Beli hotel

02.08.03

Jedan od najspektakularnijih beletristickih dogadaja koji je obeležio kraj dvadesetog veka bio je, bez sumnje, kontroverzni roman "Beli hotel" još kontroverznijeg englesko-americkog pisca i profesora ruske književnosti Donalda Majkla Tomasa.Posegavši za dvema ultra-traumaticnim temama dvadesetog veka - psihoanalizom i masovnim umorstvima u koncentracionim logorima - Tomas zapravo revolucioniše spoznaju podsvesnog i intuitivnog i otkriva zapanjujuce slojeve tamnog i svetlog u coveku u ravni individualnog i kolektivnog odnosno licnog i istorijskog.Skidajuci sloj po sloj anime sa bica svojih junaka, a pre svih junakinje Lize Erdman (u romanu inace Frojdove pacijentkinje, a takode polujevrejke ruskog porekla ) - Tomas razoblicuje patološku vezu izmedu srece i smrti, Erosa i Tanatosa, života i ništavila.Jedna nemilosrdna unutarnja vivisekcija ukazuje na pravu prirodu preoblikovanja i "prepakivanja" svega moguceg u coveku, komicno-tužna mimikriranja i skrivanja, da bi se covekova tugaljiva suština razotkrila tek u erotskim snovima ili fantazijama, u skrivenom ili otvorenom nasilju, osecanju krivice, mazohizmu, ili potrazi za svojim dželatom.Pesimizam ovog romana pociva na fakticitetu da istinska perspektiva za coveka ne postoji i da njegov usud pociva u dubini njegove mracne i tragicne prirode, razapete izmedu žudnje za Erosom i Tanatosom.Iako izlecena od jedne bolesti, Liza podleže onoj drugoj, opasnijoj.I umesto da u vremenu genocidne histerije uoci Drugog svetskog rata napravi racionalan izbor i pobegne u SAD, ona prevarena zavicajnom (!?) sentimentalnošcu (ili "zavicajnim" Tanatosom!) pravi kobnu grešku i odlazi u Rusiju gde završava u najjezivijim okolnostima masovnog jevrejskog umorstva, genocida i bestiarijuma u ukrajinskom logoru smrti Babji Jar u jednom monstruozno-nasilnom erotskom zlostavljanju, koje je godinama pre toga anticipirala u svojim erotskim slikama i fantazijama."Skandaloznost" ove strukture ogleda se ne samo u dubinskim zahvatima u covekove psihicke i emotivne ponore, vec i u superiornim umetnickim sredstvima kojima se pisac koristi u oblikovanju svoje grade.Tomas koristi nekoliko razlicitih vrsta umetnickog govora saobraženih razlicitim vrstama anime koje priziva i razotkriva.Tako se Prolog, psihološki strukturiran kao priprema tragedije, eksplicira u formi pet Frojdovih pisama i pisama njegovih saradnika, posle kog sledi odeljak Don Đovani, modelovan kao erotska fantazija u stihovima.Odeljak Frau Ana G. nas kroz formu savršene imitacije Frojdovih studija uvodi u dva poslednja dela klasicnog prosedea, da bi se sam finale ponovo odigrao u duhu svojevrsne faustovske fantazije o imaginarnoj "obecanoj zemlji".Beskonacnosti ljudske duše i zapanjujucoj velicanstvenosti njenih modaliteta, Tomas suprotstavlja opskurnost i elementarnost covekove anime, odnosno istorije koja kao da uživa da sve njegove velicanstvene darove uništi, poništi i na kraju ritualno usmrti.Ovaj "roman o psihoanalizi", kako ga neki nazivaju, podseca nas na surove istine o nalicju ljudske prirode.Tomas kao da je naznacio ulazak coveka u završnu deonicu apokalipse u kojoj istorijsko definitivno nadvladava licno, odnosno individualno.Zar se to jednom cinicnom vidu upravo ne odigrava pred našim oslepelim ocima, ovde i sada?I ne samo tu, vec svugde gde se cinizam, licemerje, masovna ubistva i monstrumski interes predstavljaju kao oslobodenje, humanizam, ili, što je najcinicnije, kao - filantropija.Kraj sveta se bliži, u to nema nikakve sumnje.Ako je za utehu - jedino su pojedina genijalna književna ostvarenja uspela da anticipiraju njegovu punu strahotu i njegov puni cinizam.
Ostoja Prodanovic

01.01.00

BLIC
10.03.2000.
"Beli hotel"
D.M. Tomas

"Ne može se daleko putovati kroz predeo histerije-koja je teren ovog romana-a da se ne sretne veličanstvena figura Sigmunda Frojda" napominje autor na početku ove knjige, u kojoj Frojd, ustvari postaje "neko ko je otkrio divni, moderni mit psihoanalize."
Pod mitom, Tomas najpre podrazumeva dramski izraz "skrivene istine", a uloga koju Frojd u ovoj priči ima potpuno je izmišljena iako ima poklapanja sa opštepoznatim činjenicama Frojdovog stvarnog života. Pisma iz Prologa i svi delovi vezani za psihoanalizu (uključujući i treću glavu, kojoj je dat književni oblik jedne Frojdovske istorije slučaja) nisu utemeljeni na činjenicama.