Rečnik psihoanalize

16.05.03 Dnevnik - Novine i časopisi

O Sigismundu, zvanom Sigmund, Šlomo Frojdu (1856-1939), beckom lekaru i utemeljivacu psihoanalize, napisano je stotine publikacija. On sam napisao je dvadeset cetiri dela koja su prevedana na preko trideset jezika. Napisao je i petnaest hiljada pisama, a oko deset hiljada je pohranjeno u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu.
Frojdizam kao škola mišljenja i lecenja duše i psihe dao je svoj pecat u citavom nizu oblasti od psihologije, psihijatrije, filozofije, istorije, religije, književnosti, slikarstva, antropologije, seksologije, kriminalistike, sve do lingvistike i umetnosti. Izmedu 1930. i 1960. frojdizam se podelio u šest glavnih struja i zabeležio razvoj u rasponu od idolatrije do dogmatizma.
Pokušaji objašnjavanja i popisivanja pojmovnog aparata psihoanalize imali su buran tok i više aktera. Od sutona do procvata psihoanalize beležene su osnove, ali i razocarenja u terapiju. Recnik koji je sada pred nama, po recima autora « nije ni leksikon ni glosar, kao što nije iskljucivo usredsreden na frojdovska otkrica: on nudi popis i pregled svih elemenata misaonog sistema psihoanalize i prikazuje nacin na koji je ona, krajem XIX i tokom XX veka, izgradila svoje specificno znanje, što podrazumeva svojevrsnu konceptualnost, istoriju, neprestano iznova tumaceno originalno ucenje (Frojdovo delo), rodoslov ucitelja i ucenika, odredenu politiku.
Tako je ovaj recnik iz najnovije generacije, u Parizu je objavljen 1997. obuhvatio stanje psihoanalize u dvadeset tri zemlje, doneo biografije njenih poslenika, istorijat ustanova, popisao razlicite škole, clanove Frojdove porodice, neposredne ucitelje, pisce i umetnike s kojima je imao znacajnu prepisku i licni kontakt. Profesor dr Žarko Trebješanin je u dodatku Recniku objavio studiju «Psihoanaliza u Srbiji» koja ima izuzetnu vrednost. Iz nje se vidi da je ona u Srbiju stigla dvadesetih godina dvadesetog veka s dvojicom školovanih psihoanaliticara Hugom Klajnom i Nikolom Šugarom.
„«Recnik psihoanalize”» je uzorno delo koje je pravljeno po svim pravilima za knjige takve vrste. Pored obimne hronologije Frojdovog života, tu je i imenski i pojmovni registar koji omogucava lakše snalaženje u šumi imena, pojmova, lokaliteta, institucija i svega što frojdizam i danas prati. Posebno je data i bogata literatura, koja prati svaku vecu odrednicu, a sve se cita pregledno i lako, i bez posebnih specijalistickih znanja iz ove velike oblasti. U tome svakako zaslugu imaju i prevodioci. Danijela Brankovic, Ana Moralic, Jovan Radulovic, Milica Terzic. Strucni redaktor prevoda je docent dr Branislava Soldatovic-Stajic, neuropsihijatar.
Dobili smo recnik koji se ne izdaje svaki dan, a Izdavacka knjižarnica Zorana Stojanovica još jedan plus i potvrdu svoje agilnosti i ozbiljnosti medu našim šarolikim izdavacima.
M. Živanovic