31.07.06 Danas
Gradac - Nikoli Tesli u čast
Naučnik nema za cilj neposredan rezultat. On ne očekuje da će njegove napredne ideje odmah biti prihvaćene. Njegov rad podseća na rad plantažera za budućnost. Njegova dužnost je da postavi stavove za one koji će doći i da im pokaže put. On živi i radi i nada se s pesnikom Geteom koji kaže: "Gle! Ova stabla na golo šiblje liče/A ipak će dati plodove i zaklon", suočen s nerazumevanjem i odsustvom vizionarstva unutar naučnih krugova, rekao je jednom prilikom Nikola Tesla, što u studiji iz 1964, naslovljenoj "Svetlost u njegovim rukama - Životna priča Nikole Tesle", navode Ines Hant i Vaneta D. Drejper.
Ovaj, ali i čitav niz tekstova posvećenih jednom od najvećih umova i podjednako velikoj tajni poslednja dva veka, večitoj inspiraciji naučnika, ali i ljubitelja mitova i vaseljenskih zavera, donosi u trobroju posvećenom Nikoli Tesli časopis za književnost, kulturu i umetnost Gradac, čiji su izdavači Dom kulture u Čačku i Umetničko udruženje Gradac, Ne odstupajući nijednog trenutka od serioznosti koja je ovaj časopis izdigla iz mnoštva prosečnosti tako svojstvene ovim prostorima, redakcija na čelu s Brankom Kukićem odlučila se za jedan posve nesvakidašnji pristup Tesli i svemu što je on predstavljao, predstavlja i predstavljaće. U trenutku kada se od lika i dela Nikole Tesle pokušava stvoriti brend, što je najtragičnije, za jednokratnu dnevno-političku upotrebu, trobroj časopisa Gradac nudi Teslu onakvog kakvog je on video samog sebe, kako su ga videli i doživljavali savremenici, kakvim ga vidimo danas.
- Nikola Tesla bio je idealan model prema kojem se u srpskom narodu stvarala negativna mitologija, onakva kakva priliči jednom narodu čiji su etos i istorija u stalnom previranju i neizvesnosti, koji su zaogrnuti neizmernim, neutemeljenim i često neukusnim mistifikacijama... Priređujući ovu svesku Gradca trudili smo se da izbegnemo ove zamke vezane za mistifikaciju Teslinog života i dela kojih je - što je i inače karakteristično za ovdašnji svet - nažalost bilo više nego ozbiljnih studija i istraživanja Teslinog dela, iako je takvih pokušaja bilo i do Tesline smrti (Đorđe Stanojević, Slavko Bokšan). Pre svega, želeli smo da objavimo Tesline tekstove, zajedno s njegovom poznatom autobiografijom "Moji izumi" koji ne samo s naučnog, nego i s filozofskog stanovišta tumače značaj nauke u savremenom svetu, odnosno predviđaju budućnost čovečanstva (tekst "Povećanje ljudske energije"), kao i tekstove koji razmatraju ideje koje čovečanstvo još nije realizovalo, ali čija je primena možda na pragu... Treba napomenuti da nam je deo Tesline dokumentacije i prepiske - koja se već pola veka nalazi u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu - bio nedostupan. Naša nastojanja da manji deo tog materijala objavimo povodom ovog jubileja - nisu ostvarena, navodi između ostalog Branko Kukić u uvodniku najnovije sveske časopisa Gradac.
S podjednakom pažnjom najnoviji broj časopisa Gradac obuhvata i delove tri najpoznatije biografije koje potpisuju Margaret Čejni, Kenet M. Svizi i Džon O’Nil, ali i svedočanstva onih koji su poznavali Teslu i s njim bili u bliskim kontaktima. Čitaocima se tako pruža prilika da kroz nekoliko studija spoznaju širi značaj dela Nikole Tesle, ali i njegov psihološki portret iz pera Vladete Jerotića. Sve to skupa, kako kaže Kukić, predstavlja pokušaj da se izađe iz kruga nauke i uđe u krug kulture koja je umnogome oslikavala Teslinu ličnost, dajući joj onu nesvakidašnju crtu, tako nesvojstvenu najvećem delu onih koji su se posvetili prirodnim naukama, a što nedvosmisleno potvrđuje i stil kojim je Nikola Tesla pisao svoje tekstove, ili opčinjenost Geteovom poezijom, zbog čega krunu svega čini drama Stevana Pešića "Tesla ili prilagođavanje anđela".
Kad trenutna euforija izazvana godišnjicom rođenja Nikole Tesle počne da pokazuje znake oseke, a hoće jer je na ovim prostorima naprosto sve podložno kampanji i površnosti, kada velikim naučnikom nastave da se bave istinski zaljubljenici u nauku, ili možda puki radoznalci, kompilacija tekstova utkanih u trobroj Gradca, čije je izdavanje pomoglo Ministarstvo kulture Srbije, predstavljaće idealnu polaznu osnovu da se iznađe racionalni odgovor na pitanje s kojim su se u svojoj studiji suočile Ines Hant i Vaneta D. Drejper:
Prošlost je mrtva, sadašnjost je enigma, a budućnost zagonetka. U kojoj meri je zapravo Nikola Tesla razrešio tu enigmu, a koliko je zagonetki budućnosti rešio u svojim mislima i snovima?
Aleksandar Arsenijević
