Veliki rečnik stranih reči i izraza

02.03.07 NIN

Da pišem o “Velikom rečniku stranih reči i izraza” (Ivana Klajna i Milana Šipke, Prometej, Novi Sad, 2006.) odlučio sam se tek kad sam se njime neko vreme služio. Uzimao sam ga u ruke kad sam hteo da proverim da li neke reči ima u Rečniku, kad me je zanimalo kako je reč protumačena i, bogami, kad nisam znao značenje neke reči.

Dobro sam prošao i ja i autori. U velikoj većini slučajeva našao sam preciznu i jasnu formulaciju reči koju nisam znao.

Za nekoga ko, kao ja, iz moje male leksikografske prakse zna šta znači formulisati značenje pojma u nekom rečniku, impresionira jezgrovitost i preciznost Klajn – Šipkinih formulacija. Nad rečima akcenti, posle odrednice rod, zatim etimologija, te jezgrovita definicija reči i varijante značenja.

Ovaj najnoviji rečnik stranih reči, što smo od ove dvojice autora i očekivali, obiluje rečima naše nove kompjuterske ere. Dok su ove najnovije reči neprestano na ustima mlade generacije koja sate provodi za računarom, nisu izostavljene mnogobrojne starostavne reči turskog porekla, od kojih većinu možemo naći samo po našoj lepoj književnosti na temu turskog vakta ili one koje su u svakodnevnoj upotrebi, a većina ne zna da su turskog porekla, kao reči bešika, činija, česma, jaruga, kalup, katran, papuča, šator, šećer, top, zanat itd.

Ovaj rečnik gotovo ima vrednost leksikona, jer su obuhvaćena i imena mitova i legendi (helenska, starorimska, skandinavska i dr). A kad je reč vezana za ime neke postojeće ličnosti, bilo kao začetnika filozofskog pravca, prirodne nauke ili umetničkog i političkog pokreta, navedeno je ime i u izvornom obliku, kao i godine rođenja i smrti.

Već sam od prvog dana, kao i moja dugogodišnja prijateljica i vrsni lektor Leposava Žunić, počeo da Rečnik koristim kao pravopisni priručnik. Kako nikada neću shvatiti, a samim tim i zapamtiti, zašto se po pravopisu pojmovi radio drama i radio program pišu odvojeno, a radio-aparat, radio-prenos i radio-emisija sa crticom, moraću svaki put otvarati Rečnik na 1023. stranici da bi se držao civilizacijske obaveze da sledim važeći pravopis.

Veoma je dobro što pri kraju Rečnika postoji izbor izreka i izraza na raznim jezicima, kao i spisak najčešćih skraćenica. Naročito su podrobne stranice Priloga posvećene Zakonskim merama, koje se zovu Osnovne jedinice SI (tog SI nema među skraćenicama u Rečniku, a francuska je skraćenica koja znači “internacionalni sistem skraćenica”). Veliki je dobitak što je ovo prvi naš rečnik u kojem se navode strani prefiksi i sufiksi za tvorbu reči.

Očigledno je došlo vreme za primedbe. Libim se da ih navedem, jer su sitničarske, a rad ogroman, te Rečnik ne zaslužuje sitničarenje. Ali kako je jedan od dvojice autora na promociji izjavio da za sajam knjiga spremaju drugo izdanje sa obiljem novih odrednica, evo šta autori mogu, ako hoće, da poprave ili dopune.

Kako u naslovu, Veliki rečnik stranih reči i izraza, nema nijedne strane reči, potražio sam da li je obrađena reč koje nosi izdavač – Prometej. Ima je, ali nema drugog imena iz panteona helenske religije – boga Marsa. Dakle, autorima Rečnika nije se desilo da ime izdavača nije prisutno u Rečniku, što se opet desilo Matici srpskoj – u njihovoj petoj knjizi Rečnika srpskohrvatskog književnog jezika (1973) nema odrednice pčela, simbola Matice.

Evo još nekoliko reči kojih nema u Klajn – Šipkinom rečniku, kandidata za drugo izdanje: erbas, čermen, troking, kemp stil, licencni časopis, Dau-Yonsov indeks (viđamo ovaj ekonomski termin tokom celog dana na kaironu na Si-En-Enu), marina, skup (kao ekskluzivna vest) i gig (u smislu jednokratnog angažmana nekog orkestra).

Čini mi se da reč tange, koja je (kao i svake gaćice, poput u Rečniku prisutne hula-hopke) tipična pluralia tantum, nije trebalo navoditi u jednini: tanga. Mislim da se u tumačenju porekla reči barok, moglo, makar sa malom ogradom, navesti ono što većina etimoloških rečnika tvrdi da reč vodi poreklo od portugalske reči barocco, loš primerak bisera. Reč paket se u nemačkom piše Paket; u nemačkom, za čudo, ne postoji reč Packet, kako je navedeno u Rečniku, iako se pakovati piše packen. U engleskom postoji, ali packet znači paklo (cigareta) ili paketić (bibera).

Ali dosta sitničarenja pred ovim velikim leksikografskim poduhvatom! Želim mu dug život, kao Vujaklijinog “Leksikona stranih reči i izraza”, koji je izašao 1936. godine, dakle pre nekih sedamdeset godina kod “Gece Kona”.

Neko je zamerio previše stručnih reči u novom Rečniku stranih reči. Meni ne smetaju, jer neko dobro reče: “Treba znati što više stranih reči, ali ih što manje upotrebljavati”.

Jovan Ćirilov

08.02.07 Vreme

Na preko hiljadu i šeststo strana velikog rečničkog formata u Klajnovom i Šipkinom rečniku nalazi se oko 90.000 stranih reči i izraza koji su ušli u naš govorni jezik
Među obaveznim rečnicima koje svaka srpska pismena kuća treba da ima, Veliki rečnik stranih reči i izraza je, moguće, najobavezniji. Objavio ga je novosadski "Prometej", privatni izdavač, a njegovi autori su akademik Ivan Klajn i dr Milan Šipka. I pre nego što se pojavio u knjižarama, nazvan je "novi Vujaklija" po Leksikonu stranih reči i izraza Milana Vujaklije, najpoznatijeg te vrste u prethodnih 70 godina.

Veliki rečnik je namenjen svima, a pre svega onima u školstvu, nauci, kulturi, administraciji i medijima. U njemu se nalaze, kako je istaknuto na promociji, samo one strane reči koje su ušle u govorni jezik.

Na 1648 strana velikog rečničkog formata nalazi se oko milion informacija o stranim rečima i izrazima. Pored osnovnog objašnjenja i značenja reči, naveden je i njen akcenat (u pojedinim slučajevima i akcentuacija uobičajena u svakodnevnom govoru), zatim gramatičko svojstvo (vrsta reči, rod i broj imenskih reči, karakteristični oblici u promeni imenskih reči i glagola), njen etimološki izvor, navedena je opravdanost, odnosno neopravdanost upotrebe te reči, i objašnjenje sintagmi i frazema u čiji sastav ulazi navedena reč. Uz rečnik, objavljeni su i izvorni izrazi i izreke, i međunarodne skraćenice. U posebnom delu štampane su zakonske merne jedinice, pravila upotrebe i pisanja mernih jedinica i fizičkih veličina, merne jedinice koje nisu u SI sistemu, i periodični sistem elemenata. Klajn i Šipka su pripremali Veliki rečnik stranih reči i izraza tri godine, uz pomoć većeg broja saradnika.

Među razlozima zašto je ovakav rečnik bio neophodan, dva su, barem za laike, najuočljivija: postojeći rečnici su zastareli, a često imaju koncepcijske i faktičke propuste. Autori Klajn i Šipka objašnjavaju da su u njima ostale "neobrađene u nas neke već sasvim obične pozajmljenice (najčešće anglo-američkog porekla), koje se javljaju u različitim područjima upotrebe. U tom pogledu poznati Vujaklijin Leksikon stranih reči i izraza uveliko je zastareo." Čak ni u najnovijem, u izdanju iz 2002. godine, "u vreme kad i naša deca barataju kompjuterima i služe se internetom i mobilnim telefonima", nema uobičajenih termina iz tih oblasti, ali ni iz drugih, čije su odrednice odavno deo svakodnevice: aerobik, bilbord, bingo, biznismen, kriminal, tajkun, toples. Nema čak ni "široko rasprostranjene anglicizme in (u značenju: koji je popularan, aktuelan, koji je u modi) i, suprotno tome, aut (izvorno out – koji više nije popularan, aktuelan, u modi). A upravo su te reči kod nas danas – in." Autori ocenjuju da se ni Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića, koji je savremeniji, ne razlikuje po tome od Vujaklijinog, dok na primer Rečnik stranih reči Ljuba Mićunovića (2005) i Veliki leksikon stranih reči i izraza (2006) Radomira Jovanovića, "iako donose dosta novijih pozajmljenica, načinom obrade su nedostatni, imaju veliki broj grešaka (ovaj poslednji npr. uzima i reč žutokljunac kao stranu!?), a ne zadovoljavaju ni naučne leksikografske kriterijume, kao uostalom ni sam Vujaklija".

Prilikom odlučivanja šta treba da uđe u rečnik stranih reči za opštu upotrebu, jedan od osnovnih kriterijuma je bio – šta ne treba da uđe. Tako, u Rečniku Klajna i Šipke nema ličnih imena stranog porekla (Adam, Isus, Mojsije, Adolf, Ahmed...), enciklopedijskih podataka o različitim istorijskim ličnostima i događajima, geografskim pojmovima, književnim delima (Ciceron, Afrika, Bartolomejska noć, Manifest Komunističke partije...), a svakako ni automobilskih registarskih oznaka koje nemaju nikakve veze sa stranim poreklom. Autori primećuju da u prethodnim savremenim rečnicima, a posebno u Klaićevom, sve to postoji. Reči stranog porekla, kao što su na primer livada, koliba i krevet, nisu uvrštene u rečnik zato što su se one, objašnjavaju Klajn i Šipka, potpuno uklopile u naš leksički fond.

Prema nekim procenama, reči stranog porekla odomaćene u srpskom jeziku "čine oko jedne četvrtine ukupnog leksika" – navode autori. S obzirom na to da nam "reči iz drugih jezika, danas ponajviše iz engleskog, neprestano stižu, potrebno ih je svakodnevno beležiti i stručno obrađivati. Zbog toga je ovaj rečnik otvorena knjiga, kao što smo i mi u tom pogledu otvoreni za živu saradnju sa korisnicima, spremni da im izađemo u susret i olakšamo snalaženje u razumevanju i upotrebi stranih reči u našem jeziku."

Veliki rečnik stranih reči i izraza košta 7900 dinara, a moguće ga je kupiti na deset rata. U toku je izrada drugog izdanja dopunjenog sa oko 1000 odrednica, a autori i "Prometej" najavljuju da će biti dostupan u oktobru, na ovogodšnjem Sajmu knjiga.

Sonja Ćirić

31.01.07 Danas

Veliki rečnik stranih reči i izraza Ivana Klajna i Milana Šipke, koji je pre nešto više od mesec dana objavio novosadski Prometej, predstavljen je juče u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) u Beogradu. Novi rečnik Klajna i Šipke, koji na više od 1.600 strana donosi oko milion informacija o stranim rečima i izrazima, rezultat je intenzivnog četvorogodišnjeg rada autora i tima sastavljenog od tridesetak stručnjaka iz različitih oblasti nauke o jeziku. Domaćin promocije, akademik Nikša Stipčević, ocenio je da početak ove godine najavljuje bolja vremena za srpsku leksikografiju, podsetivši da je, pored ovog rečnika, pre nekoliko dana objavljen i 17. tom Velikog rečnika srpskog jezika SANU. Stipčević je, međutim, upozorio da domaćoj kulturi i dalje nedostaje jednotomni jednojezični rečnik srpskog jezika. Akademik Ivan Klajn istakao je na promociji da je novi rečnik stranih reči i izraza značajan za srpsku nauku o jeziku jer je, za razliku od postojećih rečnika i leksikona tog tipa, izrađen po svim principima leksikologije i leksikografije. Rečnik Klajna i Šipke, pored osnovnih objašnjenja i definicija značenja stranih reči i izraza koji se koriste u srpskom jeziku, sadrži informacije o izgovoru, akcentovanju, pravilnom pisanju i gramatičkoj upotrebi reči, njihova etimološka određenja i navode iz kojih jezika reči potiču. Profesor Milan Šipka naglasio je da su autori, prilikom izbora reči koje će biti uvrštene u rečnik, prevashodno vodili računa o potrebama korisnika, tako da među stručnim terminima preovlađuju pojmovi iz oblasti farmacije i medicine, informatike i tehnologije, sporta, politike, popularne kulture, moderne muzike i filma. Rečnik je dopunjen i spiskom međunarodnih skraćenica i zakonskih mernih jedinica, kao i popisom stranih afiksa za tvorbu reči, prefiksa i sufiksa. Autori su najavili da će do narednog Beogradskog sajma knjiga u oktobru biti objavljeno drugo, prerađeno izdanje rečnika, dopunjeno s 500 do 1.000 novih odrednica.
Beta

28.01.07 Danas

Šta je zajedničko uksoricidu, UKT-u, ukuleleu, ulaku, ulalgiji, ulami, ulanu, ulanki, ulemi, ulefi, ulkusu, ulni...? Nasumično odabrani niz ovih sukcesivnih reči ilustrativan je za sadržinu bezmalo pedesetak hiljada odrednica, uključujući rečnik pojmova i rečnik stranih afiksa i afiksoida, pregled izvornih izraza i izreka, uglavnom latinskih, pregled međunarodnih latiničnih skraćenica i niz drugih priloga neophodnih ovakvom poduhvatu koji je krajem prošle godine, posle trogodišnjih peripetija, objavio novosadski Prometej: Velikom rečniku stranih reči i izraza koji su priredili ugledni jezikoslovci Ivan Klajn i Milan Šipka.
O potrebi ovakvog priručnika nepotrebno je govoriti. Činjenica da je do njegove pojave u najširoj upotrebi bio više od pola veka star Vujaklijin Leksikon, povremeno osavremenjivan, dovoljno govori o potrebi da se izdanjem kao što je ovo sistematizuju i pribeleže sve reči i izrazi koje, s medijskom revolucijom i najezdom tuđih reči, u nedostatku domaćih bivaju preuzete iz stranih jezika, da se potom stručno obrade i da im se odrede sva moguća značenja. U vrlo opširnim Uvodnim napomenama autori, recimo, ističu da spomenuto Vujaklijino delo, čak i u najnovijem izdanju iz 2002, ‘u vreme kada i naša deca barataju kompjuterima i služe se Internetom i mobilnim telefonima, ne sadrži uobičajene termine iz tih oblasti, kao što su atačment, apdejt, apdejtovati, aplikacija, blog, veb, vebsajt, mejl, pasvord, fajl, kompakt-disk (CD), modem, ROM, displej, roming, DVD (di-vi-di) i sl., ili iz drugih oblasti: aerobik, bilbord, bingo, biznismen, tajkun, brend, omaž, toples, pa čak ni kriminal, ili široko rasprostranjene anglicizme in (u značenju" koji je popularan, aktuelan, koji je u modi") i suprotno tome, aut‘.
Kad smo već kod "in", spomenimo da je, iako je pojavom ovog rečnika Vujaklija, kao "aut" i poslat u zasluženu istoriju, ovih dana, nedugo posle pojavljivanja Prometejevog ambiciozno, temeljito i metodološki dosledno urađenog Velikog rečnika Klajna i Šipke, u medijima objavljena kratka vest da je Ministarstvo prosvete rešilo da Vujaklijin Leksikon pokloni našim školarcima i za taj u osnovi prošlovekovni priručnik odvoji pozamašnu svotu iz budžeta. Koliko će godina biti potrebno da bi i izdanja kao ovo Klajnovo i Šipkino bili otkupljeni i ponuđeni generacijama koje dolaze? (Uzgred, privatni i entuzijastični novosadski izdavač Prometej je Veliki rečnik stranih reči i izraza objavio uz veliki napor, uz delimičnu finansijsku podršku Izvršnog veća Vojvodine i Ministarstva kulture i medija Srbije i za njega, prema nekim računicama, čini nam se utrošio desetostruko manje novca nego što košta samo jedan tom Akademijinog Rečnika kojem se godinama ne nazire kraj?)
Koristeći, ipak, u svom istraživanju bar kvantitativno obilatu građu koju, osim Vujaklijinog, nude i drugi rečnici nastali u proteklih pola veka, od dva opštija, sada već nepostojećeg srpskohrvatskog jezika, Matice srpske (6 tomova), a zatim i SANU (16), do sličnih novijih rečnika Bratoljuba Klaića, Vladimira Anića i Iva Goldštajna, Abdulaha Škaljića (turcizmi) i dr Radomira Aleksića, Jovana Ćirilova, Đorđa Otaševića... i niz terminoloških leksikona iz pojedinih užih oblasti, autori su pokušali da obuhvate što više reči prisutnih u srpskom savremenom, ali i nekadašnjem svakodnevnom i književnom govoru i pisanju, stavljajući poseban naglasak na najnovije izraze, od kojih su mnogi leksikografski neobrađeni u spomenutim izvorima. Odrednice za svoj Veliki rečnik Milan Šipka i Ivan Klajn prikupljali su i iz "života", zatim iz rečnika manje poznatih reči i zraza kojima su propraćena izdanja sabranih dela naših pisaca, iz popularnonaučnih leksikona, ili časopisa iz raznih oblasti umetnosti i nauke. Njima su dodali i reči koje su nalazili u štampi, radio i TV emisijama i drugde.
Sadržaj Prometejevog Velikog rečnika stranih reči i izraza koji je pred nama obuhvata reči stranog porekla koje se upotrebljavaju u svim stilovima savremenog standardnog jezika, reči stranog porekla prisutne u književnoj baštini, počev od folklora, naučne i umetničke termine stranog porekla, iz mitologije i religije, eponimizme, najnovije pozajmljenice iz stranih jezika, uglavnom engleskog, skraćenice pojmova, internacionalne fizičke, hemijske i druge simbole, strane izvorne izraze terminoloških karaktera... Tu su, najzad, brojne izvorne latinske ili latinizirane starogrčke izreke, poslovice i sentence, ali i izreke iz najpoznatijih velikana svetske literature.
Prilikom rada na rečniku autori su pored ostalih kriterijuma za odabir reči koristili i nekoliko "ne" kriterijuma. To znači da u ovaj leksikon nisu uvrstili lična imena stranog porekla, osim nekoliko izuzetaka, niti imena istorijskih ličnosti, odrednice koje nemaju nikakve veze sa stranim poreklom (kao npr. izraz Zeleni, u smislu političkog pokreta), kao ni reči stranog porekla koje su do te mere postale odomaćene da ih ni Matičin rečnik srpskohrvatskog jezika ne priznaje kao strane (recimo krevet, livada, koliba).
Uvodne napomene obuhvataju i vrlo detaljna uputstva za korišćenje a za svaku odrednicu upisana je akcentuacija. Tu su i naznake kako se akcenat menja kod reči u kojima je to slučaj, akcenatski dubleti, karakteristični oblici u promeni osnovnog oblika reči. Kod imenica dat je u jednini genitivni nastavak i sl., kako bi se ukazalo na sve važne morfološke promene reči.
Uprkos tome, korisnik ima veoma pregledan tekst i brzo i lako može da pronađe željeni termin, jer su sve odrednice posebne, što znatno olakšava traženje. Naravno, profesionalcima koji ovakve rečnike svakodnevno koriste nedostajaće elektronsko izdanje ovog rečnika, podesnije za daleko brže pronalaženje reči, i nadamo se da ćemo i njega dobiti jednom kada se situacija na našem piratizovanom tržištu CD izdanja stabilizuje. Elektronski oblik, uz to, bio bi pogodan medij za ohrabrujuću nameru autora da svoj višegodišnji trud nastave dopunjavanjem novim tuđicama koje se pojave.
Korisnicima, pogotovo stručnjacima, ovaj rečnik, nadajmo se, biće i korektiv, podsticaj da prevode izraze na naš jezik, ali na pravi način. A možda i koristan da ih oduči od često nakaradne i pogrešne upotrebe kod nas odomaćenih i pomodnih tuđica, kao što su "akcident", "brejk" i sl).

V. Roganović

27.01.07 Blic

Krajem godine u knjižarama se pojavio „Veliki rečnik stranih reči i izraza“ Ivana Klajna i Milana Šipke, u izdanju „Prometeja“.
Počeo sam da ga upotrebljavam kad hoću da saznam šta neka strana reči što preciznije znači. Nezavisno od toga, zbog moje uže struke, počeo sam da tražim koji strani pozorišni termini su ušli u ovaj najnoviji, već na prvi pogled odličan rečnik ove vrste. Pri tom sam bio unapred svestan da ne mogu ući svi termini teatarske terminologije, već samo najosnovniji i najčešće korišćeni. Toliko je nauka, umetnosti i tehnologija, uz sve naše turcizme i germanizme, da ni ovaj veliki rečnik ne može da obuhvati sve te oblasti do poslednjeg stručnog termina.
Našao sam sa tačnim definicijama reči kao što su maska, proscenijum, histrion, komedija, tragedija, tragikomedija, farsa, farsičan, šminka, šmirant, šmira i šmirati, kaboten, kulisa, reflektor, premijera, repriza, diva, arlekin, subreta, proba, generalna proba, šlagvort, kostimograf, kostimografija, scenarija, scenografija i scenograf. A sigurno ih ima još. Jedini pozorišni termin kome bih skratio definiciju jeste termin mizanscen koja glasi „u pozorišnoj predstavi raspoređivanje glumaca“, što je tačno i precizno, a nepotrebno da mizanscen obuhvata i raspoređivanje „scenografskih elemenata na sceni“.
Pored toga što sam već naglasio da ne mogu biti uvršteni svi termini u jednoj oblasti, u rečnik su možda mogli ući često upotrebljavani termini pozorišne tehnike - koji su ušli kod nas u upotrebu iz Nemačke i teško ih zamenjuju naši adekvati - kao što su šprajc, ferzenk (propadalište) i cug, osim ako ih ne tretiramo kao previše stručne i kao nepotrebne varvarizme.
U svakom slučaju, pojava ovog rečnika je radostan događaj za našu kulturu, a samim tim i za pozorišne umetnike.

Jovan Ćirilov

29.12.06 NIN

Više od 50 000 reči istaknuti lingvisti Ivan Klajn i Milan Šipka tumače i stručno obrađuju u svom Velikom rečniku stranih reči i izraza

Dosad su odgovori na jezičke nedoumice uglavnom traženi u Vujakliji, a odsad to će, sasvim izvesno, biti kod Klajna i Šipke.

Leksikon stranih reči i izraza Milana Vujaklije, u nedostatku drugih odgovarajućih rečnika, toliko je korišćen da je on dobio i novo, praktično ime, po prezimenu svog autora – Vujaklija. Ime tvorca rečnika postalo je sinonim za rečnik. Ali, ipak, od pojave Vujaklijinog Leksikona (1937) proteklo je bezmalo sedam decenija. A jezik se menja i razvija. Zato se odavno oseća potreba za novim, savremenijim rečnikom stranih reči i izraza, koji će protumačiti i mnoge reči u međuvremenu uključene u srpski jezik, ali i biti urađen prema stručnim, lingvističkim zahtevima.

Takvog posla prihvatili su se akademik dr Ivan Klajn, istaknuti profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, koji, pored ostalog, obavlja i dužnosti predsednika Odbora za standardizaciju srpskog jezika i urednika časopisa “Jezik danas”, i dr Milan Šipka, bivši redovni profesor Univerziteta u Sarajevu i direktor Instituta za jezik i književnost u istom gradu, inače vodeći lingvista u Bosni i Hercegovini, među sva tri naroda.

A nosilac celog projekta je izdavačka kuća “Prometej” iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Veliki rečnik stranih reči i izraza, kako glasi pun naziv ovog kapitalnog dela za srpski jezik, lingvistiku i leksikografiju, već u svom prvom izdanju ima 1648 stranica velikog (rečničkog) formata, sa oko milion informacija o rečima, počev od etimološkog određenja, navođenja jezika iz kojeg reč potiče, preko morfoloških osobenosti, prozodijskih karakteristika, do upućivanja na reči istog, suprotnog ili sličnog značenja, kao i istog ili sličnog oblika.

Kako i priliči, Rečnik je štampan ćirilicom, uz latinični dodatak sa izvornim izrazima i izrekama, kao i sa međunarodnim (latiničnim) skraćenicama i zakonskim mernim jedinicama.

Na njegovoj promociji u Izvršnom veću Vojvodine prvopotpisani autor Ivan Klajn svog kolegu Milana Šipku istakao je kao začetnika i glavnog autora ovog dela, jer je on došao na ideju i napisao elaborat za njegovu izradu. Osim toga, napisao je veoma opširan uvod za Rečnik, izabrao odrednice, akcentovao ih i dao gramatičke odredbe. Zato je, kako kaže, insistirao da Šipka bude prvopotpisani, ali da on to, valjda iz skromnosti, nije prihvatio, a nije prihvatio ni izdavač, pošto je Klajnovo ime u Srbiji poznatije, pored ostalog i po rubrici o jeziku koju godinama piše u NIN-u, a koju je ranije objavljivao u nekoliko drugih dnevnih i nedeljnih listova. Na to profesor Šipka uzvraća takođe pohvalnim rečima o profesoru Klajnu, ističući da su na ovom delu “skladno sarađivali” i da imaju “gotovo identične poglede na jezičke pojave”.

Profesor Klajn, s razlogom, ističe i očekuje da će njegov i Šipkin Rečnik biti bolji od Vujaklijinog Leksikona i da će ga zameniti na radnom stolu onih kojima su reči glavno sredstvo rada. Jer, Vujaklijin rečnik, osim manjeg fonda reči, od početka, i pored u međuvremenu dopunjenih izdanja, ima tu manu da nije izrađen po leksikografskim kriterijumima (njegove odrednice nisu akcentovane, nema gramatičkih odredaba, nisu podeljena značenja reči...)

Takođe, očekuje da će ovaj rečnik “nadoknaditi mnoge praznine koje nastaju usled toga što mi, možda kao jedina nacija u Evropi, nemamo jednotomni rečnik, nemamo uopšte savremeni jednojezični rečnik srpskog jezika, kakav imaju sve druge nacije u Evropi”.

I sam obim Rečnika ukazuje da je u protekle tri godine obavljen veliki posao. Milan Šipka kaže da je on bio i težak i nezahvalan. Težak, zato što je svaki leksikografski posao sam po sebi takav, a posebno zato što nisu imali prethodnih elaboracija stranih nanosa u srpskom jeziku, pa su u hodu morali da rešavaju neke leksikografske i druge probleme.

“To što mi nemamo temeljitih stručnih obrada stranih nanosa, rezultat je poslovičnog nemara srbistike prema najezdi stranih reči u srpski jezik”, ističe Šipka.

Bez stranih reči, onih koje su opravdano ušle u naš jezik, ne može se, smatra ovaj autor, ali i napominje da ne treba biti nemaran, pa dopustiti da se prima sve ono što ulazi, bez ikakve kontrole i bez ikakve potrebe. Tako, recimo, reč brend postala je yoker za mnoge do sada upotrebljavane reči, pa je sama po sebi izgubila smisao i daleko se odmakla od svog osnovnog marketinškog značenja. A takvih reči, kako ističe, koje su nam nepotrebne i koje su u takvoj upotrebi, ima mnogo.

Bio je to težak posao, kaže, i zato što u srbistici nema temeljnih naučnih dela. Osim što nemamo jednotomnu rečniku srpskog jezika, nemamo ni dovoljno dorađen pravopis, ni naučnu gramatiku savremenog standardnog jezika...

A nezahvalan je to posao, prema Šipkinim rečima, iz više razloga, od kojih su dva osnovna. Prvi je taj što su u svakom leksikografskom poslu mogući propusti, kakav je, recimo, onaj u Rečniku Matice srpske, gde nema reči pčela. Matica, a bez pčele! Dok je drugi razlog taj što svako očekuje da nađe ono što njega zanima. Medicinar očekuje da nađe kompletnu medicinsku terminologiju, pravnik pravnu, ekonomista ekonomsku, muzičar muzičku... A terminologija je toliko razgranata, ima stotine hiljada termina, da je to nemoguće sve obuhvatiti. Iz tog razloga on daje, pre svega, opšteupotrebnu leksiku stranog porekla, onu koja se oseća kao strana reč, koja je u opštoj upotrebi, a ne u specifičnoj terminološkoj upotrebi u okviru pojedinih struka.

Posebno važna stavka ovog Rečnika su normativističke napomene, koje bi trebalo da posluže razvijanju jezičke kulture. Tako, recimo, na tri načina daje se upozorenje šta je pravilno, a šta nije pravilno, šta je bolje, a šta je lošije u upotrebi. Direktno se kaže šta je nepravilno i upućuje na ono što je pravilno. Ili se upućuje na bolju reč. Tumačenjem strane reči srpskim rečima upozorava se i da se ne mora baš uvek upotrebljavati ona (strana reč), već da postoje i odgovarajuće domaće reči. Na taj način autori čitaocima ovog svog dela, osim tumačenja značenja stranih reči, pomažu i u razvijanju jezičke kulture.

Zbog svega toga, sa ovim Rečnikom srpska kultura dobija jedno značajno i neophodno delo, na koje će moći da se oslone budući istraživači stranih nanosa u srpskom jeziku. A, kao što se zna, od jezika mnogo šta počinje.

Jovan Janjić

24.12.06 Politika

Posle sedamdeset godina od prvog izdanja široko prihvaćenog Vujaklijinog „Leksikona stranih reči i izraza”, konačno se pojavio „Veliki rečnik stranih reči i izraza” autora akademika Ivana Klajna i dr Milana Šipke, u izdanju novosadskog „Prometeja”.

Rečnik ima 1648 strana velikog rečničkog formata, blizu milion informacija o rečima, latinični dodatak sa izvornim izrazima i izrekama, međunarodne skraćenice, zakonske merne jedinice, nove pojmove iz informatike, sporta, politike, moderne muzike, filma, medicine i drugih oblasti, kao i jezgrovite, a ipak obuhvatne definicije i objašnjenja, poreklo reči, akcentovanje, gramatičke oblike, fraze, primere.

Pored predgovora, u uvodnom delu Rečnik sadrži napomene, uputstva za korišćenje, izvore građe, objašnjenja znakova i skraćenica, strane afikse i afiksoide za tvorbu reči, prefikse i prefiksoide, kao i sufikse i sufiksoide. Slede, zatim, deo rečnika, sa adaptiranim rečima i izrazima i sa izvornim izrazima, izrekama i skraćenicama i treći deo knjige sa različitim prilozima, mernim jedinicama i drugim.

Istrajnost u radu

Autori naglašavaju da ovaj rečnik obuhvata opšteupotrebnu, a ne specifičnu stručnu terminologiju, da upućivanjem na bolja jezička rešenja teži razvoju jezičke kulture i da pokazuje kako neku reč upotrebiti na ispravan način.

U predgovoru Rečnika autori su objasnili: „U toku rada nastojali smo da ostvarimo dvostruku namenu knjige: prvo da širokom krugu korisnika u različitim oblastima društvenog života, pre svega onima u školstvu, nauci, kulturi, administraciji i informativnim medijima, posluži kao bogat, savremen i pouzdan izvor informacija o izgovoru, pisanju, poreklu, značenju i upotrebi stranih reči, i drugo, da svojim sadržajem i načinom obrade doprinese daljem proučavanju stranih leksičkih nanosa u srpskom jeziku”.

Ovaj novi „Veliki rečnik stranih reči i izraza”, rezultat intenzivnog trogodišnjeg rada autora i većeg broja konsultanata, pomoćnih obrađivača etimologija i definicija značenja, stručno-tehničkih pomagača i drugih saradnika, svečano je sredinom ove nedelje predstavljen u zgradi Izvršnog veća Vojvodine u Novom Sadu.

Tom prilikom, u ime Izvršnog veća Vojvodine, skupu se obratio Dušan Vujičić, uz napomenu da Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu svake godine sufinansira značajne projekte od kapitalnog značaja, kakav je i „Prometejev” „Veliki rečnik”, knjiga kakvu će u svojoj biblioteci želeti svaki slavistički centar u svetu. Zoran Kolundžija, direktor „Prometeja”, od koga je i potekla inicijativa za izradu ovog rečnika, ukazao je na to da je čitav posao trajao 46 meseci, od februara 2003. godine, da je potreba za ovakvom knjigom postojala odavno u našoj kulturi i da je stručnjake pored istrajnosti u radu predvodila i odvažnost.

Tradicija i inovacija

Akademik Ivan Klajn, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, lingvista koji se decenijama intenzivno bavi problemima savremenog srpskog jezika, podsetio je na to da je „Leksikon stranih reči i izraza” Milana Vujaklije godinama bio pojam rečnika, i da su se ljudi pozivali na njega i za značenja domaćih reči. Pored Vujaklijinog, od značajnijih rečnika stranih reči koji su novom izdanju poslužili kao izvor građe, Klajn je spomenuo i Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika Matice srpske (I-VI), Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU (I-XVI), rečnike Bratoljuba Klaića, zatim Vladimira Anića i Iva Goldsteina, Abdulaha Škaljića i dr Radomira Aleksića.

Dr Milan Šipka, kome su saradnici ukazali najveću zahvalnost zbog velikog truda i stalnih dolazaka iz Sarajeva u Novi Sad i Beograd zbog izrade rečnika, ukazao je na velike teškoće sa kojima su se stručnjaci suočavali tokom rada.

– Nismo imali prethodnih stručnih obrada stranih nanosa u našem jeziku, tako da smo mnoge probleme morali da rešavamo u hodu, što nam je oduzimalo dosta vremena. Takvo stanje rezultat je poslovičnog nemara srbistike prema najezdi stranih reči, što je suprotno hrvatskom stavu, koji reči stranog porekla teško prihvata. Međutim, bez stranih reči se ne može, što ne znači da ih treba primati bez kontrole. Primer za to je reč „brend”, koja je postala reč „džoker” izgubivši smisao i udaljivši se od marketinškog značenja, rekao je dr Šipka, podsetivši da nam nedostaje jednotomni Rečnik srpskog jezika, kao i dorađen pravopis.

Kako su u svakom leksičkom poslu mogući propusti, dr Šipka je naveo poslovičan primer da je u „Rečniku” Matice srpske izostavljena reč „pčela”, pa je tako „Matica” ostala bez „pčele”.

Recenzenti „Prometejevog” „Velikog rečnika” su prof. dr Milorad Radovanović, dopisni član SANU, i prof. dr Bogdan L. Dabić, koji su se složili u tome da je ovo izdanje znatno otklonilo propuste prethodnika.

– Valja posebno istaći činjenicu da su reči u ovom „Rečniku” uredno i gramatički objašnjene, da upućuju na osnovne elemente njihovog paradigmatskog ponašanja i stilske, žanrovske, sociolekatske, tematske pripadnosti, da su u njihovom odabiru autori bili rukovođeni tradicijom i inovacijom u jeziku i kulturi, i da su proporcionalno zastupili i najvažnije jezičke registre, te jezike porekla internacionalizma – objasnio je prof. dr Radovanović.

Pored prijatelja „Prometeja” Raše Popova, koji se našalio na račun često upotrebljavanih reči „transparentan” i „tender”, profesor Dabić podsetio je na duhovite opaske nekih istraživača, koji su primetili da „običan puk ne zna za strane reči dok ih lingvisti takvima ne oglase” i da su strane reči „pozajmice koje se vraćaju”.

Marina Vulićević

21.12.06 Dnevnik - Novine i časopisi

Pre tri godine kada su Sarajlije na radiju čule da njihov sugrađanin Milan Šipka sa Ivanom Klajnom počinje da radi na “Velikom rečniku stranih reči i izraza” rekli su mu “čestitamo Milane, pišeš Vujakliju”. Ova opaska je shvaćena kao kompliment - rečeno je na jučerašnjom svečanom predstavljanju ovog kapitalnog izdanja u Izvršnom Veću AP Vojvodine.

Podsećajući na 46 meseci istrajnog, timskog rada, izdavač i direktor “Prometeja” Zoran Kolundžija istakao je da nije bilo lako okončati posao kojim se inače bave naučni instituti. Ovaj kapitalni projekat je uspešno završen, a pomogli su ga brojni pretplatnici i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu. Ovaj sekretarijat inače pomaže kapitalna izdanja, a ovo će zaista služiti svima - rekao je pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu i obrazovanje Dušan Vujičić.

Recenzenti Milorad Radovanović i Bogdan L. Dabić rekli su da ni jedan evropski jezik pa ni srpski ne mogu bez reči stranog porekla, počev od grčkih i latinskih pa do engleskih. Protiv stranih pozajmljenica se ni ne treba boriti u eri evropeizacije i planetarizacije. Zato je “Veliki rečnik stranih reči i izraza” veoma potrebna i dragocena knjiga, a strane reči su pozajmice koje se ne vraćaju.

Autori Milan Šipka i Ivan Klajn govorili su o teškoćama koje su pratile ovaj projekat. A to su nedostatak jednostavnog rečnika, naučne gramatike savremenog srpskog jezika i druge neophodne literature. Takođe je prisutan i poslovični nemar srbistike prema najezdi stranih reči (iako se bez reči stranog porekla ne može).
O važnosti reči besedio je i Raša Popov, a u umetničkom programu nastupili su Florijan i Marta Balaž.

R. Lotina


Dnevnik
19.12.2006.

Prometejeva” otvorena knjiga

Izašao Veliki rečnik stranih reči i izraza

Nakon sveobuhvatnog istraživačko-analitičkog, trogodišnjeg rada, kako autorskog, tako i timskog, novosadski “Prometej” objavio je “Veliki rečnik stranih reči i izraza” Ivana Klajna i Milana Šipke. Ova knjiga se u javnosti s nestrpljenjem očekuje, jer je u potpunosti ostvarena namera i izdavača i autora, da svi novi pojmovi i pozajmljenice u srpskom jeziku, dobiju svoje tumačenje.Takođe zbog pomanjkanja moderne leksikografske literature kod nas, a i zbog brojnih pretplatnika, koji su pomogli da se ona pojavi.

Na preko 1600 strana, ovaj rečnik sadrži kompletnu leksikografsku obradu svih unesenih reči i izraza, po azbučnom redu. Reči su akcentovane (standardni naglasci i dužine, uz napomenu o uobičajenom izgovoru u svakodnevnoj komunikaciji), a označena su i gramatička svojstva (vrsta reči, rod, broj i slično).

Objašnjena je i etimologija reči: bliža-oznaka jezika iz kog je neposredno uzeta i dalja-izvorno poreklo. Tu je i objašnjenje značenja, sa naznakom sfere upotrebe.
Primera radi, među stranim rečima kojih nema u sličnim rečnicima na srpskom jeziku, u Klajnovom i Šipkinom Rečniku su i termini: aerobik, atačment, aut, bilbord, branč, veb, drinker, omaž, vorkšop, fajl, diler i mnoge druge. Razvojem nauke i tehnologije, nove reči i termini neprestano pristižu, a i u “Prometejevom” Rečniku je evidentno da ih je najviše iz engleskog jezika.

Autori objašnjavaju da su želeli da ostvare dvostruku namenu knjige. Prva je da najširem krugu korisnika u svim sferama života, pre svega onima u školstvu, nauci, kulturi, administraciji i medijima, posluži kao bogat, savremen i pouzdan izvor informacija o izgovoru, pisanju, poreklu, značenju i upotrebi stranih reči. Druga namena Rečnika je da svojim sadržajem i načinom obrade doprinese daljem proučavanju stranih leksičkih nanosa u srpskom jeziku. Tokom rada vodilo se računa i o praktičnim i o naučnim kriterijumima.

“Prometejev” autorski tim naglašava da je ovaj rečnik-otvorena knjiga. Nakon predaje u štampu, nastavljeno je svakodnevno beleženje i stručno obrađivanje novih odrednica. Za dve do tri godine pojaviće se drugo, prošireno izdanje. Pratiće ga analitička monografija “Strane reči”, a u međuvremenu će autori objavljivati rasprave i članke u lingvističkim časopisima. Rad se praktično nastavlja u dva pravca:prvi je-dopunjavanje Rečnika novom građom, a drugi-svestrano proučavanje statusa i upotrebe stranih nanosa u srpskom jeziku.

Radmila Lotina

U IZVRŠNOM VEĆU AP VOJVODINE
Svečana promocija „Rečnika”
Svoje kapitalno izdanje-”Veliki rečnik stranih reči i izraza”, izdavač će danas u 14 časova predstaviti javnosti, na svečanosti u holu Izvršnog veća AP Vojvodine. Na promociji će govoriti autori, Ivan Klajn i Milan Šipka, recenzenti Milorad Radovanović i Bogdan L. Dabić, direktor “Prometeja” i urednik ove knjige Zoran Kolundžija. U umetničkom programu nastupiće Raša Popov i Milenko Zablaćanski.


B92
21.12.2006.

Veliki rečnik stranih reči i izraza Klajna i Šipke

Novi Sad
Novosadska izdavačka kuća "Prometej" predstavila je u sredu, 20. decembra u Izvršnom veću Vojvodine u Novom Sadu kapitalno lingvističko delo "Veliki rečnik stranih reči i izraza" Ivana Klajna i Milana Šipke.

Novi rečnik Klajna i Šipke, koji na više od 1.600 strana donosi oko milion informacija o stranim rečima i izrazima, rezultat je intezivnog trogodišnjeg rada autora i tima koji je činilo tridesetak stručnjaka iz različitih oblasti nauke o jeziku.

Rečnik, pored osnovnih objašnjenja i definicija značenja stranih reči i izraza koji se koriste u srpskom jeziku, sadrži informacije o izgovoru, akcentovanju i pravilnom pisanju reči, njihova etimološka određenja i navode iz kojih jezika reči potiču.

Reči su i gramatički objašnjene, a za razliku od postojećih leksikona tog tipa, rečnik Klajna i Šipke sadrži nove pojmove iz oblasti informatike, sporta, politike, moderne muzike, filma, medicine i drugih oblasti, rekao je na promociji jedan od recenzenata knjige, dopisni član SANU Milorad Radovanović.

Prema njegovim rečima, jedna od prednosti ovog rečnika je i to što je dopunjen spiskom međunarodnih skraćenica i zakonskih mernih jedinica, kao i popisom stranih afiksa za tvorbu reči, prefiksa i sufiksa.

Akademik Ivan Klajn istakao je da je ovaj rečnik značajan za srpsku nauku o jeziku jer je izrađen po svim principima leksikologije i leksikografije, ali je upozorio da domaćoj kulturi i dalje nedostaje jednotomni jednojezični rečnik srpskog jezika.

Profesor Milan Šipka istakao je da su autori tokom rada imali brojne probleme, pre svega zbog toga što ne postoji ozbiljan naučni elaborat o nanosu stranih reči u srpskom jeziku, kao ni standardizovan pravopis i naučna gramatika srpskog jezika.

Beta