01.12.05
Bezbožni savez
Bezbožni savez, Peter Levenda i Norman Majler
Metropolis
U izuzetno čitanoj biblioteci, Prsten, koja se bavi izvesnim aspektima nerazjašnjenih istorijskih dogadjaja sagledavajući ih iz ugla okultnog, pod uredničkim okom Dušana Mrdjenovića i IK DOSIJE, nakon sada već kultnih naslova Pokrov i gral i Koplje Sudbine, objavljena je i treća knjiga. Nama ne mnogo poznat američki autor Piter Levenda, napisao je opsežnu studiju BEZBOŽNI SAVEZ o istorijatu povezanosti nacizma i okultnog.
U veoma afirmativnom predgovoru, poznati pisac i esejista Norman Majler savetuje čitaoce nesklone magijskom konceptu funkcionisanja sveta, da ne uzimaju ovu knjigu u ruke. Medjutim, ovaj način razmišljanja bi odveć suzio krug mogućih čitalaca. Osim toga, ni sam Majler nikada nije važio za mističara, već naprotiv, realistu sklonog političkom angažmanu u svojim delima koja su se hronološki bavila II svetskim ratom, Vijetnamom, "68. itd.
Važno je još dodati da sam autor, Piter Levenda, pristupa ovoj temi potpuno objektivno, proučavajući i prezentujući isključivo dostupne podatke i to koristeći dva izvora, postojeću obimnu literaturu i sopstvena saznanja do kojih je došao u kontaktu sa predstavnicima tajnih i okultinih društava, loža i sekti od Sajentološke crkve, KKK, OTO-a (Ordo Templi Orientis – red istočnog hrama), okultnog društva "Zlatna zora" Alistera Kroulija, pa sve do zastrašujuće epizode posete jednoj nacističkoj koloniji u Čileu.
Levenda u knjizi obuhvata prilično dugačak istorijski period tražeći korene nacizma još u teorijama madam Blavacke, koja je bila veoma uticajna u izvesnim intelektualnim krugovima u Evropi krajem XIX veka, dok s druge strane uticaj nacističkih shvatanja o natčoveku, izabranom soju i njihovoj prevlasti nad ostatkom čovečanstva sežu sve do današnjih dana i mogu se prepoznati u radu različitih sekti i grupacija, od Čarlsa Mensona do skinhedsa.
Posebna vrednost ove knjige je, bez sve sumnje, i detaljno opisan razvojni put samog Hitlera, poznanstva sa brojnim okultistima, mističarima, astrolozima, tajnim društvima i njihov mogući uticaj na njega, ali i autorova ubedjenost da se Hitler u javnim nastupima i političkom životu mudro klonio svake povezanosti sa njima, čak s jedne strane javno ih progoneći i šaljući u koncentracione logore, s druge strane osnivajući u okviru SS, okultnu brigadu Ananerbe čiji je zadatak bio da u ime, kako su oni verovali, višeg cilja, opravda monstruzne logore smrti, progone, medicinske eksperimente.
Iako sama teza da su Hitler i nacisti bili pod velikim uticajem okultnog nije nepoznata čak i širokoj javnosti, ovo je knjiga u kojoj se mnoge nejasne i proizvoljne tvrdnje o samoj prirodi i posebno genezi tog višeg cilja, mnogima mogu makar delimično razjasniti. Zato, uprkos upozorenju Normana Majlera, svaki čitalac širokih pogleda i radoznalog duha može da bez ograničenja uživa u ovoj ozbiljno pisanoj, veoma informativnoj, nepretencioznoj i dokumentima potkrepljenoj knjizi, obimne bibliografije.
Jasmina Vrbavac