29.07.07 Danas
Vojno-istorijske monografije izdavačke kuće "Evoluta"
Armije na Balkanu 1914-1918, Dušan Babac, Najdžel Tomas
Koncept popularnog prikaza različitih tema iz vojne istorije sa osvrtom na organizaciju, uniforme i oznake, uz relevantne istorijske činjenice i obilje crno-belih i kolor ilustracija, razvila je britanska izdavačka kuća Osprey publishing još 70-ih godina prošlog veka. Osprey distribuira i prodaje svoja izdanja širom sveta, i to sa velikim uspehom, tako da su u mnogim zemljama napravljene lokalizovane edicije, zasnovane na istoj koncepciji. Izdavačka kuća Evoluta je isprva počela sa otkupom autorskih prava Osprijevih izdanja, a na tom spisku našla se i knjiga Armije na Balkanu 1914-1918, čiji je koautor mr Dušan Babac, a ilustrator Darko Pavlović. S obzirom na to da su domaćoj publici daleko bliže i zanimljivije teme iz naše vojne istorije, rodila se ideja da Evoluta okupi domaće eksperte i započne izdavanje sopstvenih naslova. Tako su nastale Specijalne jedinice jugoslovenske vojske u Aprilskom ratu, autora Dušana Bapca (ilustracije Čedomira Vasića) i Crnogorska vojska 1896-1916, autora Dušana Bapca, Čedomira Vasića i Miladina Markovića (ilustracije Čedomira Vasića).
Knjiga Armije na Balkanu predstavlja pregled svih vojski koje su učestvovale u bitkama na prostoru Balkana tokom Prvog svetskog rata, a to su osim Japana, Belgije i SAD, sve zemlje koje su uopšte i učestvovale u ovom ratu. Podrazumeva se da predstavljanje toliko vojski, njihovih ratnih dejstava, uniformi i oznaka na tako ograničenom prostoru, iziskuje samo osvrt na osnovne podatke. "Zanimljivo je da su mnogi čitaoci-kritičari na najvećem svetskom vebsajtu za prodaju knjiga Amazon, sa velikim entuzijazmom dočekali ovu knjigu", objašnjava Dušan Babac i ističe da su danas skoro sve priče o velikim vojskama gotovo do detalja ispričane. "Tu se otvaraju mogućnosti za male i egzotične vojske. Interesovanje je, naravno, najintenzivnije u našoj zemlji, zatim u bivšim članicama SFRJ i zemljama iz okruženja."
Ono što je, pre svega, specifično u pogledu vojski ovog podneblja jesu uniforme, po kojima se mogu pratiti različiti spoljnopolitički uticaji, naročito tokom 19. veka. Uniforme u Srbiji oduvek su bile nešto svedenije u obliku i ukrasima od svojih uzora, a nije retkost da su i elementi nacionalne nošnje ponekad nalazili svoje mesto na njima, kao što je to slučaj sa opancima. Sa šajkačom je, pak, potpuno drugačiji slučaj, ona je kao deo uniforme u upotrebu ušla tek polovinom 60-ih godina 19. veka, a tek je potom postala jedan od najprepoznatljivijih delova srpske nacionalne nošnje.
Gordana Fiket Đurković