Autobiografija - Branislav Nušić

- Ti moras biti moja, pa ako ne na ovome a ono na onome svetu.
- Kako to moze biti? - upita ona radoznalo.
- Otrovacemo se, ako pristajes?
- A kako cemo se otrovati?
- Popicemo otrov! - nastavih ja odlucno.
- Dobro, pristajem, a kad?
- Suta posle podne!
- E, sutra posle podne imam skole - priseti se ona.
- To jeste - pade i meni na pamet. - Ne mogu ni ja sutra, jer bidobio odsustvo, a imam dvadeset i cetiri, pa bi me posle isteraliiz skole. Onda, ako hoces, u cetvrtak posle podne, onda nemamo skole.
Ona pristade.
Iduceg cetvrtka posle podne, ja ukradem od kuce kutiju sibica ipodjem da se sastanem s Persom, kako bi zajedno otisli na onaj svet.
Sednemo u njenoj basti na travu i ja izvadim kutiju.
- Pa sta cemo sad? -pita Persa.
- Da jedemo sibice!
- Kako da jedemo?
- Evo ovako - reknem ja, pa otkinem glavic i bacim a ono drvcepojedem.
- A sto to bacas?
- Pa to je gadno.
I ona se resi, te pocnemo da jedemo ona drvca. Ona pojede tri,pa joj udarise suze na oci.
- Ja ne mogu vise, nikad u zivotu nisam jela drva, ne mogu vise.
- Onda, ti mora da si vec otrovana.
- Moze biti, rece ona, a ja nastavih i pojedoh devet drvaca , pai ja izgubih apetit.
- Pa sta cemo sad? - pita ona.
- Sad da idemo svako svojoj kuci, da umremo. Sramota je, znas, daumremo ovde u basti; mi smo deca iz dobrih kuca, pa je sramota daumremo u basti.
- Jeste! -rece ona i podjosmo.
Cela se stvar medjutim svrsila ovako: ona je otisla kuci i molilamajku da joj namesti krevet da umre. Tom prilikom joj je priznala dase otrovala, to jest da je jela drva sa mnom. Majka njena, bez obzirana njen polozaj, rece:
- E, kad si mogla da jedes drva u basti, jesces ih i ovde u sobi!I vec , sta je dalje bilo, vi svi znate.
Zbog tih batina Persa me je strasno omrzla i tako se svrsila mojaprva ljubav.