Austrougarska i nastanak Albanije 1896-1914

Izdavač: Clio

„Knjiga Dušana Fundića predstavlja originalno naučno delo. Njeni zaključci zasnovani su, prvenstveno, na arhivskoj građi bečkog arhiva. U odnosu na dosadašnja istraživanja napravljen je značajan pomak uz korišćenje odgovarajućeg metodološkog pristupa kojim je izvršena nijansirana analiza istraživačkog problema.“ (iz recenzije akademika Ljubodraga Dimića)

„Rukopis ove knjige predstavlja vredan doprinos ne samo srpskoj, nego i svetskoj istoriografiji, humanističkim i društvenim naukama. On će posebno obogatiti

naš fond znanja o istoriji Austrougarske, Albanaca i Balkanskog poluostrva, ali će upotpuniti i svetska istraživanja složenog odnosa između imperija i nacija. U njemu su na lep i originalan način ukrštena istoriografska, arhivska istraživanja i postojeće, sociološke i antropološke teorije nacija i nacionalnih identiteta. U tome, on korespondira sa najnovijim savremenim akademskim kretanjima. Tu je glavna snaga i doprinos rukopisa kojim se jedan mlad istraživač na najbolji način predstavlja stručnoj, ali i najširoj čitalačkoj javnosti.“ (iz recenzije prof. dr Miloša Kovića)

„Doprinos Dušana Fundića boljem razumevanju ovog istorijskog fenomena je nesumnjiv – utemeljena u iscrpnim istraživanjima arhivske građe u Beču i albanskih izvora, kao i relevantne literature, u dosluhu sa teorijskim pristupima na polju studija nacionalizma, neopterećena nacionalističkim debatama o delikatnoj temi iz moderne istorije, njegova monografija je dragocen istoriografski prilog.“ (iz recenzije dr Dragana Bakića)

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Balkan , Albanija
Ostali naslovi iz oblasti: Istorija

2021; Broširani povez; ćirilica; 23 cm; 357 str.; 978-86-7179-113-7;

Uloga Austrougarske u nastanku Albanije

Knjiga Austrougarska i nastanak Albanije 1896-1914 dr Dušana Fundića, naučnog saradnika Balkanološkog instituta SANU, predstavlja duboku analizu austrougarskog imperijalnog poduhvata na Balkanu ali i albanskog nacionalizma na granicama Habzburške imperije.

Koristeći širok izbor literature na evropskim jezicima i nakon obimnog istraživanja u arhivima i bibliotekama bivše Habzburške monarhije, autor je u monografiji (koju su zajedničkim snagama nedavno objavili Balkanološki institut i IK Clio) predstavio publici čitak i dobro struktuiran prikaz jednog važnog fenomena smeštenog u doba imperija.

Fundić je vešto prikazao stalni igrokaz između zainteresovanih velikih sila (Austrougarske, Italije, Rusije), lokalnih aktera (albanskih veleposednika, intelektualne elite), malih balkanskih država (Srbije, Crne Gore), u čijoj pozadini jeste bilo propadanje Osmanskog carstva, uspon albanske ideje, te skoro dve decenije albanske akcije, odnosno pokušaja Austrougarske da stvori albansku državu pod svojim protektoratom.

Ta država imala je da služi prevlasti Dvojne monarhije na Balkanu i spreči, imaginarne i stvarne, italijanske pretenzije na pretvaranje Jadrana u svoje unutrašnje more, ili stvaranje slovenskog gvozdenog prstena oko Austrougarske.

Ona je imala biti stvorena kroz sistematsku akciju austrougarske imperije koja je nameravala da podrži ne masovni pokret albanskog nacionalizma, već da na svoju stranu privuče viđene albanske notable, lokalne begove; kao i da kulturnom akcijom uzdigne albanski narod i pre svega kroz institucije školstva, te štampe i propagande ujedini ovaj narod pod posebnim, imperijalnim nadzorom.

Posebno je važno da je autor prikazao ovaj kompleksan proces ne samo kroz konferencije na vrhu i planove skovane u Beču, poput tri konferencije iz 1896. koje su utvrdile glavne pravce ovog imperijalnog poduhvata, već i kroz oči austrijskih konzula na terenu; zatim albanologa, sasvim novih stručnjaka koje je imperija za tu svrhu obučila; i lokalnih albanskih moćnika, koji su na ove planove imali sasvim heterogene odgovore.

Fundić je jasno označio tri prostora naseljena Albancima na kojima je ova politika poprimila različite oblike: današnja severna Albanija sa Skadrom; oblast između reka Mati i Vojuše; Kosovski vilajet sa centrom u Skoplju.

Albanski put ka državnosti, koji se na jednom mestu opisuje i kao „(…) diskurzivni beg od Osmanlija (…) i preobražaj u potomke drevnih Ilira i modernu evropsku naciju“, Fundić ne tumači teleološki, već detaljno prikazuje različite postojeće interese i moguće trajektorije.

Tako dobijamo detaljnu i pouzdanu sliku nastanka Albanije 1912, sa čak tri veća centra moći.

Stoga je i uverljiv Fundićev argument o propasti imperijalnog poduhvata Austrougarske koji je nastupio 1912-1914, a koji se pripisuje njenoj nespremnosti na kompromis sa drugim velikim silama (pre svega Italijom), njenom potcenjivanju malih slovenskih država (pre svega Srbije i Crne Gore), i nepotpunoj kontroli (i poznavanju) situacije u samoj Albaniji.

Vanredna autorova osetljivost za terminologiju znači da on metode i teorije nije upotrebio ornamentalistički, već je svaki termin pažljivo objašnjen u kontekstu analize posmatranih fenomena.

Pravilno posmatrajući austrougarski poduhvat u oblastima naseljenim Albancima u kontekstu drugih imperija tog doba, autor interakcije nacija i imperija stavlja u širi kontekst Osmanskog carstva na umoru, gde se slični primeri mogu naći na prostoru od Sahare i Hidžaza do Iraka i Kurdistana.

U tom smislu, Fundićevo intelektualno naslanjanje na Edvarda Saida i Mišela Fukoa, kao i obimnu literaturu o nacionalnom identitetu na prelazu vekova, pre svega Frederika Barta i Rodžersa Brubejkera, doprinosi objašnjavanju kompleksnih fenomena višestrukih lojalnosti, identiteta, pregovaranja, odnosi moći i znanja o Drugome.

Ova knjiga izbegava mnoge potencijalne zamke koje su stajale pred autorom, dekonstruišući kako istorijski orijentalistički diskurs Austrougarske prema Albancima, tako i savremeni balkanistički i nacionalistički diskurs prisutan u delu istoriografije.

Zbog dubine promišljanja ovih fenomena, ova knjiga biće zanimljiva i naučnoj i široj čitalačkoj publici, jer dok pažljivo ispituje nastanak Albanije na Balkanu, ona prevazilazi balkanske okvire, i govori o globalnom fenomenu nastanka nacija i imperijalnih poduhvata na prelazu vekova.

Nemanja Radonjić