Rođen 30. avgusta 1946. godine u gradiću Valans na jugoistoku Francuske, Žak Tardi bez ikakve sumnje je jedan od najvećih umetnika stripa svoje generacije. NJegov ekspresionistički stil, nastao kao svojevrsna nadogradnja „čiste linije“, poslužio je kao inspiracija brojnim umetnicima. Otac „novog realizma“, Tardi je svoj stil usavršio posebno u storijama o Prvom svetskom ratu i o naličju života u velikom gradu – Parizu.
Posle okončanih studija umetnosti u Lionu i dekorativnih umetnosti u Parizu, Žak Tardi 1970. godine započinje saradnju sa časopisom „Pilot“. Na početku ilustruje nekolicinu kraćih priča prema tekstu Žana Žiroa i Serža De Bekeša, a zatim radi prvi duži strip „Rumeurs sur le Rouergue“ prema scenariju Pjera Kristena. Za izdavačku kuću Dargo objavljuje „Ledenog demona“ i snažnu psihološku studiju pod nazivom „Istinita priča o neznanom junaku“. Sredinom 1970-ih objavljuje više kratkih storija u listovima „Liberasion“, „Šarli mensuel“ i „Eko de savan“. Nke od njih objavljene su 1979. u albumu pod nazivom „Mouh-Mouh“.
U listu „Metal irlan“ 1976. objavljuje „Polonius“ prema scenariju Pikarea. Iste godine započinje i svoj čuveni serijal o Adeli Blan Sek u listu „Sud uest“. Do 1998. Godine objavljuje 8 nastavaka ovog serijala, sa većim i manjim pauzama, da bi 2007. izašla i deveta knjiga. Režiser i producent Lik Beson snima filmsku trilogiju prema ovom Tardijevom klasiku, a prvi film je okončan 2010. godine.
Do kraja 1980-ih Tardi objavljuje izvanredna ostvarenja kao što su „Griffu“ (prema tekstu Žan Patrika Manšeta) i „Ici Meme“ (scenario Žan Klod Forest), kao i „Tueur de Cafards“, „Jeux pour Mourir’“, „Le Trou d’Obus“, „Mines de Plomb“, „’Chiures de Gomme“. Na osnovu detektivskih romana Leo Malea radi serijal o Nestoru Burmi.
Tardijevi stripovi na temu Prvog svetskog rata postali su klasici, a najpoznatiji je „Rovovski rat“ koji snažno ilustruje svu stravu i besmisao rata. Tokom 1990-ih Žak Tardi se okreće slikanju i sačinjava nekoliko portfolija. Objavljuje stripove „Le Cochon Enchanté“, „Le Sens de la Houppelande“, „L’Enfant de l’Absente“, „Sodome et Virginie“. Godine 2001. Sa scenaristom Žanom Votrenom započinje „Le Cri du Peuple“ koji će u četiri knjige objaviti do 2004. Poslednjih godina vraća se adaptacijama romana Žan Patrika Manšeta i objavljuje „Le Petit Bleu de la Côte Ouest“ (2005), „La Position du tireur couché“ (2010) i „Ô dingos, ô châteaux!“ (2011). U januaru 2013. odbija orden Legije časti s obrazloželjem da želi da sačuva svoju slobodu i integritet.