Almejda Farija je rođen 1943. u mestu Montemor Novo. Diplomirao je filozofiju na Filološkom fakultetu Univerziteta u Lisabonu. Predavao je estetiku i filozofiju umetnosti na Novom univerzitetu u Lisabonu. Objavljivao je u brojnim međunarodnim književnim časopisima i bio predsednik portugalskog PEN centra, braneći slobodu govora u vreme kada je u Portugalu na vlasti bio Salazarov režim.
Autor je sedam romana, dve pozorišne drame i brojnih esejističkih tekstova, a na portugalski je preveo poeziju Hansa Magnusa Encesbergera. Dobitnik je više književnih nagrada u Portugalu.
Kao mlad pisac privukao je pažnju kritike sa svoja dva romana Beli romor (1962) i Pasija (1965), u kojima se već pokazao njegov osobeni stil koji se odlikuje originalnom jezičkom strukturom i inovativnim narativnim postupkom, zbog čega je vodio polemiku sa predstavnicima neorealističkog pravca u portugalskoj književnosti. Svoj poetički koncept dosledno je sprovodio kroz čitavo svoje stvaralaštvo, čiju okosnicu čini Luzitanska tetralogija, saga o propasti zemljoposedničke porodice iz Alenteža, koja se odigrava u periodu obeleženom Revolucijom karanfila 25. aprila 1974.