01.01.00
Dnevnik
13.08.2001.
ANTOLOGIJA NEMACKE LIRIKE
Od Getea do naših dana
Izabrane pesme preko 70 najpoznatijih nemackih pesnika, u prevodu naših najboljih prevodilaca, priredio dr Mirko Krivokapic, a
objavila Knjižarnica Zorana Stojanovica iz Novog Sada
Gde je istorija svesti jednog naroda ako ne u poeziji. Pesnik je uvek i nemirna svest svoga vremena. I kad su joj poricali sve, ali i pripisivali svašta, pa i nemoguce, poezija je ostajala "kcer cuda". Poetska imaginacija ravna je onoj naucnoj. Poezija i logika su u neraskidivoj vezi. Misao o coveku bez poezije je suvoparna, a poezija potkovana samo filozofijom dosadna i slaba. Pesnici nisu površni zanesenjaci, ili nadobudni genijalci, kako cesto, narocito danas, hoce da im se pripiše. Doduše, i njih ima raznih. Ipak, govorimo o onima koji poeziji pripadaju, a ne o onima koji su njen prirepak i strano telo.
Prazne su price o pesnickoj neogranicenoj slobodi. Izmedu tradicije i individualnog talenta, stoji nakovanj i cekic kojim se kuje novo gvožde. Cemu pesnici u oskudnom vremenu - pitao se upravo nemacki pesnik, pesnik pesništva, genijalni i tragicni Fridrih Helderlin (1770-1843), a na to retoricko pitanje odgovori se još daju i primaju.
Kristalni stihovi
Osetnu prazninu u reprezentativnom predstavljanju poezije velikih književnosti ovih dana popunjava antologija nemacke lirike "Od Getea do naših dana" koju je priredio beogradski germanista dr Mirko Krivokapic. Od "Sturm und Drang" do nove sentimentalnosti, u vremenskom rasponu od dva veka, Krivokapic je izabrao 75 pesnika da pokažu visok renome nemacke lirike. To su ona remek - dela i pesnici za koje smo culi od pocetka naše pismenosti, koje smo gutali u mladosti a tek ih bolje shvatamo u zrelom dobu. Ne gubeci trezvenost u oduševljenju pred literaturom u kojoj je i ponikla prva antologija uopšte ("Glasovi naroda u pesmi"), još 1807. mi stojimo pred knjigom kristalnih stihova i kristalnih reci u kojima se pesnici dovikuju kroz vremena i prostore. Pesnicke mene i put od Getea do Krigera, od njegovih ljupkih medaljona predromantizma do filozofije Krigerove "Didroove macke", je ceo jedan bogat i zamršen istorijat poezije i pesnickih škola, pojedinacnih sudbina i kolektivnog usuda.
Istorija nemackog naroda imala je svoje zvezdane trenutke, ali i nepojamne padove i posrnuca. Niko to bolje nije video, osetio i izrazio kao nemacki pesnik. U jednoj pesmi, ili dva - tri stiha, sumirana je cela tragika, upucen razoran i sveznajuci pogled trookog tvorca. Pored stihova, o tome govore i potresne biografije, najistaknutijih, koji su se odricali i sopstvene države, ali ne i poezije. U tudini, i u potucanjima, nastale su neke od najboljih pesama koje su svedocanstvo ali i dokument.
Centralna figura
U vrlo opširnom i instruktivnom predgovoru dr Mirko Krivokapic, profesorski, analizira svaki od individualnih doprinosa, podvlaceci glavne karakteristike pevanja i pravca kome je izabranik pripadao, ili koji je zaceo. Razume se da je Gete ispao centralna figura. Ipak, možda je broj od cak 55 njegovih tekstova prevelik u odnosu na ostale korifeje kakvi su Herderlin (9), Novalis (2), Rilke (18), Trakl (10), Ben (10), Breht (5), Celan (8), Encensberger (5), itd. Uošte, stice se utisak da je priredivac naklonjeniji starijim pesnicima i periodima nego što je uvek imao razumevanja za modernu poeziju i nove pesnike. No ni ta nesrazmera, koja je svakako namerna, i stvar licnog ukusa, ništa ne menja u konacnoj slici pregleda koji je cini se, celovit i "sa svih strana". Ostaje jedna nedoumica: zašto nema pesama koje je priredivac u predgovoru oznacio kao kljucne za pojedinog autora ili ceo pravac, pogotovu kada se zna da skoro svaki od tih najpoznatijih ima i kod nas prevedene pojedinacne knjige, ili pak i ceo opus.
U kracoj napomeni sam Krivokapic kaže:
- Sa izuzetkom petnaestak pesama, koje su izostale jer se nisu mogle prevesti na zadovoljavajuci nacin, prva antologija nemacke lirike "od Getea do naših dana" na srpskom jeziku sadrži izbor koji obezbeduje uvid u puteve kojima se u poslednja dva veka kretala lirika nemackog jezickog podrucja. Pri tome se ne sme zaboraviti da se taj uvid pruža iz perspektive stranca i poslednjih decenija XX veka. Ovim se želi samo jasnije istaci njen profil. Jer, što je za jedan trenutak reprezentativno, ne mora to da bude za sva vremena".
Tako je jasniji konsenzus koji je priredivac imao prilikom obavljanja ovog velikog posla koji bi bio nemoguc bez prevodilaca, medu kojima je po broju, ali i kvalitetu, bez konkurencije, Branimir Živojinovic.
Milan Živanovic
01.01.00
Politika
27.10.2001.
Izdavacki poduhvati
Od Getea do naših dana
Antologija nemacke lirike u izdanju Knjižarnice Zorana Stojanovica, priredivaca Mirka Krivokapica, kao i brojnih prevodilaca na celu s Branimirom Živojinovicem
Nedavno je "Izdavacka knjižarnica Zorana Stojanovica" iz Sremskih Karlovaca potvrdila svoj visoki renome objavivši delo koje otklanja jednu od krucijalnih belih mrlja sa našeg poznavanja stranih književnosti. "Antologija nemacke lirike od Getea do naših dana" (455 str.), priredivaca prof. dr Mirka Krivokapica, kao i brojnih prevodilaca na celu sa bardom Branimirom Živojinovicem, nesumnjivo spada u red onih kapitalnih projekata koji cine cast ne samo njihovim autorima, vec i samoj kulturi u kojoj su nastali.
Dokazujuci kako "iz grmena velikoga lafu izac trudno nije", antologija upoznaje citaoca ne samo sa poezijom genijalnog Getea, vec i sa nizom lirskih "lafova", od klasicara, romanticara, realista, naturalista, preko ekspresionista, simbolista, larpurlartista, dadaista, društveno angažovanih pesnika, do hermetista, konkretista, novih subjektivista i onih koji se još otimaju književnoistorijskim klasifikacijama. Kao i svaki valjani cvetnik, i ovaj zadovoljava oba kriterijuma, etetski i informativni. Za ovaj prvi zaslužni su pesnici poput Birgera (Šanticev prevod!), Getea (sa niz iznova prevedenih i sada prvi put predstavljenih pesama, medu kojima kao dragulj blista kongenijalni prepev cuvenog "Vilinskog kralja" iz pera B. Živojinovica), Šilera, Helderlina (prepev I. V. Lalica), Novalisa, Ajhendorfa, Hajnea, Georgea, Hofmanstala, Rilkea, Trakla, Bena, Brehta, Celana, Encensbergera, Frida - da pomenemo samo neka našoj široj publici poznatija imena.
Onom drugom, pak, kriterijumu obaveštenosti, sagledavanja kontinuiteta i književnoistorijskog konteksta, ali i osnovnih poetoloških nacela pojedinih pesnika služi, uz svu naucnu akribiju, zanimljivo napisan opsežan predgovor (70 str.) dr Mirka Krivokapica, vrsnog poznavaoca Getea i autora vec davno rasprodate "Antologije novije nemacke lirike". Pored mnoštva podataka i opservacija suštinskih za razumevanje gotovo dvestopedesetogodišnjeg razvoja nemacke poezije, ova studija pod naslovom "Lirika kao istorija svesti" omogucice citaocu da lakše prodre u tajne varljivog duha vremena koji se, meandrirajuci i menjajuci oblike, artikuliše kroz poetsku rec razlicitih epoha. Neka od pitanja koje ova studija otvara jesu svakako - što važi, ništa manje, i za našu književnu istoriju - ona o nedorecenim i neobjašnjivim kriterijumima po kojima pisci i njihova dela padaju u zaborav ili vaskrsavaju iz njega, odnosno šta je to što zapravo cini i ispisuje literarno pamcenje jednog jezika i kako objasniti ponekad dijametralno suprotne percepcije i vrednosne sudove u razlicitim vremenima?
Ova pitanja bi se, iako se poklonjenom paripu u zube ne zaviruje, mogla proširiti i na urodene boljke svih ovakvih poduhvata: zašto ovi, a ne oni pesnici, zašto ove, a ne one pesme? Nisu li savremenici mogli dobiti malo više prostora?
Imajuci, s druge strane, u vidu da je rec o prvoj antologiji nemacke lirike od Getea do naših dana na srpskom jeziku, s izborom kakvog se ne bi postideo ni nemacki sastavljac, da su se prevodilacka nadahnuca kretala u rasponu od korektnih do, kako rekosmo, kongenijalnih, i da je ovo delo, kao pravo cedo ljubavi, ugledalo svetlo dana ne samo bez ikakve asistencije kakvog državnog ili drugog sponzora, vec je godinama udisalo memlu i tminu izdavacke neizvesnosti - uzimajuci, dakle, sve to u obzir, ostaje nam jedino da sa ushicenjem pozdravimo njegov izlazak i preporucimo ljubiteljima lepe književnosti štivo koje, poništavajuci prolazanost, spaja ljudske duše na najplemenitiji nacin.
Zlatko KRASNI
