Rođen je u mestu Loš, u staroj plemićkoj porodici. Rano je stupio u vojnu službu, koju je napustio posle trinaest godina (1827) i okrenuo se pisanju romantičarske poezije. U pesmama „Mojsije“, „Eloa“, „Vukova smrt“, „Pastirska kuća“, „Maslinjak“ i „Samsonov gnev“ izneo je svoje poglede o Bogu, prirodi, ljubavi i smrti.
Njegovo delo Zavera (Cinq-Mars), objavljeno 1826. godine, bilo je prvi značajniji istorijski roman na francuskom. Šest godina kasnije napisao je Stelo, knjigu o razdvajanju pesničkog i političkog života. Šaterton (1835) je njegova najbolja drama. Značajna je zbirka novela Robovanje i veličina vojničkog poziva (1835). Dnevnik jednog pesnika (Le Journal d"un poete), objavljen 1867. godine, značajan je izvor informacija o njegovom životu i delu.
Član Francuske akademije postao je 1845.