Sejs Notebom (Hag, 1933), rođen je kao Kornelis Johanes Jakobus Marija Notebom.
Jedan je od najvećih savremenih holandskih i evropskih pisaca.
Sejs Notebom je romansijer, pesnik, putopisac i esejist.
Najvažniji romani: Filip i ostali (1955), Vitez je umro (1963), Rituali (1980), U holandskim planinama (1984), Mokusei: ljubavna priča (1980), Sledeća priča (1991), Dan svih duša (1998), Izgubljeni raj (2004).
Poznat i kao veliki svetski putnik koji je obišao gotovo sve krajeve sveta, Notebom je pisac čitavog niza putopisnih knjiga, od kojih su najpoznatije: Noć u Tunisu (1965), Pariski moždani udar (1968), Gorka Bolivija (1971), Veče u Isfahanu (1978), Svet je putnik (1989), Berlinske beleške (1990), Put u Santjago (1992), Kralj Surinama (1993), Notebomov atlas (1993), Filozof bez očiju. Evropska putovanja (1997), Hotel Notebom (2002), Tumbas. Grobovi pesnika i mislilaca (2007), Berlin 1989-2009. (2009).
Notebomova dela su prevođena na preko dvadeset jezika.
Notebom je dobio mnogobrojne holandske i međunarodne književne nagrade. Prilikom nominovanja za najveću književnu nagradu holandskog govornog područja 2004. godine, Notebomova proza ocenjena je kao najbolja holandska proza u poslednjih pedeset godina u pogledu umetničkog izraza, tematike i originalnosti.
Već nekoliko godina Sejs Notebom je jedan od najčešće pominjanih kandidata za Nobelovu nagradu za knjizevnost.
U izdanju Arhipelaga objavljen je Notebomov roman Izgubljeni raj (2010).
Živi u Amsterdamu, putuje po celom svetu.
06.11.12 Plastelin.com
Isključivo noću
Sledeća priča, Notebom Sejs
OVO JE ROMAN jednog od najvećih savremenih holandskih i evropskih pisaca, koji je, ujedno, i jedan od najčešće pominjanih kandidata za Nobelovu nagradu. Notebom je romansijer, pesnik, putopisac i esejist, a njegova dela su prevedena na preko dvadeset jezika. Roman "Sledeća priča" na jedan izrazito suptilan način, u prvom licu, govori o Hermanu Musertu - gimnazijskom profesoru filozofije i klasičnih jezika, kome su đaci od milošte nadenuli nadimak Sokrat - koji je zaspao u Amsterdamu, a probudio se u Lisabonu. Sokratov život se koleba između latinskih citata i "Vodiča dr Straba", koje piše pod pseudonimom. Marija Zeinstra, profesorica biologije i Sokratova ljubavnica, Arend Herfst, profesor fiskulture i pesnik sklon premlaćivanju takmaca, i Lisa d"Indija, zanosna učenica, nesvesna toga da je njena mladost centar Zeinstrinog, Herfstovog i Musertovog sveta, glavni su protagonisti ove priče koja se odvija po rubnim predelima stvarnosti i snova. Priča meandrira poput Amazona kojim plovi (ili u magnovenju samo sanja da plovi?) naš junak u potrazi za izvorom strasti u našem hiperpolitičkom svetu.
TIPIČAN ODLOMAK: "Moji snovi su na neki neugodan način uvek ličili na život, kao da ni u snu nisam mogao ništa drugo da smislim, ali sad je bilo obratno, sad je moj život konačno ličio na san. Snovi su zatvoreni sistemi, u njima se sve uklapa."
PRVA REČENICA GLASI: "Nikada nisam sebi pridavao preterani značaj, ali to ne znači da sam, kad mi se hoće, mogao da prestanem da mislim o sebi, nažalost, ne."
POSLEDNJE REČENICE GLASE: "Niko neće čuti moju priču, niko od njih neće videti da žena koja onde sedi i čeka me ima lice mog najdražeg Kritona, lice devojke koja je bila moja učenica, tako mlada da se s njom moglo razgovarati o besmrtnosti. A onda sam joj ispričao, a onda sam tebi ispričao "Sledeću priču"."
KADA BI OVA KNJIGA IMALA MIRIS: mirisala bi na snove.
PRONAĐITE SLIČNE KNJIGE: Pročitajte od istog autora i roman "Izgubljeni raj".
PREPORUKA ZA ČITANJE: isključivo noću.
Srđan V. Tešin ("Blic")
