Baš ovdašnji

Izdavač: Komiko

Ovo delo je jedan od prvih frankofonih grafičkih romana (roman graphique) i originalno je izlazilo u nastavcima u listu A suivre tokom 1978. godine, da bi naredne 1979. bilo publikovano i kao album u izdanju Kastermana. Sada, napokon, ovo je mračno, zabavno i neprestano iznenađujuće remek-delo dobija svoju premijeru na srpskom jeziku, u prevodu Gorana Kostrovića.
N

eočekivana, ali glatka saradnja između mračnog cinika Žaka Tardija i zaigranog sanjara Žan-Kloda Foresta (autora Barbarele i Kosmičkih putnika) rezultirala je ovim modernim klasikom čija je radnja smeštena na malom ostrvu na francuskoj pučini gde su beskrupulozni zemljoposednici oduzeli zemlju poslednjem nasledniku nekada uvažene i bogate porodice. Taj naslednik, koji je u beketskom obrtu sada osuđen da po cele dane hodi zidinama koji ograđuju parcele zemlje koja mu je nekada pripadala i jedva zarađuje za život prikupljanjem dažbina na kapijama.
Baš ovdašnji govori o vlasništvu i ljudskoj prirodi, ali, možda još važnije, o pravu i pravdi u nesavršenom svetu. Ograđena Zemlja naizgled je karikatura, ali je poput svake karikature smešna baš zato što se temelji na stvarnosti. Slično u uvodu navodi i Žan-Klod Forest, mudro prećutavši detalje, jer deo šarma ovog dela leži i u postepenom otkrivanju sve većeg apsurda koji raste poput melodije bolera - od nepravde koju otkrivamo kroz važnost statike i kvaliteta zidova do epidemiološkog problema, humanitarne misije i sudbine dveju država.
Baš ovdašnji odvija se u Tardijevoj omiljenoj epohi ranog 20. veka i nacrtan je njegovim jasnim stilom elegantne stilizacije, uz mnoštvo detalja i izuzetan balans crnih i belih površina. Ova izuzetna saradnja dva autora na vrhuncu svojih kreativnih potencijala ništa nije izgubila na svežini ni posle četiri decenije, što bez sumnje ukazuje da se radi o istinskom remek-delu koje zavređuje mesto na centralnoj polici bilo koje biblioteke.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Stripovi
Ostali naslovi iz oblasti: Strip


				2020; Tvrd povez; latinica; 30 cm; 184 str.; 978-86-87919-90-7;

1980 din

Tražite polovan / korišćen primerak?

Imate ovu knjigu i želite da je prodate?

Baš ovdašnji

Žan-Klod Forest, Žak Tardi (autor)

1980 din

U korpu

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Stripovi
Ostali naslovi iz oblasti: Strip

Izdavač: Komiko; 2020; Tvrd povez; latinica; 30 cm; 184 str.; 978-86-87919-90-7;

Biografija

Žak Tardi

Rođen 30. avgusta 1946. godine u gradiću Valans na jugoistoku Francuske, Žak Tardi bez ikakve sumnje je jedan od najvećih umetnika stripa svoje generacije. NJegov ekspresionistički stil, nastao kao svojevrsna nadogradnja „čiste linije“, poslužio je kao inspiracija brojnim umetnicima. Otac „novog realizma“, Tardi je svoj stil usavršio posebno u storijama o Prvom svetskom ratu i o naličju života u velikom gradu – Parizu.
Posle okončanih studija umetnosti u Lionu i dekorativnih umetnosti u Parizu, Žak Tardi 1970. godine započinje saradnju sa časopisom „Pilot“. Na početku ilustruje nekolicinu kraćih priča prema tekstu Žana Žiroa i Serža De Bekeša, a zatim radi prvi duži strip „Rumeurs sur le Rouergue“ prema scenariju Pjera Kristena. Za izdavačku kuću Dargo objavljuje „Ledenog demona“ i snažnu psihološku studiju pod nazivom „Istinita priča o neznanom junaku“. Sredinom 1970-ih objavljuje više kratkih storija u listovima „Liberasion“, „Šarli mensuel“ i „Eko de savan“. Nke od njih objavljene su 1979. u albumu pod nazivom „Mouh-Mouh“.
U listu „Metal irlan“ 1976. objavljuje „Polonius“ prema scenariju Pikarea. Iste godine započinje i svoj čuveni serijal o Adeli Blan Sek u listu „Sud uest“. Do 1998. Godine objavljuje 8 nastavaka ovog serijala, sa većim i manjim pauzama, da bi 2007. izašla i deveta knjiga. Režiser i producent Lik Beson snima filmsku trilogiju prema ovom Tardijevom klasiku, a prvi film je okončan 2010. godine.
Do kraja 1980-ih Tardi objavljuje izvanredna ostvarenja kao što su „Griffu“ (prema tekstu Žan Patrika Manšeta) i „Ici Meme“ (scenario Žan Klod Forest), kao i „Tueur de Cafards“, „Jeux pour Mourir’“, „Le Trou d’Obus“, „Mines de Plomb“, „’Chiures de Gomme“. Na osnovu detektivskih romana Leo Malea radi serijal o Nestoru Burmi.
Tardijevi stripovi na temu Prvog svetskog rata postali su klasici, a najpoznatiji je „Rovovski rat“ koji snažno ilustruje svu stravu i besmisao rata. Tokom 1990-ih Žak Tardi se okreće slikanju i sačinjava nekoliko portfolija. Objavljuje stripove „Le Cochon Enchanté“, „Le Sens de la Houppelande“, „L’Enfant de l’Absente“, „Sodome et Virginie“. Godine 2001. Sa scenaristom Žanom Votrenom započinje „Le Cri du Peuple“ koji će u četiri knjige objaviti do 2004. Poslednjih godina vraća se adaptacijama romana Žan Patrika Manšeta i objavljuje „Le Petit Bleu de la Côte Ouest“ (2005), „La Position du tireur couché“ (2010) i „Ô dingos, ô châteaux!“ (2011). U januaru 2013. odbija orden Legije časti s obrazloželjem da želi da sačuva svoju slobodu i integritet.