Zohar IV - Hajej Sara; Toldot

i, čovek nema snage da ukloni mračnu stranu svoje prirode. Duhovni gorostasi poput Abrahama i Sare, pak, predstavljaju naraštaj koji je imao dovoljno duhovne snage da nadvlada Sklonost ka zlu. [Reč je o svojevrsnoj klici zla koja se nalazi u svima nama. Svakako tu nije reč ni o čemu neprirodnom, već isključivo o ljudskoj zloupotrebi onoga što posedujemo – potencijala sile i loše usmerene volje, kada nagon za samoodržanjem postaje nagon uništenja. Tek sazrevanjem, rabini uče, mi otkrivamo mehanizme kako jecer ha’ra suzbiti ili makar ublažiti (prim. redaktora)]. Njihovo postojanje u ovoj fizičkoj dimenziji, kao i njihovo prisustvo u Tori, pravo je vrelo ove energije, za sve naraštaje. Sarina blagorodnost i bogolikost, kao i energija uzvišenog života, prožimaju nas kroz aramejske reči ovog odeljka.
U drugoj knjizi četvrtog toma, Toldot, govori se o potomstvu Abrahama i Sare:
Rabin Hija nam rasvetljava odnos između Stvoritelja i Tore. Saznajemo na koji način svet opstaje zahvaljujući proučavanju Tore i zbog čega je čovekova prevashodna dužnost da istraje u ovom poduhvatu. Rabin Jicak i rabin Jehuda objašnjavaju značaj blagoslova koji se proteže od Abrahama do Isaka i dalje, do Jakova, u kojem je sinergija svih prethodnih blagoslova. Takođe doznajemo da istinske sluge Stvoritelja nisu samo Izrailjci, već i svi oni koji prilježno proučavaju Toru.
„Proučavanje Tore“ ne podrazumeva nekakav suvoparni, intelektualni ili akademski pristup mnoštvu reči ispisanih na svitku. Sa gledišta jednog kabaliste, Tora je medijum kroz koji Tvorčeva energija protiče i ispoljava se u našoj fizičkoj dimenziji postojanja. Izdržljiv pergament, crno mastilo i praiskonska slova predstavljaju kompleksne činioce božanskog sredstva komunikacije, sa jednim prevashodnim ciljem: da pomognu revnosnom učeniku da iskoreni svoje karakterne mane i nedostatke, ne bi li bio što sličniji, a time i što bliži Svetlosti Tvorčevoj. U tom smislu, Abraham, Isak i Jakov odslikavaju sile Desnog, Levog i Središnjeg stuba – Želju za davanjem, Želju za primanjem i slobodnu volju da biramo između ove dve želje i dovedemo ih u ravnotežu.
Jakov takođe predstavlja i sefiru Jesod – vrata kroz koja sva Svetlost božanskih svetova prodire u naš svet. U suštini, svrha ovog odeljka je da rasplamsa praiskonu Svetlost Tore. Dok molitveno promišljamo nad ovim rečima, Svetlost koja iz njih isijava otklanja naše nedostatke. Sila Patrijarha, naročite Središnjeg stuba, Jakova, daje nam snagu da se odupremo i nadvladamo one porive u nama koji se opiru promeni i teže ka samozadovoljstvu. Ovako nakupljena Svetlost, u sadejstvu sa Zoharom, na koncu će obasjati sve oko nas, budeći svet za istine utkane u Tori i za svekoliku Svetlost koju nam Tvorac nudi.