Džozef S. Naj, mlađi, istaknuti je professor na Harvardskom univerzitetu (University Distinguished Service Professor) i bivši dekan Kenedijeve škole za državnu upravu pri Univerzitetu Harvard. Od 1977. do 1979. bio zamenik državnog podsekretara za bezbednost, nauku i tehnologiju i predsedavao Grupom za neširenje nuklearnog oružja Saveta za nacionalnu bezbednost. Od 1993. do 1994. bio je predsednik Nacionalnog obaveštajnog saveta, a 1994. i 1995. radio je kao pomoćnik ministra odbrane za međunarodne bezbednosne poslove. Za rad u ove tri agencije, dobio je nagrade za istaknutu službu. Služio je i kao američki predstavnik pri Savetodavnom komitetu Generalnog sekretara UN o pitanjima razoružanja (1989–1993).Džozef Naj je saradnik Američke akademije nauka i umetnosti, Američke akademije za diplomatiju i Britanske akademije. Počasni je saradnik Eksiter koledža u Oksfordu i saradnik kroz program Teodor Ruzvelt Akademije za političke i društvene nauke. Dobitnik je nagrade „Vudro Vilson“ Prinston Univerziteta, nagrade „Čarls Merijam“ koju dodeljuje Američko udruženje za političke nauke, kao i nagrade za istaknute akademike Asocijacije za međunarodne studije i francuskog ordena Akademske palme. Diplomu summa cum laude stekao je na Prinston univerzitetu, posle čega je dobio Roud stipendiju na univerzitetu u Oksfordu, a doktorat iz oblasti političkih nauka stekao je na Harvardu. Držao je predavanja kao gostujući profesor u Ženevi, Otavi, Londonu i Oksfordu i bavio se istraživanjima u Evropi, Istočnoj Africi i Centralnoj Americi.Objavljene knjige: Pan-afrikanizam i integracija Istočne Afrike (1965), Mir u delovima: integracija i sukob u regionalnim organizacijama (1971), Moć i međuzavisnost: svetska politika u tranziciji (s Robertom O. Kiohejnom; 1977; 3. dopunjeno izdanje 2000), Jastrebovi, golubovi i sove: dnevni red za izbegavanje nuklearnog rata (s Grejemom Elisonom i Albertom Karnsejlom; 1985), Nuklearna etika (1986), Osuđeni na vođstvo: promenljiva priroda američke moći (1990), Kako razumevati svetske sukobe: uvod u teoriju u istoriju (7. izdanje; 2009), Paradoks američke moći: zašto jedina svetska supersila ne može sve sama (2002), Meka moć: putevi uspeha u svetskoj politici (2004), Moć u globalno informatičko doba: od realizma do globalizacije (2004), Igra moći: vašingtonski roman (2004), Moći za vođstvo (2008), Budućnost moći (2011).
17.11.07 Ekonomist
Međunarodni sukobi
Džozef S. Naj, Kako razumevati međunarodne sukobe
Džozef Naj, profesor na Harvardu i visoki zvaničnik u administraciji dva američka predsednika, Kartera i Klintona, sabrao je u ovoj knjizi svoja predavanja o međunarodnim sukobima. U uvodu knjige Stenli Hofman, pominje reč elegancija kada opisuju način pisanja Dž. Naja. Tu reč treba naglasiti i to kao eleganciju umerenosti, elegantnu sposobnost na dijalog, eleganciju koja dopušta jasne stavove, ali i dileme. Pored elegancije, knjigu krasi i osoben dijalog koji autor vodi sa tri teorijska stanovišta (realizmom, liberalizmom i konstruktivizmom). Predočavajući njihov domašaj i granice u objašnjenju međunarodnih procesa i promena, autor pokazuje da je svestan da složenost sveta, protivrečna priroda promena i razuđenost izazova, ne mogu da stanu u jedan teorijski okvir. Neophodno je uvažiti različita traganja za istinom i prepoznati saglasnost između onih uverljivih nalaza i stvarnosti koji svaki od teorijskih okvira postigne.
Autor pokazuje i ogromno uvažavanje za senke koje istorija baca na sadašnjost, za njene pouke posebno kada je reč o logici sukoba u svetskoj politici. Zbog toga iznova razmatra Peloponeski rat i velike sukobe u XX veku. Naj je svestan opasnosti od neodrživih analogija, ali dopušta i misaone eksperimente povodom krupnih istorijskih događaja. On smatra da je legitimno istraživati propuštene prilike i pogrešne izbore, jer tako može da se relativizira ideja o neizbežnosti ishoda. Utvrditi da su se svetski ratovi mogli izbeći znači da se ratovi mogu izbeći. Misaoni eksperimenti za koje se Naj zalaže podstiču razmišljanja o alternativnim putevima rešavanja sukoba koji bi sprečili, ili bar umanjili, tragične posledice kakve su svetski ratovi doneli.
Najzad, autorov dijalog sa teorijama, sa istorijom, sa prirodom promena vodi jednom uvidu koji je po autoru najvažniji - uvidu o složenosti sveta - složenosti svetske politike, protivrečnih globalnih tokova, neravnomernosti, asimetrija, odnosa unutrašnjeg i spoljnjeg, ciljeva i posledica, države i nedržavnih aktera - što sve upućuje na nužnost izbegavanja olakih pojednostavljenja.
Autor posvećuje i znatan deo svoje knjige globalizaciji, tj. pitanju da li je u nastajanju novi svetski poredak. Naj je svestan da globalizacija nije nov fenomen, ali da je u savremenosti dobila brzinu i dubinu bez presedana. Globalizacija podrazumeva mrežu međuzavisnosti: lokalni događaji imaju globalne efekte, dok se transnacionalni tokovi pretvaraju u nad-determinante lokalnom. Autor takođe ukazuje da proces globalizacije nije univerzalan, već neravnomeran, delovi sveta su isključeni, a jaz između siromašnih i bogatih se produbljuje. Granice između država su porozne, ali ne i irelevantne, kao što su po njemu i međuljudski kontakti uvećani, ali ipak nema svetskog društva. Naj ukazuje da je nacionalna država transformisana, ali je još uvek ključan akter; da meka moć postaje važnija od tvrde, ali da je vojna sila još uvek značajna. Glavni dobitnici globalizacije su najveće države i u skladu s tim autor priznaje da su međunarodne institucije pristrasne u korist bogatih zbog asimetrije moći. Međunarodne institucije mogu eventualno da ublaže, ali ne i da ukinu asimetriju moći. Opisujući niz temeljnih protivrečnosti svetskog poretka u eri globalizacije Naj zaključuje da je reč o složenoj međuzavisnosti. Međuzavisnost ne vodi automatski saradnji, suspenziji nadmetanja zbog čega sukobi ni u eri globalizacije ne izostaju. Sukobi nastaju kao reakcija na loše posledice globalizacije (nejednakostima, finansijskim krizama, promenama u sferi rada), zbog ugroženog identiteta, širenje OMU, itd. Naziru se obrisi novog sveta čija mapa moći je po autoru zasada složena: vojna moć je unipolarna dok je ekonomska multipolarna, a lepeza transnacionalnih aktera se širi (čemu doprinose informatička revolucija, nove tehnologije). Ekonomska integracija sveta je praćena političkim fragmentacijama što je po njemu jedan od ključnih izvora nove neizvesnosti.
U skladu s Najovim odmeravanjima domašaja i granica teorija koje razmatra, nekoliko reči i o njegovim vlastitim manama. Na osnovu njegovih razmatranja vidi se da složenost sveta ne može da stane ni u ove tri teorije koje je autor izabrao. Teorijski dijalog se mora proširiti. Složenost, na kojoj inače insistira, utopila se u stereotipe ili nekritičko tumačenje kada se pominje američka spoljna politika u slučaju Irana (1953), intervencije SAD u Panami (1989), rata protiv Iraka, sukoba na tlu bivše Jugoslavije i bombardovanje Kosova, kao i 11. septembra. U razmatranju navedenih primera kao da se glas profesora podredio glasu političkog zvaničnika. Uloga SAD kao najmoćnijeg igrača na svetskoj sceni u oblikovanju sveta, zaslužuje dublju kritičku refleksiju, nego što je autor to sebi dopustio.
Knjiga svojim vrlinama, nastojanjima, uvidima i vlastitim granicama bez sumnje predstavlja izazovno delo koje obavezuje ne samo na dalja razmišljanja o svetu u kome živimo, već i na posvećenost nenasilnom rešavanju međunarodnih sukoba.
Radmila Nakarada
03.08.06 SEEcult.org
Kako razumevati međunarodne sukobe
Kako razumevati međunarodne sukobe, Džozef S. Naj
BEOGRAD, 2. avgusta (SEEcult.org) - Knjiga "Kako razumevati medjunarodne sukobe" Dzozefa Naja, profesora sa Harvarda i jednog od najznacajnijih savremenih americkih politickih teoreticara, objavljena je u ekskluzivnoj ediciji "Klepsidra" izdavacke kuce "Stubovi kulture".
Naj je oblikovao u svoje vreme neoliberalnu teoriju medjunarodnih odnosa, a tvorac je i poznatog koncepta "meke moci".
Njegova knjiga predstavlja obuhvatno i teorijski utemeljeno istrazivanje porekla, prirode i posledica medjunarodnih sukoba u 19. i 20. veku, a da bi oslikao moderni svet sa njegovim protivrecnostima i suprotstavljenim interesima, koji cesto prerastaju u otvorene sukobe, istrazio je i medjunarodne sukobe iz ranijih perioda svetske istorije, posebno peloponeske ratove.
Prikazujuci velike lokalne, regionalne i svetske ratove 19. i 20. veka, Naj nastoji ne samo da osvetli njihov tok, vec i da citaocima predstavi ono sto je, zapravo, najteze - same uzroke koji stoje u pozadini ratova i omogucavaju da oni izbiju sa svom potonjom zestinom. Naj otuda prikazuje pozicije sile, interesa i medjuzavisnosti, osvetljavajuci koliko su se u proteklih 200 godina radikalno menjali koncepti medjunarodnih odnosa, ravnoteze snaga ili pak medjuzavisnosti.
Utoliko je knjiga "Kako razumevati medjunarodne sukobe" izuzetno prodorna i analiticna studija, ali i razudjena istoriografska slika modernih svetskih ratova sa potpuno nepoznatim, do sada nedovoljno razjasnjenim ili neobicno zanimljivim detaljima, saopstili su "Stubovi".
U Najevoj knjizi slika svetskih odnosa i sukoba predstavljena je kao vrlo dinamicna i u neprestanoj promeni. Polazeci od pitanja postoji li trajna logika sukoba u svetskoj politici, Naj govori o karakteru i dramaticnim promenama u medjunarodnoj politici, medjunarodnom sistemu odnosa u 19. veku, kao i poreklu velikih sukoba u 20. veku.
Posebnu paznju posvecuje Prvom i Drugom svetskom ratu, Hladnom ratu, kao i velikom broju etnickih i regionalnih sukoba u svetu u drugoj polovini 20. veka, kao sto su sukobi na Srednjem Istoku, arapsko-izraelski sukobi ili Zalivski ratovi.
U zavrsnim poglavljima knjige okrece se modernim fenomenima medjunarodnih odnosa kao sto su globalizacija i medjuzavisnost, informaticka revolucija, transnacionalni akteri i rasprsivanje moci. Tu dolazi do pitanja sta je novo u globalizaciji 21. veka i da li se naziru obrisi neke nove svetske politike.
Predgovor knjizi Naja napisao je drugi poznati harvardski profesor Stenli Hofman. Na kraju knjige nalazi se recnik najvaznijih pojmova u oblasti medjunarodne politike.
Knjigu je preveo na srpski jezik Dragan R. Simic, profesor medjunarodnih odnosa, nacionalne i globalne bezbednosti, kao i savremene americke spoljne i bezbednosne politike na Fakultetu politickih nauka Univerziteta u Beogradu.
