Slušaj Petre

itosti i zabavnosti ove, po temama koje pokreće, izuzetno ozbiljne knjige, doprinose i reklame kao vešto sprovedena ideja autorke da njima razbija dijaloške forme, a istovremeno podvuče dominaciju konzumerizma, kao i prisustvo sveznajućeg čula koje se oglašava svaki put kada prepozna „potrebe“ učesnika u četu.
Jasna Novakov Sibinović

Slušaj Petre Irene Ristić je knjiga koja beži od žanrovskog određenja onako kako njeni protagonisti (protagonista? protagonistkinja?) beže od sopstvenih identiteta. Neuhvatljivost je glavna karakteristika ovog dela, ali, ispostavlja se, i glavna karakteristika epohe.
Kad se dvoje junaka (Petar? Lavinija? Vanja? Slavica?), dve pozitivno namagnetisane internet persone, približe trenutku fizičkog sastanka, dešava se odbijanje. Imperativ komunikacije je, naizgled apsurdno, kontraindikovan susretu. Tačka spajanja je nedostižni limes savremenika. U dijalozima sinhrono sažive filozofske ideje i banalna svakodnevica, bogougodnost i nimfomanija, Miroslav Ilić i Joy Division, različite epohe i meridijani, samo ljudi ne mogu.
Na kraju, postavlja se pitanje (Petru?) da li mi bežimo od odnosa stalnom promenom identiteta, ili je i sam odnos (ljubav?) eskapizam, a svaki identitet virtualan, da li postojiš ti ili postoji tvoja sagovornica, ili postojite oboje, ili je odgovor na sva pitanja – ne.
Na sva pitanja osim na ono da li vredi pročitati ovu knjigu.
Bojan Babić