Nil Gejmen je verovao da je strip autor, sve dok mu na nekoj zabavi jedan od prisutnih gostiju, inače urednik književnog dodatka lokalnih novina, nije objasnio da je to što Gejmen radi zapravo literarno stvaranje. Gejmen će kasnije u jednom prisećanju na ovaj događaj reći da se osećao kao žena koju su upravo obavestili da nije prostitutka već počasna gošća ("I suddenly felt like someone who had been informed that she wasn"t a hooker, that in fact she was a lady of the evening.", Los Angeles Times, 2001).Do tada, Gejmen je već stekao zavidnu reputaciju kao autor scenarija za strip serijal "Sandman", kao i za niz underground stripova za koje je dobio više nagrada. 1995. okončao je rad na "Sandmanu" i počeo rad na "pravim" proznim delima, što je rezultiralo sa nekoliko zbirki priča i "Zvezdanom prašinom", nekom vrstom bajke za odrasle. Sledila je saradnja sa Teri Pračetom na "Dobrim predskazanjima", serijal "Nigdina" (futuristička priča o mračnom podzemnom svetu Londona, koji je BBC pretoćio u TV seriju), kao i Gejmenovo viđenje dečije fantastike u "Koralini", koju mnogi porede sa Luisovom "Alisom u zemlji čuda". 2001. objavljeni su "Američki bogovi", roman za koji je Gejmen dobio jednu od najprestižnijih nagrada u žanru, nagradu Bram Stoker udruženja horor pisaca.Pored ovoga, Gejmen je autor scenarija za japanski animirani film "Princeza Mononoke", kao i scenarija za filmove koji tek treba da budu snimljeni po njegovim romanima i pričama. 1999. oživeo je serijal "Sandman". Niz zanimljivih detalja vezan je za ovog autora: Univerzitet Kalifornija uveo je "Sandmana" kao obaveznu lektiru na predavanjima o mitovima, pop pevačica Tori Amos je na čak tri svoja albuma izvodila pesme o Nilu Gejmenu, a proslavljeni pisac Norman Majler jednom prilikom je povodom fame oko "Sandmana" izjavio da je konačno dočekao jedan strip za intelektualce. Posle svega ovoga zanimljiva je i izjava Gejmenovog školskog savetnika, koju je kao petnaestogodišnjak mogao da čuje pošto mu je rekao da bi želeo da pravi stripove: "A da li si razmišljao o poslu računovođe?"
05.07.07 B92
Zemlja snova Nila Gajmana i kod nas
Sendmen - Zemlja snova, Nil Gejman
Izdavačka kuća "Beli put", koja je na velika vrata uvela strip na srpsku izdavačku scenu, objavila je prvu knjigu serijala "Sandman" Nila Gajmana (Neil Gaiman) pod nazivom "Zemlja snova".
Izdavački koncept kuće "Beli put" je da, štampajući vrhunska dela najvećih majstora devete umetnosti, srpskim čitaocima nadoknadi sve što su propustili tokom proteklih 15 godina.
Gajmanova serija, koja se pojavila 1990. godine, a koju je pisao do 1995., važi za najbolju grafičku novelu svih vremena.
Gajman je dobro poznat srpskim čitaocima kao pisac pošto je "Laguna" objavila njegov najbolji roman " Američki bogovi", za koji je 2001. godine dobio najprestižniju nagradu za romane žanra horora "Brem Stiker" kao i njegov roman za decu "Koralina" - koji pripada žanru fantastike. Gajman je zajedno sa Terijem Pračetom napisao i roman za serijal o Disksvetu "Dobra predskazanja".
Neki kritičari smatraju da se serijal "Sandmen" ne može definisati kao strip, dok drugi smatraju da je to najviši domen ove forme.
Najverovatnije je da su u pravu i jedni i drugi jer je i žiri za Svetsku nagradu za fantastiku dodelio to priznanje za "San letnje noći", jednu od četiri posebne priče koje čine "Zemlju snova".
To je za sada jedini slučaj da je grafička novela osvojila književnu nagradu.
Serijal prati doživljaje sedmoro Svevremenih koji ne pripadaju ljudskom rodu iako poprimaju razne antropomorfne i zoomorfne oblike da bi mogli da se kreću po našem svetu . Oni su u stvari otelotvorenja Sna, Smrti, Sudbine, Strasti, Stihije, Sumanutosti i Sunovrata, kreću se po svim epohama ljudske civilizacije i razrešavaju svaku od priča.
Veliki američki pisac Norman Majler je najbolje opisao ovu knjigu kada je rekao "konačno sam dočekao jedan strip za intelektualce".
