Vampir : Mijat Vujačić

Vampir

Izdavač: Čigoja

„Vampiri su među nama. Posle čitanja romana Vampir mladog beogradskog pisca Mijata Vujačića (1985) čitaocu ostaje u dnu stomaka osećanje strave i užasa. Onaj koji je pročitao ovu knjigu, imaće potpuno izmenjen pogled na svet i okolinu; u licima bližnjih gledaće veličinu očnjaka i odsutni caklasti sjaj u očima. Ko zna ko je od njih vampir?...
... Vukadin, član porodice Nikolić sa Novog Beograda, u početku priče je običan gradski mladić u društvu sličnih momaka koji provode dane po Knez Mihailovoj, Kalmegdanu i sumornim parkićima Novog Beograda. Na smrt bolestan od pros

tate, njegov život se u potpunosti menja kada jedne noći kod njega prespava izvesna Lejla, koja ga ugrizom u vrat uvodi u svet vampira...
... Vampir je jedna od retkih knjiga u našoj književnosti pisana u duhu i stilu trilera kojima baš ne obilujemo, ona je fascinantno dobro napisana...”
Moma Kapor

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Vampiri , Horor
Ostali naslovi iz oblasti: Romani

2007; latinica; 20 cm; 260 str.; 978-86-7558-484-1;

Horor kao metafora za stanje u Srbiji

Mijat Vujačić

„Mene će pre uplašiti svakodnevni realni kič, nego imaginarni ‘potoci krvi i mesa’“, kaže mladi Mijat Vujačić (22), čiji je (već) treći roman „Vampir“ objavila izdavačka kuća „Čigoja“. Prethodne knjige „Krvavi akvarel“ („Mediagraf“, 2004) i „Nekromansa“ (Narodna knjiga, 2005) takođe pripadaju žanru horora, malo zastupljenom kod nas.

Priča romana „Vampir“ prati Vukadina, mladića obolelog od raka. U silnoj želji da pobedi smrt, Vukadin postaje njeno oličenje - vampir. Po rečima autora, vampirizam kao tema metafora je za stanje u Srbiji i sudbinu ljudi u njoj. Zanimljivo je da se, slično stvarno-izmišljenom „Nišvilu“ Zorana Ćirića i „Urvideku“ Slobodana Tišme, romani Mijata Vujačića odigravaju u srpskoj prestonici - Sekedgradu. „Bežanje iz postojeće Srbije u paralelnu možda je neki oblik podsvesne želje da stvarnu Srbiju ne nazovem pravim imenom“, kaže Mijat, izražavajući pri tom nadu da će se stvari ovde jednom promeniti.
Pored teme, zanimljiv je i izbor pozadine, pošto se deo romana „Vampir“ odigrava u Moskvi. „Rusija je tu radi duple simbolike“, objašnjava Mijat. „Prvo: ta zemlja je kolevka najstarijih vampirskih legendi. Drugo: progonjeni Srbi, sa izuzetkom princa Petra II Karađorđevića, od pamtiveka su bežali u Rusiju“.
U poslednje vreme, primetno je i da se mladi pisci sve više okreću pričama punim krvi i nasilja, za šta je poslednji primer „Srpski psiho“ Željka Obrenovića i Aleksandra Ilića. Na pitanje zašto se mladi toliko bave nasiljem i da li oseća sebe delom nekog generacijskog pokreta, Mijat kaže: „U proteklih nekoliko godina, prevodi stranih, prevashodno američkih pisaca, imali su ogromnog uspeha kod srpske publike. Izdavačke kuće su to primetile i otvorile put domaćim autorima zabavne fikcije. Inače, takozvano obožavanje nasilja nije ništa novo. Razlika je samo što je u dvadesetom veku zaživela sloboda izražavanja, pa se danas mnogo više piše i govori o stvarima koje su nekada smatrane nedopustivim“.
Mijat je, inače, pravi pripadnik nove, kompjuterske generacije: vatreni je obožavalac video-igrica, a preko svog sajta i bloga redovno upoznaje nove ljude. Stiven King mu je najznačajnija lektira, a Merilin Menson muzički uzor. Prema svojim knjigama ima opušten stav: kaže da su one tu da zabave, i ne misli o sebi kao o piscu: „Piscima smatram genije poput Dostojevskog, Foknera, Šekspira... Ja sam samo neko ko piše ‘zabavnu fikciju’, dovoljno srećan da nađe izdavača“. Pošto i pornografiju smatra „intelektualnom tvorevinom“, ne želi da isključi mogućnost da se oproba i u tom žanru jer bi najmanje voleo da ga doživljajavaju kao pisca-intelektualca.