Uvod u finansijsku matematiku

poglavlje obuhvata analizu postupka lombardovanja kao odobravanja zajma na osnovu založenih stvari od vrednosti, robe smeštene u javna skladišta, dragocenosti i hartije od vrednosti.

U okviru trećeg poglavlja predstavljena je opsežna analiza tekućih računa sa objašnjenjima obračuna interesa, troškova i provizije po pozitivnoj, negativnoj i stepenastoj metodi.
Predmet analize u četvrtom poglavlju je veoma aktuelna problematika potrošačkih kredita kao najrazvijenijeg oblika kreditiranja stanovništva sa akcentom na načinima njihovog obračuna.
U petom poglavlju prikazano je eskontovanje menica dok je šesto poglavlje posvećeno obračunima u vezi deviza i arbitraže deviza.

Drugi deo knjige sastoji se iz pet poglavlja u okviru kojih se analizira složeni interes. Kod složenog interesnog računa kamate obračunate za prvi obračunski period ne podižu se već se dodaju postojećem kapitalu i u sledećem obračunskom periodu kamata se obračunava na početnu vrednost kapitala uvećanu za kamatu iz prvog perioda. Ovaj princip obračuna kamate koristi se u svakom sledećem obračunskom periodu, odnosno baza za obračun kamate se menja.

Prvo poglavlje drugog dela knjige odnosi se na izračunavanje krajnje vrednosti kapitala pomoću faktora akumulacije.
U drugom poglavlju obrađen je diskontni faktor pomoću koga se izračunava sadašnja vrednost kapitala ako je poznata njegova uvećana (krajnja) vrednost.
Treće poglavlje se odnosi na obračun krajnje vrednosti jednakih sukcesivnih uloga a četvrto poglavlje na obračun njihove sadašnje vrednosti.
U petom poglavlju obrađen je postupak amortizacije zajma pri dekurzivnom i anticipativnom obračunavanju interesa.

Knjiga „Uvod u finansijsku matematiku“ je prvenstveno namenjena studentima Ekonomskog fakulteta u Beogradu a mogu je koristiti i svi bankarski i finansijski stručnjaci.