Tango na trotoaru

17.10.09 Danas

Biblioteka „Bestseler“ izdavačke kuće Beoknjiga među svoje naslove uvrstila je i zbirku priča trojice mladih autora pod nazivom „Tango na trotoaru“. Pripovedački prvenac Miodraga Stošića, Predraga Mandića i Dušana Babića svojom tematikom i senzibilitetom odgovara nečemu što bi se moglo nazvati zbirkom urbanih priča, dajući čitaocu na uvid tri različita pogleda na život i svet koji nas okružuje. Od autora do autora, od priče do priče, smenjuju se slike i jezik pun metaforike i fine ironije, jasnoće i smirenosti, sve do oštre zapitanosti nad čovekovim postojanjem.
Miodrag Stošić, dobitnik Vibove nagrade za doprinos satiri, svoje priče gradi pomalo retorički, sa obiljem brižljivo biranih detalja i poređenja. Stošićeve priče su ogledalo njegovog poimanja lepote, umetnosti i njenog doživljaja, predrasuda, nepomerljivosti ljudi u njihovim, makar i pogrešnim, stavovima.
-Inicijalna kapisla mog pisanja su ideja i smisao koji ona nosi. Zapravo, pisanje je moja reakcija. Reakcija na glupost i pristajanje na nju. Svaki čovek je neka vrsta lakmus papira i upija svet oko sebe. Kad pišeš moraš stvatiti da je to samo tvoje viđenje, i zato je jako važno zadržati dozu samokritike - kaže Stošić.
Priče Predraga Mandića pisane su naizgled jednostavnim, mirnim stilom, ispod kog se, ipak, naziru naklonosti ili otkloni od teme. Dobijajući inspiraciju za svoje priče, kako sam kaže, pretežno u snu, Mandić ipak uspeva da prevaziđe neobičnost somnabulnog, i stvori sliku stvarnosti koja je svakom prepoznatljiva.
-Dobijajući ideje u snu i ugledavši im smisao, pretačem ih u priču, jer mi se učini da bi moje iskustvo moglo zainteresovati i čitaoca. Nekada se brinem što žrtvujem tako divnu stvar kao što je čitanje zarad pisanja, ali onda pomislim - jedina vrednija stvar od čitanja i jeste pisanje samo - objašnjava Mandić.
Dušan Babić stvarajući svoje priče bio je praćen pitanjima koja su ga počela opsedati čitajući Kamija, Sartra, egzistencijaliste.
-Nisam mogao da pobegnem od njihove teskobe i poimanja čoveka kao izgubljene individue u stvarnosti, ali sam pišući rešavao te dileme. Ipak, sve se svodi na izražavanje sebe. Čak i moje najfiktivnije priče zadržale su deo mene, nečeg mog, ličnog- kaže Babić.
Zato ni ne čude reči Bojane Stojanović, lektora ove zbirke, da „Tango na trotoaru“ ima kapacitet tumačenja na mnogo načina, i da se čitajući ona istovremeno i gleda i sluša.
T. Đuran