Suton

dok me je saterivao u ćošak u srednjoj školi kad nas niko ne vidi, kako ne bi primetili da popularan momak zapravo uživa s tom tihom, neuglednom štreberkom koju obožava da maltretira, ali...

Znao je da bude fin. I da me nepokolebljivo štiti.
Iskreno... Ima prava da me mrzi.
Ja sam kriva za sve. Baš sve.
Đavolja noć. Video-snimci. Hapšenja.
Ja sam kriva za sve to.
I uopšte ne žalim ni zbog čega.

VIL
Nije me bilo briga što sam zatvoren. Davno sam shvatio da kada te tretiraju kao životinju, dobijaš dozvolu da se tako i ponašaš. Svi su me baš tako gledali. Uvek.
Jedino su pogrešili u tome što su mislili da je sve što radim samo slučajnost. Mogu da boravim u ovoj kući bez interneta, televizije, pića i devojaka, ali izaći ću odavde s nečim što je za moje neprijatelje mnogo strašnije.
Imaću plan
I novi čopor vukova.
Samo nisam očekivao da će jedan od mojih neprijatelja doći kod mene.
Ne znam ko ju je provukao u kuću, niti da li namerava da je ostavi ovde, ali osećam njen miris. Krije se u kući. Ovde je.
Kada obezbeđenje ostavi zalihe, kapije se zatvore, vrata moje pećine se otvaraju i ja postajem vladar u ovoj kući i na imanju tokom još jednog meseca bez nadzora – prisećam se sa osmehom.
U Blekčerču je pet zatvorenika. Ja sam joj najmanji problem.