Sabrani Marfijevi zakoni

04.11.12 Večernje novosti

Knjiga "Sabrani Marfijevi zakoni" dočarava neočekivana pravila našeg sveta. Sa ovim paradoksalnim aforizmima, život nam je prihvatljiviji, ali ne i lakši, tvrdi priređivač Milan Miletić

ARHIMED, Isak Njutn i Edvard Marfi spadaju u retke naučnike za koje se zna kako su došli do svojih otkrića. Prvi je u kadi uzviknuo: "Eureka!", drugoga je udarac jabuke u glavu probudio iz popodnevnog sna, dok je kapetan Marfi do svog otkrića došao rešavajući komplikovan inženjerski problem. Njegova ljutita primedba: "Ako se tom tipu pruži ma kakva prilika da pogreši, on će pogrešiti" odnosila se na laboratorijskog tehničara koji je tokom jednog eksperimenta 1949. u vazduhoplovnoj bazi Murok u Kaliforniji, nepropisno povezao uređaj.
Dok je tehničar zauvek ostao anoniman, Marfi je doživeo večnu slavu zahvaljujući svom duhovitom šefu, doktoru Polu Stapu koji je predložio da se ovaj iskaz kandiduje za "Marfijev zakon".
- Paradoksalni aforizmi koji nam dočaravaju neočekivana pravila našeg sveta postojali su i pre pedesetih godina prošlog veka, ali su naišli na sveopšti odziv tek pre nekoliko decenija kada smo najzad saznali da ako nešto može da pođe naopako, poći će, kako kaže prvi Marfijev zakon - ističe Milan Miletić, koji je preveo i priredio "Sabrane Marfijeve zakone", koje je nedavno objavio "Službeni glasnik". - Kada poznajemo Marfijeve zakone život nam je prihvatljiviji, mada nimalo lakši. To je više nego dovoljan razlog da ih neprestano imamo na umu. Uostalom, ako postoji i najmanja šansa da nešto pogrešno razumemo, onda ćemo to obavezno razumeti pogrešno. To važi i za razumevanje Marfijevih zakona.

RUPE U ZAKONU

IZDAVAČ ove knjige "Službeni glasnik" inače objavljuje i sve zakone koje izglasa Skupština. Sa aspekta marfologa zakon bi za sve ljude trebalo da znači istu stvar, a u skladu sa time "porast broja novih zakona upravo je proporcionalan porastu novih rupa u zakonu". Oni smatraju da je sve dopušteno što nije izričito zabranjeno, da su u vreme kad Skupština donosi zakone, svačiji život, sloboda i imetak u opasnosti, a da se svaka reforma nastavlja dok se vlasti ne pregrupišu.
U zbirci su sakupljeni "zakoni" iz raznih oblasti čovekovog života, a ovako Marfijev zakon funkcioniše u novinarstvu i pisanju: "Svaki obrazovan čovek, budući da zna da čita i piše, na kraju mora da odluči: hoće li da čita ili piše?"; "Svako ko radi u novinarstvu, makar jednom mora da se upita zbog čega to radi."; "Što su činjenice u novinama podrobnije izložene, to su očiglednije greške u materijalu iz kog su prenete. Što su ove činjenice neverovatnije, to ste skloniji da u njih poverujete."; "Sve što pročitate u novinama apsolutno je tačno, osim one neobične priče koju, nekim slučajem, znate iz prve ruke."; "Bes zbog pogrešno navedenog imena u novinama obrnuto je proporcionalan važnosti pogrešno navedenog imena"...
- Pozivanje na teoriju verovatnoće kod Marfijevih zakona toliko je upadljivo da je to možda najčešći oblik u kom se iznosi ovaj zakon. Izvesnost da će se nešto dogoditi zbog toga što može da se dogodi, što se ponekad smatra pogrešnim rasuđivanjem, kod Marfijevih zakona učinjena je stoprocentnom, uz uslov da je ishod u najmanju ruku negativan, poguban ili proizvodi štetu bilo kakvog obima. Dok teorija verovatnoće uzima u obzir sve moguće okolnosti kako bi došla do verovatnoće da će se nešto dogoditi, Marfijevi zakoni uvek počivaju na premisi o najboljim mogućim okolnostima iz kojih sledi da mogućnost povoljnog razvoja okolnosti uopšte ne postoji.
Tako će "kompromis uvek biti skuplji od ponuđenog rešenja", "stvari poći naopako začas, a kako valja samo postepeno", "iznenadni novčani priliv uvek pratiti neočekivan trošak u jednakom ili većem iznosu"... Za marfologe je istorija jezik kojim mrtvi pričaju gluvima, a diplomata čovek koji se uvek seti kad je kojoj ženi rođendan, ali nikad ne pamti koliko koja ima godina. Oni tvrde da ideja nije odgovorna za one koji veruju u nju, niti da ima iskrenijeg čoveka od političara koji laže, a što je hipoteza lepša, lepše su i činjenice koje je obaraju.

LJUBAV, NOVAC, ILUZIJA

MARFIJEVI zakoni nisu zaobišli ni ljubav. Postoje neki duhoviti paradoksi u ljubavi, poput: "Čovek u kući vredi koliko dva na ulici."; "Ljubav je iluzija da se jedna žena razlikuje od druge."; "Uvek je lakše naći partnera, ako već imate jednog."; "Sve dobre su zauzete. Pravilo: ako neka nije zauzeta, za to postoji dobar razlog."; "Novcem ne može da se kupi ljubav, ali vam svakako omogućava da se dobro cenkate."; "Dobrim potezom zbacićete čaršav, koliki god da je."; "Ključ za žensko srce neočekivan je poklon u neočekivano vreme."; "Celibat nije nasledan."; "Nikad ne vodite ljubav u dvorištu iza kuće. Ljubav je slepa, ali ne i komšije."; "Ljubav je slepa. A brak otvara oči."...
- Nema sumnje da su ljudi, ne samo od osvita matematike i logike, nego daleko pre toga bili zbunjeni neuhvatljivim i nepredvidivim delanjem prirode i sveta oko sebe, stoga možda više zbunjuje činjenica da je Marfijev zakon skovan tek polovinom dvadesetog veka.
U potrazi za pretečama Marfijevog zakona Miletić je naišao na matematičara i logičara Augusta de Morgana, koji je u predgovoru svoje knjige "Pun džak paradoksa" napisao da će se sve što može da se dogodi dogoditi. Da slučaj bude zapetljaniji, u savremenim izdanjima "Paradoksa" ova rečenica iz predgovora preimenovana je u Marfijev zakon, što može navesti na pomisao da je on zapravo Marfi, ali nije. Još jedan Englez iz viktorijanskog doba, Alfred Holt, osnivač prvog brodskog linijskog prevoznika u svojoj knjizi je napisao da je utvrđeno da sve što na moru može da pođe naopako, poći će pre ili kasnije. I Vilijam Dž. Rejli, univerzitetski profesor koji se bavio zakonom privlačnosti prodaje, u svom udžbeniku iz 1931. je napisao "pri svakom naučnom ili inženjerskom poduhvatu, sve što može poći naopako i poći će".
- Ovako istražujući možda bismo došli do saznanja da je Marfijev zakon oduvek prisutan među nama, samo je usled neobičnih okolnosti formulisan tek nedavno. Možda ga ima i u srednjovekovnim i antičkim izvorima. Takvo istraživanje bi moglo biti zanimljivo i uspešno, samo ako nešto ne pođe naopako - zaključuje Miletić.

Dragana Matović