Šaka mraka

Izdavač: Heliks

U roman Šaka mraka, zasnovan na istorijskim događajima i stvarnim ličnostima, utkana je živopisna fantastika koja poslednjih godina pleni pažnju svetskih znalaca beletristike i ima izuzetnu čitanost.
U knjizi su sjedinjeni istoriografija i fantastika, a radnja romana satkana je od brojnih čuda i proteže se na pet vekova, sabijena u 24 sata i omeđena na 11 hektara smederevske citadele.
Vojnik, koji je poverovao u podnarednikovu priču o uskrsnuću i blagu koje traži ljudski žrtvu da bi bilo otkriveno, po starešinovoj zapovesti iščupao je podnarednikovo srce i jabučicu, a krv nakapao na mestu koje mu je rečeno. Po podnarednikovo

m uverenju trebalo je da vojnik, pošto iscedi krv iz srca, lako nađe bočicu s čudotvornom vodom kojom će oživeti podnarednika, što se nije obistinilo.
U romanu su prezentirani istorijski dokumenti i novinski tekstovi iz 1892. kada je podnarednik sebe ritualno prineo na žrtvenik u nadi da će mu se tako otvoriti put do zakopanog blaga despota Đurđa Brankovića.
Verodostojnost događaja dokumentovana je i autentičnim mišljenjem o psihičkom stanju podnarednika i vojnika koje su vojnoj komandi dali profesor Velike škole dr Milan Jovanović Batut, upravnik Bolnice za duševne bolesti dr Milan V. Vasić i sanitetski major profesor Vojne akademije dr Sima Gerasimović.
Milosav Slavko Pešić je ispisao očaravajući roman suverenom veštinom renesansnih pisaca enciklopedijskog znanja i mnogovrsnog umeća.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaći roman , Horor
Ostali naslovi iz oblasti: Romani


				2011; ćirilica; 20 cm; 567 str.; 978-86-86059-27-7;

1320 din

Tražite polovan / korišćen primerak?

Imate ovu knjigu i želite da je prodate?

Šaka mraka

Milosav Slavko Pešić (autor)

1320 din

U korpu

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaći roman , Horor
Ostali naslovi iz oblasti: Romani

Izdavač: Heliks; 2011; ćirilica; 20 cm; 567 str.; 978-86-86059-27-7;

Odlomak
Prikaz

pročitaj deo knjige

17.02.12 Danas

Roman o nastajanju i nestajanju

Šaka mraka, Milosav Slavko Pešić

Godine 1892. u Smederevskoj tvrđavi dogodilo se ritualno ubistvo koje je uzburkalo ondašnju javnost, o kome su pisale sve novine tada, i koje je, mnogo godina kasnije, inspirisalo Milosava Slavka Pešića da napiše roman Šaka mraka. Ipak, jezivo ubistvo podnarednika srpske vojske, fanatično opsednutog traganjem za zakopanim blagom despota Đurđa Brankovića (koji je, prema istorijskim podacima, ostavio 10 miliona dukata), iako inspirativno a despotova ostavština primamljiva, delić je raskošnog mozaika događanja u složenijoj, kompleksnijoj priči o pet vekova dugoj smederevskoj i srpskoj istoriji.
Radnja romana Šaka mraka traje 24 sata. Počinje u prvi posni petak, od njih 12 u godini, pazarnog dana 1453. u smederevskom utvrđenju, a završava se u subotu, narednog dana, kada se rasprsla lunarica, magična kugla koja je čitala prošlost i budućnost, a znala je o današnjem trenu što i onaj koji u njoj traži proroštva.
U 24 sata, tokom kojih su verno, do tančina, savršeno živopisno oslikane i atmosfera i prilike u srpskoj prestonici, stalo je pet i po vekova istorije i detalja iz života i despotovine, i Đurđa Brankovića, i njegovih kćeri, zetova, naslednika, svetskih vladara, smederevske tvrđave i nesrećnog podnarednika Ilije Konstantinovića. Pomenuti podnarednik je nesrećan jer se nadao da će postati beskrajno srećan ako ga prekolje vojnik Vasilije Radulović, kojega je dugo nagovarao da učini taj bezumni čin. Kada vojnik iščupa podnaredniku jabučicu i srce, iscediće, kako mu je rečeno, krv iz tih organa na obeleženom mestu. Na tom mestu je zakopano, po fikciji podnarednikovoj (podnarednik i vojnik su istorijske ličnosti i o tome autor čitaocu nudi isečke iz novinskih članaka objavljenim 1892) neviđeno blago najmudrijeg vladara u Evropi 15. veka, Đurđa Brankovića.
Reč je o romanu koji sadrži neverovatan broj, može se reći, enciklopedijskih podataka (kao što ih, uostalom, sadrže i sva druga dela M. S. Pešića), istorijski poznate i malo poznate činjenice, zapisnike sa suđenja vojniku koji je ubio podnarednika uveren da će ovaj oživeti, a izuzetan je zbog radnje dostojne vrhunskog trilera, istančanog stila pripovedanja, i pre svega, zbog bogatog, starog srpskog jezika na koji smo odavno zaboravili, a koji Pešić neguje i na koji nas podseća.
Šaka mraka žanrovski pripada malo poznatoj, takozvanoj fantastičkoj prozi, koju odlikuje nejasna granica između stvarnosti i fikcije, mašte i realnosti. Knjigu je objavila mala, ali agilna izdavačka kuća Heliks, orijentisana, pre svega, na štampanje prevoda naučno popularne literature, a ovaj presedan potvrđuje i vrednost i izuzetnost romana.
Konačno, Šaka mraka je roman koji govori o mnogo čemu. Nadasve, to je priča o nastajanju i nestajanju, o tome kako je sve što je vekovima stvarano stalo u šaku mraka, to je i priča o večitoj žudnji čovekovoj da pronađe skriveno blago. Da li je to blago materijalno, kao ono zlohudog Ilije Konstantinovića, ili je, za nekoga, ono sreća, zdravlje i duhovno blagostanje, svejedno je. Izvesno je jedno: Milosav Slavko Pešić je svoje blago, ovaploćeno kroz nesvakidašnji, redak talenat, maštu, već pomenuti enciklopedijski pristup i majstorsko umeće vladanja rečima, odavno već našao. I velikodušno ga, i ovoga puta, podelio sa čitaocima.

Dragica Živanović