28.07.22 Bookwar
Zašto Afrikanci nisu kolonizovali Evropu?
Knjiga koja pokušava da nam pruži odgovor zašto se istorija odvijala na onaj način kako se odigrala, a ne na neki drugi.
Džared Dajmond je svetski poznati naučnik i dobitnik Pulicerove nagrade koji je započeo svoju naučnu karijeru u fiziologiji, specijalizovao se za evolucionu biologiju i biogeografiju, a u naučnim krugovima se brzo pročuo zahvaljujući svojim istraživanjima razvoja ljudskih društava na Novoj Gvineji.
Upravo tokom jednog boravka na Novoj Gvineji, na kojoj je te 1972. godine, proučavao evoluciju ptica upoznao lokalnog političara Jalija. Dajmond se šetao duž obale mora i, kako su išli u ustom pravcu, Jali ga je sustigao i pridružio mu se.
Ta šetnja je trajala sat vremena i tokom nje radoznali i promoćurni Jali je postavljao sijaset pitanja. Posle uobičajenog ćaskanja o politici razgovor je skrenuo u sasvim drugom pravcu. Iako je završio samo srednju školu i nikada nije napuštao ostrvo Jali je znao da postavi veoma pronicljiva pitanja i da veoma pažljivo sasluša odgovore.
Prvo je poželeo da otkrije nešto o Dajmondovom proučavanju ptica, a zatim i da sazna kako su preci njegovog naroda tokom deset hiljada godina došli na Novu Gvineju i kako su je beli ljudi kolonizovali u poslednja dva veka.
Obojica su veoma dobro znali da su Novogvinejci u proseku pametni bar koliko i Evropljani, pa, opet, Evropljani su ti koji su na njima doneli metal, čelične sekire, šibice, lekove, odeću i kišobrane. Sve ono što je Jalijev narod nazivao „tovarom“.
Jali je sve to imao na umu kada je, svojim pronicljivim očima, pogledao Dajmonda i postavio ono što će ovaj docnije nazvati „Jalijevim pitanjem“.
„Koji je razlog da ste vi belci stvorili tolike tovare i doneli ih na Novu Gvineju, dok smo mi crni ljudi imali tako malo vlastitog tovara?“, upitao je Jali.
Na ovo, naizgled prosto, pitanje teško je dati odgovor. Dajmondu je trebalo više od dvadeset pet godina da odgovori na ovo pitanje, a taj odgovor dao je u vidu knjige Puške, mikrobi i čelik koju je, u prevodu Gordane Vučićević i Tatjane Bižić, objavila izdavačka kuća Laguna.
Zašto su moć i bogatstvo raspoređeni ovako kao što je to danas slučaj, a ne nekako drugačije? Zašto Indijanci nisu osvojili Evropu, a ne obrnuto? Zašto Afrikanci nisu napravili svoje kolonije u Evropi, već su to učinili Evropljani?
Nakon poslednjeg ledenog doba planeta je bila naseljena lovcima-skupljačima, a onda je počeo neravnomeran razvoj. Otkriće poljoprivrede, pisma, metalurgije… dešavalo se na različitim mestima, ali je samo Evroazija bila područje koje je napredovalo brže od ostalih. U poslednjih pola milenijuma Evropa je uzela primat u ovoj trci u odnosu na Aziju, naročito u odnosu na Kinu.
Koji su razlozi baš ovakvom razvoju događaja?
To je odgovor koji će Džared Dajmon pokušati da nam pruži u ovoj knjizi. Vraćajući nas na same početke i prateći razvoj i širenje otkrića, kao i upoređujući različita društva i uslove u kojima su se nalazili, pokušaće da odgovori o Jaliju na ono njegovo čuveno pitanje.
Dajmond povezuje događaje od pre trinaest hiljada godina i pokazuje kako oni i danas utiču na naša društva i civilizaciju. Jer u prošlosti leže i odgovori na pitanja, prauzroci, zašto su danas, na primer, Švajcarska i Holandija, bogatije od Nigerije i Zambije. Kolonijalna prošlost je samo jedna u nizu posledica tih prauzroka koje ova knjiga pokušava da otkrije i istraži.
Puške, mikrobi i čelik je izuzetno ozbiljno napisano naučno-popularno štivo, koje se, uprkos obilju informacija, sa lakoćom i uživanjem čita. U pitanju je „istorijski putopis“ kroz ljudsku istoriju i društva koja nam pomaže da postavimo temelje za razumevanje naše civilizacije.
Piše: Milan Aranđelović
