjue daje taj nas "kratki pregled raspadanja". Kosi ugao citanja ove knjige sasvim jasno pokazuje da su rock delatnici imali vise razuma od politicara i da su se oni pitali do raspada bivse Jugoslavije sasvim sigurno ne bi ni doslo. Takodje je jasno da je najveca slabost knjige "Pepeo i prah" ujedno i njena najveca prednost. Slabost zbog potpuno promasenog trzisnog tajminga pojavljivanja, slabost jer govori o nijansama jednog tako malotiraznog segmenta kao sto je nezavisna rock scena i malo je verovatno da ce ova knjiga stici do velikog broja citalaca.
Njen najveci kvalitet se ogleda u cinjenici da ce ova knjiga u godinama koje dolaze samo dobijati na znacaju jer je dokument onoga sto je bilo i predstavlja preciznu registraciju pozitivnog razmisljanja makar jedne grupe ljudi (muzicari), okrenutost ka nekim normalnim civilizacijskim postulatima a samom autoru utehu da je kroz profesiju, makar za tren pruzio otpor ludilu rada a da pri tom nije izneverio osnovne principe novinarske etike. Ova nevelika, dotirana knjiga bice dragocen vodic u nekim boljim vremenima kada ce period 88-98 biti velika mracna rupa istorije. Toliko snova i toliko prepreka. Toliko dobre volje a toliko malo razuma. Toliko mnogo zidova a tako malo izlaza. U civilizacijskom kontekstu pojava ovakve knjige je dragocena tj. neophodna je. Mozda je ona i prethodnica za knjige koje ce se pojaviti na istu ili slicnu temu.
Ona je bitan korak ka resavanju "kvadrature kruga" godina post-raspleta. Ona je faktografsko stanje o tome ko je sta govorio, gde je bio, sta je radio, sta je mislio. Jednoga dana ona ce govoriti u korist istine u sporu emocija i interesa. "Pepeo i prah" je hrabra knjiga poput onih sagovornika koji se nisu libili da kazu sta misle i osecaju (u vrlo nezgodnim vremenima), poput onih nosaca zvuka koji su bili produkt te nezavisne-alter scene, malotirazne i nepotkupljive. Iako su izgubili publiku, prostor i medije, ljudi kojima se bavi ova knjiga nikada nisu izgubili razum. Kreacija i komunikacija su monete koje nikada ne devalviraju. Koprivnica, Vinkovci, Beograd, Kopar, Sarajevo, Skoplje, Maribor,... bila jednom jedna zemlja. Demolition Group, Arhangel, Majke, Lacni Franc, Overflow... kasete i CD se i dalje vrte. Pisma su adresirana i odavno poslata. Ostala su svedocanstva i ocene u njima.
Zvonko KaranovicDanas
2-3.12.2000.
Udzbenik za diplomate
Miodrag Mitic: "Profesija sporazumevanja", Sluzbeni list SRJ, Beograd, 2000.
Nekadasnji pomocnik saveznog ministra za inostrane poslove (koji je ovaj resor svojevoljno napustio 1995. godine) i generalni sekretar prvog predsednika SR Jugoslavije, dr Miodrag Mitic, pored ostalih, objavio je i pet knjiga iz oblasti diplomatije, pocev od prve, pre dvadesetak godina, o diplomatskim i konzularnim funkcijama, preko "Problema jugoslovenske diplomatije i diplomatske sluzbe" (dosad jedine sveobuhvatne i kriticke studije o nasoj diplomatskoj sluzbi), izdate 1997. godine do "Diplomatije", koju skromno naziva prirucnikom, mada je po mnogim mestima udzbenik i za vodece diplomate.
Pre nekoliko meseci u knjizarama se pojavila nova Miticeva knjiga o istoj temi, ali potpuno drugacijeg zanra - bez naucnih analiza, a sa ozbiljnim knjizevnim pretenzijama, da interesantne spoljnopoliticke dogadjaje, pojave i probleme iznese kao impresiju neposrednog ucesnika. Tim se, za razliku od dosadasnje nase literature iz diplomatske problematike (obicno dnevnicki zapisi o susretima na najvisem nivou), prvi put citaoca stavlja na uvid svakodnevna, neulepsana, slika diplomatske delatnosti, njenih uspeha i propusta, njenih nedostataka, cesto nedostupnih prosecnom posmatracu. Vrednost knjige predstavlja i cinjenica da je u njoj obuhvacen ne samo diplomatski, vec i konzularni rad, kroz veoma interesantne primere zastite interesa nasih gradjana u inostranstvu. Prosto je neverovatno sa kakvim se sve problemima moze da suoci jedan diplomata ili konzul u svojoj karijeri.
Dosledan svom kritickom duhu, autor veoma argumentovano iznosi ozbiljne greske i propuste koji su pravljeni u nasoj diplomatiji, bez trunke namere da nekoga licno uvredi ili omalovazi ili da sebe prikaze u nadredjenoj poziciji (knjiga sadrzi i nekoliko konkretnih "gafova" samoga autora). Kao sto sam autor u uvodu knjige pominje, neki dogadjaji izgledaju cak karikaturalno, jer ni diplomatija nije lisena svakodnevnih gluposti koje se desavaju svuda u zivotu. Opisujuci i uporedjujuci neke visoke politicke licnosti iz zemalja u kojima je obavljao svoju diplomatsku delatnost, autor veoma zanimljivo daje sliku i nasih mentaliteta, a posebnu poslasticu cini deo knjige koji govori o tome kako smo "uspesno" stvarali neprijatelje. Ili kako smo se pripremali i ucestvovali na nekim sudbinskim pregovorima (za Dejton autor kaze da bi se i "Nikola Pasic u grobu prevrnuo").
Mitic pobija argumentima neke stereotipe o ponasanju pojedinih zemalja u jugoslovenskoj krizi, navodeci konkretne podatke o upozorenjima koja su nam stizala iz zvanicne Nemacke i secesionistickim pokusajima pojedinih nasih republika, kao i krajnju naivnost i neodgovornost na koja su ta upozorenja u vrhu Jugoslavije nailazila. Ne manje intresantni su i delovi knjige o pregovorima o reprogramiranju dugova, sukcesiji, jugoslovenskom nuklearnom programu, jugoslovensko-nemackim i jugoslovensko-austrijskim odnosima, spijunskim aferama koje je resavala jugoslovenska ambasada u Becu, vladavini Franca Jozefa Strausa u Bavarskoj i politici Bruna Krajskog u Austriji.
Da u pitanju nije nikakvo sturo stivo iz diplomatskog zivota, govori i cinjenica da se kao "junaci" priloga javljaju i, mnogi umetnici, pocev od Riharda Vagnera, Vladimira Vojnovica, Vladimira Visockog do Jovana Ducica, Paje Jovanovica i njegove supruge Hermine. Skoro jednu trecinu knjige obuhvataju veoma interesantni putopisi iz pojedinih zemalja skoro sa svih kontinenata.
Pada u oci da je najmanje priloga iz perioda Miticevog rada u kabinetu predsednika Cosica (osim nekoliko kratkih krokija o razgovorima sa Gadafijem, Atisarijem, Vensom, Ovenom i Karadzicem, kao i o neuspesnom pokusaju uspostavljanja dijaloga sa predsednikom Jeljcinom). Treba se nadati da ce ova problematika naci vise prostora u buducim autorovim knjigama. Jasan jezik i dopadljiv stil izlaganja predstavljaju posebne kvalitete ove knjige. Knjiga je zaista neizbezna literatura za sve one koje interesuje diplomatija gledana ocima neposrednog ucesnika, a posebno za one koji se njom bave ili nameravaju da to cine. Treba cestitati izdavacu - Sluzbenom listu SRJ, koji je poslednjih godina, i pored svog karaktera zvanicne ustanove, objavio niz ovakvih interesantnih knjiga siroke lepeze, koje karakterise objektivnost i kriticka analiza ne samo proslih, vec i savremenih dogadjaja i pojava.
Zarko Milosevic
