Tumač želja

04.10.03 Večernje novosti

Radila je u ministarstvu egipatske vlade, bila novinar u Bejrutu i na Kipru da bi shvatila da treba da piše prozu. Selva Bakr, čija je knjiga priča “Tumač želja” ovih dana objavljena u “Prosveti” u prevodu Srpka Leštarića, jedan od vodećih glasova savremene egipatske književnosti. Nije priznala tradicionalnu podelu na kolokvijalni egipatski i klasični arapski već je stvorila, kako ga zove, novi “klasični kolokvijalni” jezik.
Još na mnogo što-šta Selva Bakr nije u životu pristala, pa je za junake svojih priča i romana odabrala žene, kao muške “objekte”, siromašne, zaboravljene, obespravljene, ljudi čiji se životi tiho, bez buke okončavaju...
- Nit koja povezuje priče iz ove zbirke je svet sa margine koji ne poznaje ništa do svoje sive svakodnevice, njihove nade, sumnje, strahovanja koji su posledica izolovanosti, neznanja, a često i nepismenosti - kaže za “Novosti” Selva Bakr.
Mnogi su nadahnuti njenom hrabrošću da progovori o nekim “nedodirljivim” temama u odnosima žena i muškaraca o politici i religiji...
- Nastojim da moja publika postanu i oni koji nikad ne razmišljaju o ljudskim odnosima kakvi zaista jesu. Želim da ih nagnam da se ponovo osvrnu na neka pitanja jer, verujem da niko od nas nije rođen kao neprijatelj ali nas zlo vuče jer se ne zapitamo šta činimo. Teško je reći da književnost može da izmeni ali, jedinstvenost njene moći je u tome što može da “zarobi” istinske trenutke života. Najbolja istoriografija je tu bespomoćna - ističe spisateljica.
Zapad je oduvek bio voajerski radoznao da zaviri u život istočnjačkih sredina, svet islama, uz samozadovoljni strah pred tim “nerazumljivim” kodeksom životnih pravila.
- Ako uspete da izdvojite ono najživotnije o jednoj temi, razumeće vas u svakoj kulturi. Egipat je, slično zemljama istočne Evrope preživeo ogromne i šokantne promene u poslednjem veku. Ali nastalo je i bogato tle za književnost koja govori o svim slojevima ljudskog postojanja. Kao i većina drevnih civilizacija, i mi smo patili zbog teškog tereta sopstvene istorije. LJudi nikako da uhvate vazduh i razmisle o svim oveštalim predstavama o braku, pravom značenju demokratije, o odnosu zajednice i pojedinca...
Svet voli da upire oči u islamsku civilizaciju u potrazi za najsloženijom spregom verskih, političkih i seksualnih tabua, nesvestan sopstvenih, “pravila” za dobar život.
- Za njima posežemo kad god smo slabi pred “silama” koje nas lome kao ljudska bića. Sa čitaocima ne ulazim u sukob već pokušavam da zajedno razmislimo o tome. Mogu biti muslimani ili kopti ali, ono što ja kritikujem je odnos čoveka i religije kao balasta tradicije umesto da to bude put ka duhovnosti. Politički tabui su najopasniji i brižljivo se skrivaju negovanjem neznanja ili lažnog obrazovanja koje je nemoćno da ih razobliči.
Selva Bakr, koja se mnogo puta sudarala sa opersivnošću društvenog sistema vidi da u svetu ima sve manje mesta za književnost.
- A ona nam je potrebnija više nego ikad. Živimo mehanički, polusvesni susreta sa drugim ljudima, sve se pretvorilo u posao. Književnost je ostala jedino mesto gde možemo da zastanemo i da razmislimo šta nam se kao bićima dešava, šta dobijamo, ako ovako išta i dobijamo od onoga što svakodnevno preživljavamo.

A. GRUJIĆ