Anarhija teksta je zbirka ogleda posvećena piscima druge polovine 19. veka. Naslov zbirke je inspirisan studijom o LJubomiru Nenadoviću i isprovociran njegovom tezom iz Pisama iz Nemačke o pisanju koje smo nazvali „anarhičnim“, a sam pisac pisanjem „ma o čemu i ma kako“. Kroz različite eseje o Glišiću, Lazareviću, Matavulju, Sremcu, Veselinoviću istovremeno se detektuju „anarhični elementi“ teksta, ali se otkriva i njegova podređenost žanrovima, poetikama, hermeneutičkim okvirima autora. Posebna pažnja je posvećena kontroli teksta u vidu autocenzure, kao i iščitavanju dela preko šireg konteksta. Zato je o realističkim piscima
pisano iz izokrenute perspektive – umesto o objektivnoj slici društvene stvarnosti pisano je o privatnosti, umesto o javnom životu o erotskim kriptogramima, umesto o aktuelnim društvenim temama o mitskim slojevima priče. U postrealističkom svetu u kome se realno neprestano premetalo u hiper, nad, i, ili ne-realno, zapravo su preispitivana značenja u nagoveštajima i zaboravljenim aluzijama.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Realizam , Poetika
Ostali naslovi iz oblasti: Istorija i teorija književnosti
Izdavač: Službeni glasnik; 2011; Broširani povez; ćirilica; 20 cm; 207 str.; 978-86-519-0800-5;
