Rođen 13. septembra 1933. u Sijekovcu kod Bosanskog Broda. U biografiji koju je za ovu priliku napisao stoji: učio bravarski zanat i šumarsku školu. Radio to u Brodu, Tesliću i u Sarajevu. Upisao se na filozofski fakultet, radio na televiziji. Piše pesme. Objavio oko pedeset naslova knjiga poezije, drama, putopisa, filmskih scenarija, pet romana i oko trista pesama za muzičare: Ima neka tajna veza, Šta bi dao da si na mom mestu, Život je maskenbal, Milicija trenira strogoću...
Od nagrada, dobio - Brankovu, Šestoaprilsku, 27-julsku, Vojvođansku Iskru kulture, Nagradu kompanije INSTEL... Rat ga je 1992. proterao iz Sarajeva u Novi Sad, a porodicu rasuo po svetu...
Ima brata Luku, suprugu Danu, negde u Evropi kćerku Anu i njenu kćerku malu Gaju, sina Severina, njegovu mladu suprugu Tinu i zeta Vasju Černetova... Još bezbroj rođaka i prijatelja i lepih žena - koje mi vraćaju dugove “za sve što sam bio i što nisam kriv...”
01.01.00
Politika
03.02.2002.
LIRSKA PROZA DUŠKA TRIFUNOVIĆA
Davno, a sa anđelima
Dva romana poznatog pisca u vrlo kratkom roku objavili "Prometej" iz Novog Sada, i "Verzalpres"
"Anđel do anđela" i "Davno i daleko" dva su romana koje je čitaocima podario jedan od naših najčitanijih pisaca - Duško Trifunović. U roku od nepuna tri meseca Trifunović pesnik postao je traženiji kao prozni pisac, ali prozaista u kojem uvek, neumoljivo i nepobedivo traju lirsko i poetsko.
"Anđel do anđela" objavio je "Prometej" iz Novog Sada; roman je kratka priča o izgnanstvima, o onima koji pristaju na seobe, o "mučnom rasejanju sveta sa lažnom iluzijom blagostanja i povratka gde se krvave pomame smiruju nostalgično muzikalnim pesmama kao tragovima koji znaju da čitaju tragove". Jer, kako kaže Trifunović, "u ratu se otima, miru se krade".
U ovom delu sve se odvija kroz susret i u razgovoru dvojice muškaraca, starijeg, skromnijeg, iskusnijeg, mudrijeg; i, mlađeg, pomamnog, raspusnog, sa svakojakim iskustvima. Njihovo putovanje, njihov dolazak do tačke iz koje nema natrag, vode čitaoca onim mogućim putem koji je zapisao Makijaveli: "Kad već činiš, učini što više zla u što kraćem vremenu, a onda dobrotu deli u malim količinama u preciznim razmacima, da ti što duže traje samilost. I kaj se!"
Drugi roman Duška Trifunovića "Davno i daleko" u izdanju "Verzalpresa" iz Beograda, govori o samoći, o muškarcu koji u poznim godinama, sedeći kraj prozora, u beloj golubici, u obraćanju njoj, u nežnostima prema njoj, vidi sve svoje ljubavi, svoje prošle dane, svoj zavičaj, svoje korake i svoju mladalačku snagu. I ovo delo nije moglo proći bez misli o ratu; Duško Trifunović ga je bolno osetio u Bosni, u bliskoj prošlosti, koja još peče. Zato i kaže da ništa ne treba čoveku do eksera da bi na njega odložio torbu, jedan ležaj i jedan sto. Jer, tako može brzo da ode, da na kratko dođe i opet ode. Zato je "Davno i daleko" roman koji je ispunjen i putovanjima, i zato ima mogućeg autobiografskog, a što prepoznaju samo Trifunovićevi dobri prijatelji. Oni koji to nisu, ali jesu Trifunovićevi verni čitaoci, prepoznaće njegov britki humor obojen setom, koji prožima taj razgovor starca sa golubicom, doletelom možda baš, kako pisac sluti, sa Ararata, iz daljine baš onakve kakva je daljina našeg sećanja. I zato roman "Davno i daleko", priznaje Duško Trifunović, jeste pisan da bismo postojali, "jer sve što je prošlo, toliko je prošlo da ga više nema, ali kada napišeš, onda još postoji".
A. Cvijić
