01.05.10
Etnoantropološki problemi
Knjiga Urbane legende dr Ivana Kovačevića predstavlja skup eseja o "klasičnim" urbanim legendama, koje su danas deo ne samo američkog već i globalnog folklora. U uvodnom poglavlju Proučavanje američkog folklora u Srbiji autor ukazuje na promene koje su se desile u naučnom radu u poslednjoj deceniji XX veka uspostavljanjem interneta kao globalne mreže (veliko povećanje dostupnih informacija i brzine njihovog pribavljanja) opisujući ih kao "povratak kabinetskog rada". Razvoj informacionih tehnologija omogućio je istraživanje udaljenih delova sveta koji su ranije zbog finansijskih (pred)uslova uglavnom bili nedo stupni domaćim antropolozima. Prema autoru, urbane legende predstavljaju najbolji primer kako je moguće proučavati američki folklor sa bilo koje tačke zemljine kugle pa i iz Srbije.
U eseju pod nazivom Urbane legende u antropologiji folklora Kovačević nas upoznaje s osnovnim pristupima u istraživanju, proučavanju nastajanja/evolucije i širenja/difuzije urbanih legendi, naglašavajući kako je potrebno utvrditi uzroke recepcije ili odbijanja određene legende u određenoj sredini, kao i načine i obim njene transformacije. Stav autora je da istraživanja urbanih legendi koje su registrovane u Srbiji mogu mnogo toga reći o vrednosnom sistemu, kulturnom miljeu, i društvenim relacijama u našoj zemlji.
Naredno poglavlje Betonirani Kadilak za temu ima jednu od klasičnih legendi "automobilskog ciklusa". Kako će se analizom pokazati, legenda se javlja u dve osnovne varijante predstavljajući američku i evropsku verziju priče. Prva varijanta, registrovana u Americi, nazvana "Sumnjičavi muž i štedljiva žena" govori o vozaču mešalice za beton koji je posumnjao u neverstvo žene i sipao beton u luksuzni automobil parkiran ispred svoje kuće (misleći da pripada ženinom ljubavniku) da bi kasnije saznao da su ta kola bila namenjena njemu kao poklon od žene koja je dugo i naporno štedela. Varijanta "Neverna žena" dominantna je u evropskim javljanjima legende o betoniranom automobilu, i svodi se na stvarno neverstvo žene i pokušaj muževljeve osvete koja je usmerena ili na stvarnog ljubavnika ili na pogrešnu osobu. Autor pristupa analizi legende raščlanjujući sve varijante i podvrste na sastavne delove – legendeme, te u svakoj varijanti i podvrsti izdvaja aktere, uzročnika sumnje, način provere sumnje, nameravani objekt osvete, nanetu štetu i završni status glav nog aktera. Da bi se utvrdilo kakvu poruku legenda nosi, prema Kovačeviću, potrebno je sagledati šta evropske i američke varijante legende govore kada je reč o socijalnom odnosu na nivou braka i porodice, ekonomskom položaju i ekonomskom sistemu uopšte, kao i o načinima uspostavljanja i promene odnosa između različitih društvenih grupa. Evropska legenda govori o društvu koje je čvrsto struktuirano i zatvoreno za vertikalnu pokretljivost, dok američka verzija poručuje da se uz porodičnu slogu, rad i štednju mogu postići željeni ciljevi. Autor nasuprot ranijim interpretacijama smatra da je ova legenda evropskog porekla i da je kasnije importovana (i transformisana) u Ameriku.
U eseju naslovljenom Porše i kolači razmatraju se dve teme često prisutne u urbanim legendama – jeftino kupljena skupa stvar i skupo plaćena bezvredna stvar. Prva legenda govori o prodaji izuzetno skupog automobila po veoma niskoj ceni od strane udovice-napuštene žene koja se time sveti mužu. Druga legenda priča o velikoj svoti novca što je žena morala da izdvoji da bi platila recept kolača koji joj se dopao u restoranu. Navedene legende čine deo sveta muških priča o automobilima odn. sveta ženskih priča o receptima i kolačima. Obe legende govore o opoziciji jeftino-skupo i obe govore o njenom logičkom narušavanju, kao i o šteti koju je neko pretrpeo i osveti kojom je pokušao da se revanšira. Kroz analizu pojedinačne narativne strukture ovih legendi i njihovog dovođenja u vezu pokazuje se da se priča u obe legende bazira na kontrastiranju pravno definisane i pravno nedefinisane akcije. Prema Kovačeviću, poruka legendi postaje očigledna u kontekstu pravnog sistema u kome su nastale – u anglosaksonskom sistemu "Common Law" ili sistemu precedentnog prava, te da je nepotpuni ugovor osnov na kome legende grade svoje značenje. Legende imaju etnojurisprudencijski sadržaj zato što savetuju običnog Amerikanca da ne preduzima nikakve radnje koje mogu imati pravne posledice bez prethodne konsultacije sa advokatom, što bi značilo da time obe legende mogu predstavljati i vešt advokatski advertajzing.
U sledećem poglavlju Cokelore prikazane su urbane legende koje se odnose na napitak i kompaniju "Coca-Cola". "Cokelore" zauzima značajno mesto u merkantilnim legendama usmerenim na velike korporacije i negativne načine na koje ih javnost percipira. Legende o koka-koli svrstane su u skladu sa Fajnovom klasifikacijom u narative o zlim korporacijama, korporacijama nemara i korporacijama prevare. Razmatranjem teze da urbane legende mogu nastajati kao nekonstruisani društveni problemi analiziraju se legende koje govore o mormonskom vlasništvu kompanije, zatim priče o štetnosti sastojaka samog napitka koji može da rastvori i najotpornije materijale, da izazove zavisnost ili smrt, i legende koje govore o nebrizi u punjenju flaša i miševima koji su usled te nebrige pronađeni prilikom konzumiranja koka-kole. Na primeru urbanih legendi o razarajućem dejstvu koka-kole vidi se da ono što je bila tema neuspešnog konstruisanja društvenih problema (kao štetnost kofeina i šećera) nije postalo tema urbanih legendi. Priče o pronalaženju miša u flaši koka-kole i nadoknadi koju je kompanija isplatila oštećenom, prema Kovačeviću, predstavljaju i priče o dobitnicima – iznenadnom bogatstvu odnosno podvrstu legendi o slučajnom bogaćenju, gde je transformacija nesreće u sreću glavni narativni pogon ovih priča.
U narednom eseju Kuka ili sekira razmatra se jedna od klasičnih američkih urbanih legendi – o manijaku koji ima kuku umesto ruke i prepada zaljubljene parove parkirane na "Lover’s Lane". Legenda je žanrovski određena kao tinejdžerska jer se prenosi i priča unutar te generacije. Autor legendu o "Kuki" posmatra u bliskoj vezi sa legendom o smrti dečka ("Boyfriend Death") i za razliku od dosadašnjih folklorističkih tumačenja koja nisu išla dalje od ukazivanja na tekstualnu sličnost ove dve legende, tu sličnost koristi kao potencijalno analitičko oruđe. Legenda o dečkovoj smrti ima tragičan kraj, dok se priča o Kuki završava srećno, i kako Kovačević primećuje upravo je kuka element tranformacije tragične legende u legendu sa srećnim krajem. Kako je period najranijeg javljanja legende o manijaku sa kukom vreme kada se pojavljuje Diznijev film o Petru Panu može se pretpostaviti da je lik Kapetana Kuke dao instrument za srećni preokret priče. Poruka sadržana u ovim legendama je upozorenje da se izbegava Lover’s Lane, kao i moralni stav prema vremenu prigodnom za stupanje u seksualne odnose i braku kao socijalnom okviru seksa.
Završni esej Ko je ubio Džoa Magarca? posvećen je analizi nastanka mitskog heroja američke čelične industrije. Fokloristi su priču o "džinu iz pitsburških čeličana" svrstali u fejklorne tvorevine jer je njen nastanak vezan za tekst Ovena Frensisa iz 1931. godine. Kovačević u analizi polazi od Frensisovog teksta u nastojanju da reši dilemu da li je taj tekst pravi fejklor ili je potpuna fejklorizacija nastupila sa kasnijim varijantama. Moguće folklorno poreklo Frensisove priče uočava se u postojanju elemenata folklora "starog kraja", zemalja porekla radnika-imigranata i to onih etničkih grupa koje u svojim vokabularima imaju reč "magarac". Autor ističe da sudbina mnogih fejklornih tvorevina pokazuje da im se dogodila naknadna folklorizacija i da su postale legitiman deo kolektivnog pripovedanja. Kovačević za tim lik Džoa Magarca posmatra kroz okvir tipologija radničkih priča i socijalnih tipova Orina Klepa, ukazujući da Džo Magarac kao oličenje antiradničkih interesa i kao suprotnost onome čemu su radnici težili, nije mogao biti njihov heroj već da on pre odgovara liku "nitkova", dok ga elementi podsmeha prisutni u priči o njemu približavaju tipu "lude" u Klepovoj tipologiji. Takođe, Džo Magarac pripada i tipu mučenika heroja, ali mučenika za stvar kompanije a ne za prava radnika. Nastanak lika Džoa Magarca, prema Kovačeviću, moguće je tumačiti i u svetlu Tejlorove "naučne organizacije rada" u kome su favorizovani najbolji, najači, i najspretniji radnici što je neposredno ugrožavalo sve ostale i dovodilo do radničkih pobuna i štrajkova.
Značaj ove studije u prvom redu je njen pionirski karakter. Knjiga predstavlja izuzetan uvod u proučavanje urbanih legendi, upoznaje nas sa pristupima najznačajnijih folklorista, sumirajući dosadašnja proučavanja ovog fenomena, uz originalna zapažanja autora. Iako prevashodno namenjena domaćoj stručnoj javnosti (antropološkoj i folklorističkoj), zbog lakoće jezika kojom je pisana kao i popularnosti i rasprostranjenosti tematike u svakodnevnom životu knjiga "Urbane legende" može biti vrlo zanimljiva i široj čitalačkoj publici.
Ana Banić-Grubišić
