Džozef S. Naj, mlađi, istaknuti je professor na Harvardskom univerzitetu (University Distinguished Service Professor) i bivši dekan Kenedijeve škole za državnu upravu pri Univerzitetu Harvard. Od 1977. do 1979. bio zamenik državnog podsekretara za bezbednost, nauku i tehnologiju i predsedavao Grupom za neširenje nuklearnog oružja Saveta za nacionalnu bezbednost. Od 1993. do 1994. bio je predsednik Nacionalnog obaveštajnog saveta, a 1994. i 1995. radio je kao pomoćnik ministra odbrane za međunarodne bezbednosne poslove. Za rad u ove tri agencije, dobio je nagrade za istaknutu službu. Služio je i kao američki predstavnik pri Savetodavnom komitetu Generalnog sekretara UN o pitanjima razoružanja (1989–1993).Džozef Naj je saradnik Američke akademije nauka i umetnosti, Američke akademije za diplomatiju i Britanske akademije. Počasni je saradnik Eksiter koledža u Oksfordu i saradnik kroz program Teodor Ruzvelt Akademije za političke i društvene nauke. Dobitnik je nagrade „Vudro Vilson“ Prinston Univerziteta, nagrade „Čarls Merijam“ koju dodeljuje Američko udruženje za političke nauke, kao i nagrade za istaknute akademike Asocijacije za međunarodne studije i francuskog ordena Akademske palme. Diplomu summa cum laude stekao je na Prinston univerzitetu, posle čega je dobio Roud stipendiju na univerzitetu u Oksfordu, a doktorat iz oblasti političkih nauka stekao je na Harvardu. Držao je predavanja kao gostujući profesor u Ženevi, Otavi, Londonu i Oksfordu i bavio se istraživanjima u Evropi, Istočnoj Africi i Centralnoj Americi.Objavljene knjige: Pan-afrikanizam i integracija Istočne Afrike (1965), Mir u delovima: integracija i sukob u regionalnim organizacijama (1971), Moć i međuzavisnost: svetska politika u tranziciji (s Robertom O. Kiohejnom; 1977; 3. dopunjeno izdanje 2000), Jastrebovi, golubovi i sove: dnevni red za izbegavanje nuklearnog rata (s Grejemom Elisonom i Albertom Karnsejlom; 1985), Nuklearna etika (1986), Osuđeni na vođstvo: promenljiva priroda američke moći (1990), Kako razumevati svetske sukobe: uvod u teoriju u istoriju (7. izdanje; 2009), Paradoks američke moći: zašto jedina svetska supersila ne može sve sama (2002), Meka moć: putevi uspeha u svetskoj politici (2004), Moć u globalno informatičko doba: od realizma do globalizacije (2004), Igra moći: vašingtonski roman (2004), Moći za vođstvo (2008), Budućnost moći (2011).