Svetska blaga, izgubljena i nađena

15.09.12 Večernje novosti

Knjiga "Svetska blaga izgubljena i nađena" otkriva na kakva su pregnuća ljudi spremni da bi ispunili san. Od drevnih vremena do danas potraga se odvija sa istom opsesijom upornih tragalaca

AUTOR knjige "Svetska blaga izgubljena i nađena" Miodrag Milanović vodi čitaoca na obilazak Zemljine kugle u potrazi za blagom. U 42 uzbudljive priče, smeštene u šest poglavlja, čitalac saznaje kakva su sve pregnuća ljudi spremni da urade, ne bi li pronašli izgubljeno blago i ispunili svoj veliki san.
Blaga o kojima piše Milanović često su neprocenjiva, pljačkana i gubljena, zbog njih su vođeni ratovi, nekada su i ukleta, pa umesto očekivane sreće, pronalazača pogađa teška nesreća. Autor pokazuje da se potraga za blagom od drevnih vremena do današnjih dana odvija sa istom opsesivnom fascinacijom upornih tragalaca.
Već na prvim stranicama "zazveckalo" je izgubljeno gusarsko blago, čija se vrednost, po proceni pomorskog majora Garija Rozenberga, jednog od najupornijih tragača, meri stotinama milijardi dolara. On je u knjizi "600 milijardi dolara pod vodom" opisao sva mesta gde su potonuli brodovi sa basnaslovnim tovarom i uz to priložio precizne mape. Knjiga je, kada je objavljena krajem sedamdesetih, izazvala nezapamćeno interesovanje i prevedena je na sve evropske jezike. Svet je, kao u 19. veku, zatresla nezapamćena zlatna groznica. Izgubljeno blago je kao magnet privuklo ronioce, gnjurce, stručnjake za potonule brodove, ali i same avanturiste pune nade da će sreća biti naklonjena baš njima. Jednom od njih, Bariju Klifordu, poštanskom činovniku iz predgrađa Los Anđelesa sreća se osmehnula. Njegovu upornost more je nagradilo otkrićem ogromnog bogatstva na potopljenoj galiji "Vajda", mestu koje je opisao Rozenberg.

ZAGONETNI GUSAR

SLEDEĆI legende o ogromnom gusarskom blagu, na misterioznom ostrvu Kokos, u ekvatorijalnom delu Tihog okeana, boravilo je oko pet stotina zvanično evidentiranih ekspedicija. Kući su se, uglavnom, vraćale bez teškog zlatnog bremena. Poslednji veliki nalaz, vredan pedesetak miliona dolara, zbio se u proleće 1930, piše Milanović. Elektroinženjer Semjuel Klejton iskopao je blago koje je sakrio zagonetni gusar Tomas Kokren.
Milanović otkriva i šta je lovac na blago Edvin Link pronašao u podvodnim ruševinama drevnog judejskog grada Cezarije. Na prvom istraživačkom putu Link je iz vode izvukao statuu na kojoj je pisalo "Pontije Pilat". Pronalazak statue zloglasnog Rimljanina odjeknulo je u svetu kao grom. Pretpostavlja se da su Judejci bacili ovaj spomenik mrskom dželatu kada je uklonjen sa dužnosti i vraćen u Rim.
Autor piše i kako je američki konzul E. H. Tompson krajem 19. veka otkrio Čičen Icu, najvelelepniji grad starih Maja. U knjizi je opisano kako je iščezao Aleksandrijski svetionik i zašto je na mestu, gde se uzdizalo jedno od svetskih čuda, sagrađena sultanska tvrđava. Još jednog od tadašnjih svetskih čuda, grandioznog Kolosa sa Rodosa danas više nema. Čuvena statua, visoka kao današnja devetospratnica, nije odolela velikom zemljotresu 225. godine p. n. e. Ostaci džinovskog kipa stajali su na trgu punih devet vekova, ali kada su muslimani osvojili Rodos, zaključili su da se tu krije dobra zarada. Kako svedoči putopisac Masudi, poslali su bronzu u Siriju i prodali je nekom trgovcu gvožđem.
Bakarni svitak je upravo ono što bi svaki lovac na blago želeo da pronađe. Za razliku od ostalih drevnih rukopisa otkrivenih u pećinama Mrtvog mora, uglavnom biblijskih zapisa, ovaj svitak sadrži mapu sa skrivenim blagom, koje je još neotkriveno!
Izložba "Drevno blago Lidije" u Metropoliten muzeju u Njujorku, 1984. izazvala je pravu senzaciju. Gotovo niko nije znao kada je pronađeno silno blago legendarnog lidijskog kralja Kreza i kako je švercerskim kanalima dospelo u Ameriku. Misteriju je navodno rešio novinar i arheolog turskog porekla Erol Suk, ali spor oko nasleđa još traje i pitanje je da li će Turska, na čijoj teritoriji se nalazila Lidija, uspeti da ga vrati. I nalazi sa Troje, koju je otkrio Hajnrih Šliman, a koja se takođe nalazi na teritoriji Turske, predmet su mnogobrojnih sporova. Dragocenosti sa ovog lokaliteta rasute su po svetu i tek sada se vraćaju u Tursku. Još jedno Šlimanovo otkriće, grob Agamnenona, iznelo je na svetlost dana ogromno bogatstvo.
Antički svet iznedrio je mnoga arhitektonska čuda, Milanović piše o poslednjoj tajni faraona Keopsa, otkriva kako je pronađeno neprocenjivo blago u Dolini kraljeva, Tutankamonovoj grobnici, zatim o riznici zaboravljenih faraona. U knjizi je opisana i mnogovekovna potraga za Zavetnim kovčegom, u kome se nalaze Božje zapovesti koje je dobio Mojsije. Autor iznosi zanimljivu teoriju da samo mala grupa sveštenika u Etiopiji zna gde se on nalazi, kao i da kripta Crkve svetog Marka u Veneciji čuva tajnu šta se desilo sa kradljivcima kovčega Aleksandra Makedonskog.
Prema legendi, veliki plavi dijamant Houp, ukraden sa idola u Indiji, prati kletva. Dragocenost donosi nesreću, ponekad i smrt, ne samo vlasniku, nego i onome ko ga dotakne. U knjizi je opisana burna istorija ovog kamena, koji se danas nalazi u američkom muzeju Smitsonijan.
Tu su i priče o Pugačovljevom blagu i šta je sa njim i njegovim nalazačem geologom Mihailovim učinio KGB, Longinovom koplju sudbine, Hramu u Efesu posvećenom Artemidi, kako su krstaši sravnili sa zemljom Mauzolovu grobnicu da bi tu pravili kreč. Nisu izostavljene, naravno, ni zanimljive potrage u Srbiji...

KOMPENZACIJA ZA GUBITKE

TOKOM Drugog svetskog rata Staljin je za skupljanje kulturnog i umetničkog blaga angažovao Olega Baldina, dotadašnjeg kustosa u Ermitažu. Njegov najveći podvig predstavlja uspešan transport iz Berlina do Moskve 364 umetničke slike neprocenjive vrednosti, među kojima su dela Rembranta, Ticijana, Direra, Goje, Van Goga, Manea i drugih majstora. Među ruskim političarima i kulturnim poslenicima i danas se vodi oštra rasprava treba li ta dela uopšte vraćati. Mnogo je protivnika da se vrate vredne slike i ostali ratni plen, jer je to kompenzacija za gubitke koje je SSSR pretrpeo u ratu. Ipak, napravljen je dogovor da Rusija vrati sve ono što nije njeno. Za sada je to 1,3 miliona knjiga, 270.000 raznih arhivskih dela i oko 250.000 muzejskih predmeta i umetnina. Kada bude napravljen konačan spisak stranci će moći da traže predmete nazad, ako dokažu da su oni vlasnici i plate čuvanje i restauraciju.

Dragana MATOVIĆ