Teorija svega : poreklo i sudbina vasione : Stiven Hoking

Teorija svega

poreklo i sudbina vasione

Izdavač: Alnari
Naslov originala: The Theory of everything / Stephen W. Hawking

Stiven Hoking je prevazišao bolest koja ga je dovela do invaliditeta i postao supernova svetske fizike. Iako nije u stanju da piše, pa čak ni da jasno govori, on je načinio skok van velikog praska, sve do ’geometrijskog plesa’ koji je stvorio svemir. Očigledno je obdaren učiteljskim darom, dobroćudnim i opuštenim smislom za humor i sposobnošću da izuzetno složene pojmove ilustruje poređenjima iz svakodnevnog života. Stiven Hoking drži Njutnovu katedru kao profesor matematike na univerzitetu u Kembridžu. On je autor knjiga koje su postale bestseleri Kratka povest vremena i Svemir u orahovoj ljusci.

2. izdanje, 2007; latinica; 21 cm; 164 str.; 978-86-7710-187-9;

Kratka istorija vremena

Teorija svega, Stiven Hoking

Izdavačka kuća "Alnari" objavila je knjigu "Teorija svega" (porijeklo i sudbina vasione) danas već legendarnog teoretičara astrofizike Stivena Hokinga koji je najkomplikovanija naučna saznanja uspio da "prevede" na jezik razumljiv svakom radoznalom čitaocu. Profesor na britanskom univerzitetu u Kembriyu koji je već niz godina potpuno paralisan i komunicira samo preko posebno kontruisanog kompjutera, stekao je svjetsku slavu sa " Kratkom istorijom vremena" i "Svemirom u orahovoj ljusci" jer su obje knjige postale internacionlani bestseleri i pokazale da " visoka" nauka može da se približi običnim smrtnicima." Teorija svega" je nevelika knjiga (160 strana krupnog sloga) i neće svojim gabaritom preplašiti čitaoca, a obuhvata sedam predavanja u kojima je Hoking dao pregled istorije istraživanja svemirskih fenomena od antike do danas. U prvom predavanju "Predstave o vasioni" on govori o nekadašnjim idejama od vasioni od Aristotela koji je prije skoro 2500 godina tvrdio da je zemlja okrugla pa do saznanja do kojih se došlo zahvaljujući Hablu, teleskopu postavljenom u Zemljinu orbitu. Drugo predavanje sa bavi teorijama Njutna i Ajnštajna i kako su one doprinijele stvaranju teorije o " verlikom prasku", dok je u trećem tema "crne rupe" i kako su nastale. Četvrto poglavlje pokazuje kako crne rupe nisu tako crne kao što se vjeruje to jest da postoji teorija da iz njih ističe energija, a u petom Hoking primjenjujući ideje kvantne mehanike tumači veliki prasak kao početak vasione.
U šestom poglavlju naučnik objašnjava zašto je prošlost vasione različita od predstava o njenoj budućnosti i zašto se to ne kosi sa zakonima fizike a na kraju opisuje kako se savremena nauka trudi da dođe do objedinjene teorije koja bi povezala kvantnu mehaniku , gravitaciju i sve druge oblike interakcije koje fizika poznaje.

27.02.06 Glas javnosti

Teorija svega

Teorija svega, Stiven Hoking

BEOGRAD - Knjiga "Teorija svega" (poreklo i sudbina vasione), teoretičara astrofizike Stivena Hokinga, koji je najkomplikovanija naučna saznanja uspeo da "prevede" na jezik razumljiv svakom radoznalom čitaocu, nedavno je objavljena i u Srbiji (Alnari), prenosi Tanjug. Profesor na Univerzitetu u Kembridžu, koji je već niz godina potpuno paralisan i komunicira samo preko posebno konstruisanog kompjutera, stekao je svetsku slavu sa "Kratkom istorijom vremena" i "Svemirom u orahovoj ljusci".

"Teorija svega" je nevelika knjiga (160 strana krupnog sloga), a obuhvata sedam predavanja u kojima je Hoking dao pregled istorije istraživanja svemirskih fenomena od antike do danas. U prvom predavanju "Predstave o vasioni" on govori o nekadašnjim idejama o vasioni od Aristotela koji je pre skoro 2.500 godina tvrdio da je zemlja okrugla pa do saznanja do kojih se došlo zahvaljujući Hablu, teleskopu postavljenom u Zemljinu orbitu. Drugo predavanje sa bavi teorijama Njutna i Ajnštajna i kako su one doprinele stvaranju teorije o "velikom prasku", dok je u trećem tema "crne rupe" i kako su nastale.

Četvrto poglavlje pokazuje kako crne rupe nisu tako crne kao što se veruje, odnosno da postoji teorija da iz njih ističe energija, a u petom Hoking primenjujući ideje kvantne mehanike tumači "veliki prasak" kao početak vasione. U šestom poglavlju naučnik objašnjava zašto je prošlost vasione različita od predstava o njenoj budućnosti i zašto se to ne kosi sa zakonima fizike, a na kraju opisuje kako se savremena nauka trudi da dođe do objedinjene teorije koja bi povezala kvantnu mehaniku, gravitaciju i sve druge oblike interakcije koje fizika poznaje.