Justejn Gorder (Jostein Gaarder) rodjen je 1952. godine u Norveškoj. Veci deo karijere proveo je predajuci filozofiju. Živi u Oslu. Do sada je objavio: Dijagnoza i za druge novele (1986), Deca iz Sukharatija (1987), Žablji zamak (1988), Misterija pasijansa (1990), Sofijin svet, Roman o istoriji filozofije (1991), Božicna misterija (1992), U jednom ogledalu, u jednoj zagoneci (1993), Magicna bilioteka Bibi Boken (Zajedno sa Klausom Hagerupom, 1993), Halo?-Ima li koga ovde? (1996), Vita brevis (1996), Maja (1999), Kci direktora cirkusa (2000).
23.12.03 Dnevnik - Novine i časopisi
Ljubav na pergamentu
Justejn Gorder: “Vita brevis”
Norveški pisac Justejn Gorder (1952) veći deo karijere je proveo predajući filozofiju u Oslu. Od 1986. počeo je da objavljuje prozu i do sada je to opus od dvanaestak romana među kojima su: “Misterija pasijansa” (1990), Sofijin cvet, roman o istoriji filozofije (1991), „Božićna misterija” (1992), “U jednom ogledalu, u jednoj zagoneci” (1993) i drugi. Neki su prevedeni i kod nas, a “Vita brevis” je napisan 1996. i sada je i pred našim čitaocima.
“Vita brevis” ima podnaslov - „Pismo Florije Emilije Aureliju Augustinu” i pravi je (postmoderni) kritički osvrt na Augustinove (Tagasti, 354 – Hipon, 430) „Ispovesti” iz 398. godine. Ime Augustinovo poznato je u istoriji filozofije, a još više u razvoju hrišćanstva. Nije bio originalan mislilac i u početku je pripadao sekti manihejaca, čija se glavna misao sastojala u priznanju dva principa – dobra i zla. Nakon devet godina prihvatio je akademsku skepsu, da bi se kasnije okrenuo platonizmu. Tada je verovao da spoljašnji svet spoznajemo pomoću duše, a malo kasnije taj put ga je doveo do večnih ideja koje primamo od Boga. Preokret u njegovom životu nastaje 387. kada pod uticajem fanatične majke Monike prima hrišćanstvo i počinje da piše u skladu sa verskim dogmama i postaje teoretičar buduće okrutnosti srednjevekovne crkve. Osim u duhovnoj sferi, Augustin je pravu dramu doživljavao i na emotivnom planu u kome je vanbračni život sa Florijom bila vrhunac.
Upravo o toj zabranjenoj, a čulnoj ljubavi, govori neobičan ljubavni roman. Pismo Florijino pronađeno u jednoj antikvarnici u Buenos Airesu (1995), klasičan postmodernistički postupak i trik, je tekst i metatekst u kome je bolni rastanak izvariran lucidnim komentarima starih filozofskih i drugih tekstova. Ali dogma je kod Augustina bila jača i od rođenja, pa i zagonetne smrti sina Adeodata. Boginja uzdržanosti i celibata zacarila je u njegovom umu dotle da je on gotovo više nije ni sećao mladalačkog greha.
No zato je tu Florija Emilija koja dvanaest godina posle rastanka, na magrinama njegove „Ispovesti” podgreva ponovni susret i zagovara telesnu ljubav. I koliko god je to priča o tragičnoj ljubavi, ona je filozofski traktat o ondašnjem stanju duha i mestu žene u biskupskoj hijerarhiji. Glavni tok romana stalno je prekidan metatekstom/ ispovestima, ali i fusnotama bez kojih se jedno ovakvo delo teško može zamisliti, a kamoli čitati.
Život je kratak je stalni lajt-motiv ovog romana, ali ta opomena ne proizvodi nikakvo emotivno dejstvo. Augustin se predao crkvi i samo sa stanovišta vere je u stanju da tumači i vidi svet. Tako je religiozni pragmatizam pogazio ne samo jednu veliku ljubav, već teološke dogme podigao na nivo sigurnih istina. Inkvizicija je bila samo logičan nastavak Augustinovih postavki o zemaljskom i nebeskom.
Mudro i vešto napisana ljubavna priča/roman.
M. Živanović
01.01.00
Glas javnosti 29.05.1998.Justejn GorderVita brevis"Sofijin svet" ili "Roman o istoriji filozofije" Norvežanina Justejna Gordera pre nekoliko godina beše izdavacki hit u Evropi, a to znaci i kod nas jer smo mi oduvek njen neotudivi deo. "Vita brevis" sacinjenje istog autora nastalo na istom talasu zanimanja za poucno-zabavno štivo, za knjige koje su kadre da u skracenom, "džepnom" obliku "preporucuju" znanje za cije se sticanje nema vremena, ali i da zagolicaju na vragolije vazda spremnu citalacku maštu. Lepo i korisno najlakše smešano se piju - to je "filozofija" koja stoji iza ovakvog pristupa publici.
