15.08.07
Crossover fantazija
Mirna Zakić
Beogradska “Narodna knjiga” objavila je roman “Strava u Ulici kuge” mlade spisateljice Mirne Zakić. Mirna je rođena 1982. godine u Beogradu. Završila je Filološku gimnaziju i Američki univerzitet u Bugarskoj. Trenutno radi doktorat iz istorije na Univerzitetu Merilend u SAD. Objavila je zbirku priča „Vremenski portali“ i poetsku zbirku „Ars oratoria“. Prevela je zbirku priča Andžele Karter „Krvava odaja“.
Mirna, zašto baš horor roman? Kako ste došli do žanra?
Volim da čitam fantaziju i naučnu fantastiku, pogotovo sa horor elementima. Izbor žanra došao mi je takoreći prirodno.
Mogli bismo reći da je vaš roman mešavina nekolio žanrova?
“Strava u Ulici kuge” je urbana crossover fantazija sa elementima tamne (dark fantasy) i srednjovekovne fantazije. Glavni lik i narator je mlada žena-vukodlak u fiktivnom gradu u bivšem Istocnom bloku posle pada komunizma. Polazeći od zapleta sa elementima detektivske misterije, ona sreće mnoge stanovnike svoga grada, uglavnom druga “natprirodna” bića koja opstaju ispod površine ljudskog društva. U okviru priče o potrazi za ključem misterije, kakva se često sreće u literarnoj fantaziji još od “Odiseje,” ima mesta za junakinjine često nasilne avanture ali i razmišljanja o ljudskoj i životinjskoj prirodi, istoriji, sudbini...
Čitajući vaš roman susrećemo čitav niz izmaštanih bića. Zabavlja vas da izmišljate svetove?
Svakako, kako da izmišljam tako i da se poigravam sa bićima već poznatim znalcima mitova, fantazije i bajki, kao što su vukodlaci i pali anđeli.
Svaki žanr roman može se čitati i između redova, sa izvesnom dozom parodije stvarnosti, čak satire. Neki pisci ne vole takva tumačenja. Kakav je vaš stav povodom tog pitanja?
Meni ne smetaju različita tumačenja mog romana, čak u njima često uživam, jer mi otkrivaju asocijacije koje meni samoj ne bi ni pale na pamet. Napokon, ako se knjiga izda i čita, pisac zaista nema vise kontrolu nad tumačenjima, niti bi trebalo da se žesti ako čitaoci vide u njenim rečima nesto nepredviđeno.
Na čemu trenutno radite? Da li ostajete u ovom žanru ili spremate nešto sasvim drugačije?
Poslednjih par godina pišem uglavnom na engleskom jeziku i često pišem kratke priče tamnofantazijskog sadržaja, koje nastojim da objavim u svetu, što na Internetu, što u žanr časopisima. Međutim, izdala sam već i zbirku pesama i ne prestajem da pišem i poeziju. Pošto trenutno radim na doktoratu iz istorije, posebno se posvećujem pisanju naučnih radova.
Mića Vujičić
30.08.07 Plastelin.com
Strava u Ulici kuge
Strava u Ulici kuge, Mirna Zakić
Mirna Zakić je rođena 1982. godine u Beogradu. Završila je Filološku gimnaziju, nakon toga Američki univerzitet u Bugarskoj, a trenutno radi doktorat iz istorije na Univerzitetu Merilend u Americi. Poznata je i domaćim čitaocima, kao spisateljica zbirke pripovedaka "Vremenski portali" koju je objavila "Matica srpska" i autorka poetske zbirke "Ars oratoria", objavljene u "Srpskoj književnoj zadruzi". Da. Prevela je i knjigu "Krvava odaja" Andžele Karter. Sasvim običan bibliografski podatak da tu ne počinje s krvlju! Iza toga sledi njen nova knjiga: "Strava u Ulici kuge", horor roman koji zapravo nosi krimi priča. Samim tim, kad je već o krimi zapletu reč, dalje se ništa više ne sme otkrivati. Ali se može reći da je glavna junakinja vukodlak, ili tačnije rečeno: vukodlačica Adamantina Ada Marks, plus zagonetni Vinsent. Zanimljiva tema, zanimljiva priča, uvek zanimljivi žanr, ali i pomalo nesređen rukopis Mirne Zakić, među čijim rečenicama se mogu pronaći neke banalne anegdote ili doskočice, tipa "ko rano rani, pre će kafi i cigaretama", koje ne opravdava ni to što ih je izgovorio pripovedač.
Mića Vujičić
03.06.07 Danas
(Vuko)dlačica u jajetu
Strava u Ulici kuge, Mirna Zakić
Na poleđini prvog romana Mirne Zakić Strava u Ulici kuge (Narodna knjiga, 2006) anonimni procenitelj zabeležiće da je reč o horor romanu, i potom se demantovati već u sledećem pasusu, gde će horor iznenada ustuknuti pred sintagmom tvrdi žanr.
No, pustimo urednika da (ne) radi svoj posao i okrenimo se samom romanu o kome se ima šta reći. Ono što je autora koričnog teksta tako zbunilo, jeste žanrovski melanž koji mlada autorka nudi svojim čitaocima. Žanrovska potka u romanu je tvrdi krimić (hardboiled ili private eye) koji su u svet lansirali američki autori dvadesetih i tridesetih godina prošlog stoleća, pre svih Hemet i Čendler. Tkanje romana prošarano je elementima horora i to samo zbog toga što je spisateljica pokušala da stvari učini zanimljivijim i za glavni lik i pripovedača uzela Adamantinu Adu Marks - vukodlačicu, kako glasi autorkino rešenje rodne jednakosti u jeziku horora.
Ovakav izbor ne treba da čudi, s obzirom na poplavu filmova i televizijskih serija sa sličnom tematikom, odnosno spojem krimi sižea sa većim ili manjim primesama horora. Sve je počelo sa Blejdom, filmom o dobrom vampiru koji nemilosrdno tamani zle pripadnike sopstvene sorte (u nekoliko nastavaka), a žanr je svoju televizijsku promociju doživeo kroz čuvenu seriju Bafi, ubica vampira. U ovdašnjoj književnosti sličan žanrovski melanž sastavio je Oto Oltvanji u svom romanu Crne cipele. I u tom romanu elementi horora vezani su upravo za vukodlake.
Može se reći da Mirna Zakić vešto sledi neke od ustaljenih žanrovskih odlika tvrdog krimića. Naracija je striktno izvedena kroz perspektivu glavne junakinje, prisutna je velika količina hrabrih i uglavnom ciničnih poređenja, u romanu ima mnogo akcije i (ponekad besmislenog) nasilja, a malo razmišljanja. Naposletku, tu je čak i dvolični partner sa kojim detektivka-vukodlak igra "prljavi ples" na ivici strasti, i koji će je na kraju izdati. Ovakva kakvom smo je do sada opisali, Strava... bi trebalo da se dopadne svim ljubiteljima žanra.
Međutim, na tom putu biće raznih prepreka. Prva i možda najveća mana knjige, jeste upravo njena pripadnost žanru. Istina je da su poticaji velikoj književnosti dolazili iz takozvane bulevarske književnosti (to vešto pokazuje Bahtinova knjiga o Dostojevskom), ali odlika velike književnosti je sposobnost da se žanr modifikuje, produbi, preokrene i tako od njega napravi dobra knjiga. Najbolji primer za to je već pomenuti Dostojevski i njegov roman Zločin i kazna.U tom smislu, likovi koje nam je Mirna Zakić predstavila već su sasvim obični u svojoj neobičnosti. Galeriju mitoloških bića pored glavne junakinje čine još krvopije, grobljanski demoni, sveznajući i vekovima stari hermafrodit i, kao šlag na torti, jedan pali anđeo, koji se, gle čuda, zove Gavra. Ukoliko prihvatimo svet romana kao moguć svet, onda likovi uopšte ne iznenađuju čitaoca. Povrh toga, oni se ne razvijaju i ostaju potpuno pljosnati (da upotrebimo stari Forsterov termin). Motivacije njihovih ponašanja takođe su potpuno blede (što je, uzgred, ukupna odlika žanra). Ostaće nejasno zbog čega je Ada počela svoju potragu za zlatom, kao i to zbog čega je Vinsent baš nju uvukao u priču koja se nje uopšte ne tiče. Razlog koji naratorka nudi prilično je bled i neuverljiv.
Izbor žene-vukodlaka za naratora mogao bi da sugeriše i određenu politiku doživljavanja sveta. Bojim se da je i u tome Mirna Zakić podbacila, jer se njena subverzija prihvaćenog morala svodi na golo obožavanje sile i moći koje glavni lik dobija u trenutku svog preobražaja. Direktna obraćanja čitaocu kojima naratorka pokušava da opravda svoje postupke i ujedno da ispriča nešto o vukodlaštvu, uglavnom se svode na opšta mesta i već toliko puta izrečene maksime o moći, čežnji, patnji.
Ipak, ne treba zaboraviti da je ovo prvi roman Mirne Zakić. S obzirom na to, mnoge od mana koje odlikuju roman trebalo bi da se pripišu (ne)zainteresovanom i (ne)odgovornom uredniku, a ne nedovoljno iskusnoj spisateljici. S jedne strane, ostaće žal za propuštenom prilikom za odličan romansijerski debi. S druge, postoji nada da će mladost i neosporan talenat koji je Mirna Zakić pokazala, u sledećim romanima zablistati jačim sjajem.
Vladimir Arsenić
