Knjiga Bojana Ljubenovića “Triput sečem i opet kratko” predstavlja svežu krv za našu satiričnu scenu, odnosno satiričnu priču, jer joj vraća dostojanstvo, pošto, izuzimajući period od poslednjih petnaest godina, ona nije našoj književnosti podarila neka zapaženija dostignuća (sa izuzetkom Branka Ćopića i Matije Bećkovića) jer se previše koristila ezopovskim jezikom a to, priznaćete, deluje poprilično arhaično i anahrono.Trebalo je da se pojavi nova generacija pisaca pa da se takav stilski postupak preseli tamo gde mu je i mesto – u istoriju. Nova generacija pisaca: Slo
bodan Simić, Momčilo Mihajlović, Dragan Rajičić, Raša Papeš i drugi, svojim satiričnim pričama popunili su taj vakuum i ujedno postavili standarde ispod kojih se više nije moglo u kreativnom smislu.
Bojan Ljubenović, koji se pojavio posle njih, sledio je upravo taj književni recept, to jest hrabro je zagnjurio u mutljag naše nevesele stvarnosti. Prihvatio je Šopenhauerovo upozorenje da je “optimizam gnusan način razmišljanja” naročito onda kada se odnosi na političke teme. Tako je Ljubenović postao hroničar naše političke i moralne rogobatnosti, grubosti i, samim tim, propasti.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaće pripovetke
Ostali naslovi iz oblasti: Pripovetke
Izdavač: Evropski pokret prijateljstva; 2. izdanje, 2011; ćirilica; 20 cm; 190 str.; 978-86-905199-5-8;
