23.02.11 Plastelin.com
Tri, četiri, sad
To je Ales, Fose Jun
OVO JE ROMAN norveškog pisca čije su knjige prevedene na više od četrdeset jezika. Fose je jedan od najvažnijih savremenih svetskih dramskih pisaca. Ovaj neveliki roman govori o dva traumatična događaja koja se prepliću i nasleđuju generacijama. Prvi se dogodio 17. novembra 1897, kada se, ispavši iz svog poklon-čamca, mali Asle utopio, a drugi govori o jednom utorku, krajem novembra 1979, kada je, negde u dubinama fjorda, nestao dečakov imenjak i potomak. Ove dve smrti potcrtavaju odnose između junaka romana: Ales, Ulava, Kristofera, Brite, dvojice Aslea i Signe. U rasponu od nekoliko stotina godina, uz tamne vode fjorda, porodica utopljenika neprekidno živi u Staroj kući prepunoj duhova prošlosti. Prazninu-koja-proždire vidi Signe i plaši je se. S pravom. Roman je pisan u ispovednom tonu, bez jasne interpunkcije i rečeničkih zakonitosti; u njemu se prepliću različiti glasovi koji se ponekad ne mogu razlučiti. Jezički i psihološki bravurozan tekst.
TIPIČAN ODLOMAK: "To je Ales, pomisli i vidi Ales i njenu gustu crnu kosu, njena mala stopala, njene uske kukove. To je Ales. Ona je majka mog pradede, Kristofera, koji je imao sinove deda-Ulava, i Aslea, onog po kom sam ja dobio ime, onog koji se utopio sa samo sedam godina, onog koji je dobio lep maleni čamac za svoj sedmi rođendan i koji se istog dana utopio, dok se igrao čamcem dole u Uvali [...]"
PRVA REČENICA GLASI: "Vidim Signe kako leži na klupi u dnevoj sobi i gleda poznate stvari [...] gleda ne videći, i sve je kao što je bilo, ništa se nije promenilo, ali je ipak sve drugačije, razmišlja ona [...]"
POSLEDNJA REČENICA GLASI: "[...] i ona ga pogleda i onda skrene pogled sa njega i upravi ga u prazno i onda stavi obe ruke na stomak i sklopi ruke i čujem Signe kako kaže Dragi Isuse, pomozi mi"
KADA BI OVA KNJIGA IMALA MIRIS: zapahnuo bi vas miris luke.
PRONAĐITE SLIČNE KNJIGE: među mnogim knjigama o melanholiji.
PREPORUKA ZA ČITANJE: Tri, četiri, sad.
Srđan V. Tešin ("Blic")