Žitije sela

Izdavač: Čigoja

Mesto: Selo, negde u senovitom delu Mediterana. Mesto na kojem se igre nikada ne završavaju.
Vreme: Doba kada se putovalo na konjima, borilo mačevima i još se nije uživalo u duvanu. Ili je možda reč o posuvraćenom vremenu, izvan pravog vremena sveta?

Likovi:
Knez - koga još nazivaju Milostivi, upravlja Selom i čitavom Kneževinom, bacajući tamne krilate senke u hodu. Vlada uz pomoć trgovine, a ne silom, kako to oduvek čini vladar ovoga sveta.
Starac - tihi gospodar zapleta, iako bezglasan od početka do kraja.
Selo – me

tonimijska oznaka za duhom uspavane podanike Milostivoga Kneza, koji žive o hlebu i čudesima, o živom i mrtvom starcu i njegovom učenju, znajući da svaka roba ima svoga kupca.
Doušnik - glas koji pripoveda, onako kako se govori jedino samome sebi; oči i uši Milostivoga Kneza; senka u uglu, senka Kneževe senke. Ovisnik o tuđim tajnama.
Ostali-Kapetan i njegova kći, Dečak, hodočasnici, vojnici, insekti i kamenje.
Mitska podloga: Istorijska pričica koja beleži da su stanovnici Umbrije, u zenitu srednjovekovlja, želeli da ubiju suseda pustinjaka da bi došli do njegovih svetih moštiju; Veliki inkizitor poznatoga Rusa; nezaobilazna Knjiga nad knjigama.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaći roman
Ostali naslovi iz oblasti: Romani


				2013; Broširani povez; ćirilica; 21 cm; 274 str.; 978-86-7558-954-9;

452 din

~~Stara cena: 565 din~~
Ušteda: 113 din (20%)

Tražite polovan / korišćen primerak?

Imate ovu knjigu i želite da je prodate?

Žitije sela

Ivan Jović (autor)

452 din

~~Stara cena: 565 din~~

U korpu

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaći roman
Ostali naslovi iz oblasti: Romani

Izdavač: Čigoja; 2013; Broširani povez; ćirilica; 21 cm; 274 str.; 978-86-7558-954-9;

Prikaz

13.05.13 Blic

Porcelan

Žitije sela, Ivan Jović

Ovaj roman se ne bavi istorijom, već „ljudskim stanjem“ koje je od najdublje prošlosti suštinski nepromenjeno; konkretizacija njegovih značenja, sasvim moguća na osnovu opisa arhitekture i nošnje protagonista, nepotrebna je, bila bi vanknjiževna i vulgarna. Junaci su mu ekstrahovani iz Svetog pisma i njihova novozavetna sudbina se, po ugledu na Pekića, začudno preinačava, ali bez parodičnih namera: oni ostaju reprezentativni i duboko simbilični, dok se okolnosti izokreću, pa izgleda kao da u središtu fabule više nije Mesija, no „knez ovoga sveta“, hromi i nečastivi. O svemu pripoveda njegov verni sluga, Doušnik, usamljeno i nesrećno biće, pretvoreno u uvo (ponekad i u nos!), bez drugih ambicija osim da udovolji gospodaru (sudbina i zapleta); takav narator je odraz prave prirode vlasti, čudovišnog konglomerata ekonomske nadmoći i medijske manipulacije; radnja romana prati promenu njegovog odnosa prema nedodirljivom Knezu. S druge strane je u ciničnom naslovu istaknuto Selo, čovečanstvo u malom, koje Doušnik opisuje sviftovski zgađeno, brojgelovski detaljno i košmarno, pritisnuto onim Raskoljnikovljevim bubama koje svuda gamižu...
Ne treba, međutim, u tematsko-motivskim slojevima tražiti prednosti ovog romana; sve je to manje-više alternativna, pa i konfuzna fikcionalizacija opštih mesta. Istančanost pripovedačevih čula, lirsko „pravo mesto“ za svaku reč i tajanstveni odnosi između njihovih značenja i zvučanja, to su pravi kvaliteti Jovićevog pisanja, preko potrebni sve jeftinijoj savremenoj srpskoj prozi.

Vesna Trijić