Sudbina doktrina

29.03.09 Politika

Najnovija knjiga arhitekte Aleksandra Milenkovića, „Sudbina doktrina”, predstavlja zbir tekstova i studija objavljenih u dnevnim listovima, časopisima tokom proteklih 40 godina, a većina je publikovana na dnevnim stranicama Kulturne rubrike našeg lista. Specifičnost ove knjige je u tome što povodom svakog teksta, objavljenog pre 35 godina, autor sada sa vremenske distance iznova komentariše sopstveni sud. „Sudbina doktrina” je svedočanstvo o višedecenijskim kretanjima u srpskoj arhitekturi i urbanizmu, primenjenoj umetnosti i dizajnu.

„Ovi naknadni sudovi pokazuju koliko sam u trenutku analize nekog projekta, objekta, pojave bio u pravu, koliko sam bio u stanju da pored estetskih anticipiram i određene funkcionalne odlike. Najdragocenija ocena za neki objekat je kada neko i posle više decenija pogleda zgradu i kaže da je divna”, kaže Milenković.

Knjiga „Sudbina doktrina” sastoji se iz nekoliko poglavlja koja se odnose na regionalno neimarstvo, interpolaciju, rekonstrukciju i restauraciju, funkciju i modelovanje, objekte kao generatore razvoja grada, nacionalni i ideološki simbolizam, na urbani dizajn, kontroverze i fenomenologiju konkursa. Milenkovićevi eseji i prikazi govore i o enterijerima i dizajnu nameštaja, ulozi arhitekata i njihovih strukovnih udruženja, o salonima arhitekture i izložbama.

– Nebrojeno puta u svojoj poluvekovnoj graditeljsko-kritičarsko-teorijskoj praksi dospevao sam u situaciju da svesno ili nesvesno, tendenciozno ili usputno apostrofiram postojanje ili nepostojanje određene doktrine u ostvarivanju nekog poduhvata. Kroz eseje sabrane u ovoj knjizi moguće je sagledati kakvu su sudbinu doživele pojedine doktrine u arhitekturi, kaže Milenković, ističući da su graditeljski poduhvati često dovođeni u fazu stagnacije ili potpunog kolapsa zbog dogmatske okoštalosti, marginalizovanja iskustava, voluntarizma.

Aleksandar Milenković objavio je desetak knjiga iz oblasti arhitekture, a tokom plodne karijere projektovao je oko 40 objekata i 60 enterijera.

Sećajući se vremena kada je radio projektovanje unutrašnjih prostora, Milenković kaže da tada nije postojao široki dijapazon standardnih artikala pa je, na primer, sam kreirao lampe od kovanog gvožđa. U skladu sa „starim” vremenima, arhitekta Milenković se priseća i svog angažmana na hotelu „Moskva” kada je, kao što naglašava, tri godine proveo na gradilištu „grizući malter”, što je danas retkost.

Prvu arhitektonsku kritiku Milenković je objavio u novosadskom „Dnevniku”, a od 1964. objavljivao je prikaze u „Politici”. Aleksandar Milenković ističe da je jedini kritičar arhitekture koji je u našoj zemlji dobio nagradu za arhitektonsku kritiku, tačnije za seriju objavljenih knjiga u ovoj oblasti. U biografiji Aleksandra Milenkovića zabeležene su i nagrada ULUPUDS-a i pohvale 14. Salona arhitekture za zbornik „Kritičke filozofeme arhitekture”. Specijalno priznanje Saveza arhitekata Srbije pripalo mu je za naučnu studiju „Arhitektura – horizonti vrednovanja”, a monografija „Arhitektura politika ultra” nagrađena je na Šestom salonu arhitekture u Nišu.

Aleksandar Milenković je dobitnik nagrade ULUPUDS-a za životno delo.

Rođeni Vrščanin, Milenković je posvetio svoje radove i ovom gradu, objavivši kolumne iz „Vršačkih vesti” u knjizi „Urbani sentimenti – anahronika lepe varoši”. U skladu sa svojim širokim angažmanom, u koji spadaju i pisanje kratkih priča i aforizama, Milenković priprema i knjigu likovnih prikaza posvećenih izložbama umetnika panonske regije.

M. Đorđević

24.06.08 Politika

„Enciklopedija arhitekture” Slobodana Maldinija, „Sudbina doktrina” Aleksandra Milenkovića i „Nova paradigma u arhitekturi” Čarlsa Džemsa su značajne knjige iz tri različite programsko izdavačke sfere.
Donedavno su knjige iz oblasti arhitekture bile retkost, a kada se za vreme sankcija građenje svelo na neznatnu meru, odvažila se pisana reč i počela, više nego ranije, da se pojavljuje u umnoženim arhitektonskim knjigama i revijama. Danas se neretko i u kratkim razmacima pojave obimne i značajne knjige i aktuelni prevodi iz strane literature, tako da je uspostavljena zadovoljavajuće knjiška berza gotovo iz svih oblasti arhitekture.
Nedavno su se pojavile tri vrlo značajne knjige iz tri različite programsko-izdavačke sfere. Prva je pravo leksikografsko čudo. U našoj neuređenoj, stihijnoj, nacionalnoj leksikografiji poznatoj po započinjanju, nezavršavanju, pojavio se treći i četvrti tom, od planiranih osam, „Enciklopedije arhitekture” autora i izdavača arhitekte Slobodana Maldinija. Jedan samotnjak bez redakcijskih odbora i saradnika, bez finansijera i podrške države u roku od tri godine (posle objavljivanja prvog i drugog toma nagrađenih 2004. godine za izdavački poduhvat na Sajmu knjiga u Beogradu) sada objavljuje treći i četvrti tom velikog formata sa 1.750 leksikografskih jedinica i 35.000 fotografija! Događaj bez presedana, koji nikakve velike kuće sa bataljonima saradnika elektronskih pomagala i uhodanim bankarskim novcem neće moći da prevaziđu. Podvig na ivici realnog i zbog toga nedovoljno poštovan u našoj leksikografskoj letargiji i anemiji. Od sada će svakom obrazovanom čoveku, svakom studentu arhitekture i umetnosti, malim i velikim arhitektima u svakom trenutku to biti prvi priručnik iz koga se može lako informisati, saznati, naučiti i proveriti sve šta je arhitektura, ko je nju stvarao od praistorije do danas. Biće to nezamenljiva knjiga, naš srpski Nojfert, na ponos srpskoj arhitekturi i kulturi.
Druga je knjiga „Sudbina doktrina” arhitekte Aleksandra Milenkovića, ponovo samotnjački, samoizdat podvig velikog erudite. To je deseta po redu knjiga plodnog pisca i publiciste u kojoj su sakupljeni njegovi tekstovi objavljivani u raznim listovima i časopisima pisanih tokom 40 godina (najveći broj je objavljen u kulturnim rubrikama „Politike”). Knjiga je autentično svedočanstvo o kretanjima u srpskoj arhitekturi, urbanizmu, primenjenoj umetnosti i dizajnu, dragocena provera arhitekture kao odraza vremena i kritičke misli koja je pratila arhitektonska i šire likovna zbivanja u zemlji. Kao poseban kuriozitet su komentari kojim autor u poskriptumu aktuelizuje svoj kritički oratorijum i sa distance od po nekoliko decenija sada kontrapostira prvobitne ocene sa svojim današnjim stanovištima.
I treća knjiga „Nova paradigma u arhitekturi”, takođeplod jednog velikog ličnog angažovanja, delo koje su zaobišle „velike kuće” je osavremljena verzija kultne knjige Čarlsa Džemsa „Jezik postmoderne arhitekture”, štivo koje je do danas ostalo teoretski katihizis svakog iole prosvećenog arhitekte. Stiglo je sa malim zakašnjenjem pred srpske čitaoce zahvaljujući ličnoj inicijativi Dragorada Kovačevića i njegovog nevelikog ali brižljivo negovanog i specijalizovanog „Orion Arta”. Od 1977. godine kada se pojavila Džemsova knjiga „Jezik postmoderne arhitekture”, arhitektura se brzo menjala, razvija ulazeći u nove tokove sa eksplozivnim kompjuterskim dizajnom koji je iznedrio novu izražajnu poetiku: biomorfne oblike, metaforičnost, rigidni dekonstruktivizam i posve novu fraktalnu arhitekturu. Sve ove novine Džems je sistematski nadgrađivao, pa umesto nove knjige dobili smo vrlu staru-novu knjigu o fascinantnom kontinuitetu od Minoru Jamasakija do Gerijevog novog Gugenhajmovog muzeja u Njujorku.

Mihajlo Mitrović