Vi niste ono što jedete
U interesu je raznih interesnih grupa – prehrambene i modne industrije, te industrije dijetetskih preparata – da nas uvere da je izgled moguće kupiti. Navode nas da poverujemo kako oblik našeg tela zavisi od nas samih i kako je njegova nesavršenost posledica našeg nemara. Za ženu kruškastog tela će se pre pomisliti da ga je stekla jedući i izležavajući se. Sa druge strane, vitkoj ženi će se možda pripisati veća samodisciplina pred iskušenjima poput sladoleda i veća sklonost bodi pamp treningu, nego sklonost spavanju. Međutim, kad malo razmislimo, svi ćemo se setiti da poznajemo osobe koje mogu da jedu šta god i kad god požele, možda više vole lift od stepenica i krevet od časova zumbe, a opet izgledaju relativno imune na gojenje.
Geni i obim struka
Prehrambenoj i modnoj industriji i industriji dijetetskih preparata možda odgovara da građu, težinu i kompoziciju vašeg tela predstavlja kao posledicu onog što radite ili ne radite. Međutim, tako se prenebregava jedna neprijatna i neprofitabilna istina. Mesta na kojima taložite masne naslage – to jest vaš obrazac raspodele masnog tkiva – i lakoća s kojom ih taložite zavise od gena koje nasleđujete. To objašnjava zašto dve žene s postpuno istim načinom života, koje jedu istu hranu i podjednako vežbaju, ponekad završe s vrlo različitim zadnjicama i steknu različite količine masnih naslaga i/ili različite obrasce njihove raspodele.Nasleđujemo mešavinu očevih i majčinih gena. Ako nemamo sreće, dobijemo najgoru moguću kombinaciju obaju roditelja, a u suprotnom dobijemo najbolju.
Primera radi, u studiji objavljenoj u časopisu Ćelijski metabolizam (Cell Metabolism) istraživači Univerziteta države Kalifornije u Los Anđelesu predstavili su preko 100 različitih genetskih sojeva miševa, koji su prvih osam nedelja dobijali normalnu hranu, a drugih osam hranu bogatu masnoćama i šećerom. Mada su svi miševi bili na istom režimu ishrane, promene u njihovoj težini su bile veoma različite. Kod nekih miševa, ishrana bogata masnoćama nije dovela do promena u procentu masnih naslaga, dok se kod drugih taj procenat uvećao za neverovatnih 600 procenata. Ove razlike su mahom pripisane genetici. Naučnici su identifikovali i uporedili 11 genetskih regija povezanih s gojaznošću i uvećanjem masnih naslaga među miševima, od kojih se nekoliko preklapa sa genima povezanim sa gojaznošću kod ljudi.
Istraživači Univerziteta države Kalifornije u Los Anđelesu misle da je gojaznost „bolest s visokim stepenom nasledivosti, koju uzrokuje skup uzajamnih dejstava genetskih faktora i faktora sredine". Naučnik koji je bio na čelu istraživačkog tima izjavio je sledeće: „Ako ljudi konzumiraju hranu s visokim procentom masti, reakcija organizma zavisi prvenstveno od genetike. Međutim, odluka o tome da li će se takva hrana uopšte jesti je u velikoj meri uslovljena okruženjem".2 Drugim rečima, živimo neprirodno u „obezogenom", mastima prezasićenom okruženju, a ukoliko smo nasledili gene za lakše nakupljanje kilograma – i okruženi smo mnoštvom primamljivih i uvek dostupnih namirnica koje goje – steći ćemo više masnih naslaga.
U našem svetu izobilja nema svrhe tragati za isključivo genetskim uzrocima gojenja jer uticaj životnog okruženja može da nadvlada svaku mogućnost genetske kontrole.
Fetalno programiranje i epigenetika
Danas se smatra da to šta i koliko majka jede pre i tokom trudnoće, i stres kojem je izložena tokom trudnoće ima važnu ulogu u programiranju telesne građe i težine embriona, a potom i fetusa. Istraživački tim Univerziteta države Kalifornije objavio je studiju „Fetalno programiranje telesne građe, gojaznosti i funkcija metabolizma: uloga intrauterusnog stresa i biologije stresa". Tome je tim dodao i jednu izuzetno važnu, a ipak malo poznatu dimenziju razumevanju faktorâ koji utiču na težinu i građu našeg tela.3 Kao što je od ranije poznato, veliko povećanje telesne težine tokom trudnoće uvećava rizik da dete postane gojazno kasnije – u detinjstvu ili odraslom dobu – čak i kad se u obzir uzmu drugi faktori koji doprinose gojenju.
Isti tim je otkrio i to da miševi koji u periodu skotnosti previše jedu mogu udvostručiti težinu svog potomstva i dve generacije unapred.
Prijatno!
Individualne razlike vezane za apetit, kao što su, recimo, naše reagovanje na hranu i količina hrane koja nas zadovoljava, od najranijeg detinjstva su pod snažnim uticajem naših gena.6 Osobe koje imaju dve kopije varijante određenog gena češće ogladne ubrzo posle obroka i biološki su programirane da jedu više. Osim toga, snimci mozga pokazuju da ovo menja način na koji mozak reaguje na hranu i hormon grelin, koji stimuliše apetit, te da može imati uticaja na moždani centar za zadovoljstvo/nagrađivanje koji inače reaguje na alkohol i rekreacione droge. Međunarodni tim koji je istraživao ovu oblast kaže: „Osim što te osobe imaju viši nivo grelina i samim tim izraženiji osećaj gladi, njihov mozak drugačije reaguje na grelin i slike hrane – i tako se problem udvostručava".
Otprilike svaka šesta osoba nosi dve kopije ove varijante gena FTO, a verovatnoća da postane gojazna je 70 odsto veća nego kod osoba koje nose druge verzije. Mada se smatra da to kako i koliko jedemo zavisi od složenih, kulturološki i emocionalno uslovljenih činilaca, otpor prejedanju ili gubitak kilograma ne mogu se pripisati isključivo snazi volje. Kontrolisanje apetita i težine nije samo pitanje „ličnog izbora".
...........................................................................................................
Pubertet
U razgovore, koje sa svojim detetom vodite o njegovom doživljaju sopstvenog tela, treba da uključite i razgovore o pubertetu, što je neraskidivo povezano sa tim doživljajem. Istovremeno mu možete objasniti kako geni i hormoni utiču na telesnu težinu i oblik i raspored masnih naslaga. Na vama je da odlučite da li ćete ga suočiti i sa ovom istinom: „Hoću da kažem, dušo, da na kraju svi izgledamo kao naše mame".
Glavna vidljiva razlika između devojčica pretpubertetskog i pubertetskog uzrasta i odraslih žena je u akumulaciji sala na bokovima, butinama i zadnjicama devojčica tokom prelaska u odraslo doba. U pubertetu se razvijaju sekundarna polna obeležja – karlica se širi a količina sala na bokovima, butinama, zadnjici i grudima se povećava.
Decu je moguće ohrabriti ako im se objasni da su velike promene u obliku njihovog tela – kao što je raspodela masnog tkiva – dobre i neophodne i da se kod svakog dešavaju u različito vreme i različitom brzinom. Većina devojčica ulazi u pubertet između osme i četrnaeste godine – u proseku u jedanaestoj godini, a punu seksualnu zrelost, uglavnom, dostižu u periodu od četiri godine.
Devojčice je važno upoznati i sa određenim činjenicama o građi ženskog tela, pomenutim u Poglavlju 2 pod nazivom „Otkrijte svoj manevarski prostor" – recimo sa tim zašto je neophodno da imaju više
„gluteofemoralnog" masnog tkiva i zašto se smatra da je ono dečacima, u stvari, privlačno. To je u potpunoj suprotnosti sa porukama koje im nameće naša kultura i pružiće im drugačiju perspektivu... koja je uz to i vrlo uverljiva.
Baš kao što devojčice nisu uvek svesne koliko faza puberteta kroz koju upravo prolaze, geni i hormoni mogu uticati na veličinu i oblik njihovog tela i raspodelu masnog tkiva u njemu, dečaci ne znaju da brzina kojom se njihovi mišići razvijaju donekle zavisi od gena i da je ograničena njihovim uzrastom. Osim toga, kod dečaka su promene raznorodnije nego kod devojčica. Oni uglavnom počnu da se razvijaju kasnije i taj proces obično traje duže: većina dečaka ulazi u pubertet između devete i četrnaeste godine, a zrelost dostiže u roku od šest godina. Što je najvažnije, za razvoj mišića je ključan testosteron, kojeg neki dečaci prirodno imaju više i, prema tome, lakše razvijaju mišiće. Možda nećete biti voljni da im saopštite lošu vest da im je nivo testosterona na vrhuncu oko tridesete godine – mnogo kasnije u odnosu na vrhunac seksualne snage, koji dostižu u osamnaestoj.
Kad od svog deteta čujete žalopojku „zašto i ja ne izgledam kao ona/on", podsetite ga na razlike u genetici i trajanju puberteta među osobama istog uzrasta. Možete mu skrenuti pažnju i na to da dečaci potpuno istog uzrasta nemaju jednako razvijeno telo, iste mišiće i visinu, te da se i vaše telo po obliku i veličini razlikuje od tela vaših prijateljica, pa čak i sestre/sestara (ako ih imate).
