Najveći kompliment nekom putopisu bi bio da čitalac odmah posle čitanja poželi da ode tamo negde. Ali, to ovde nije slučaj. Ovde ne poželite da odete – vi JESTE tamo. Čudnovata platna uspevaju da osetite miris, čujete šumove i muziku, vidite boje, osetite strukturu materijala, ugreje vas toplota vazduha, znate i koje je doba dana i sa kim ste.
Pajević ostaje dosledan autentičnosti svojih dela. Kako kaže Dragiša Živković u čuvenoj Teoriji književnosti: „On (pisac, prim. priređ.) nam tu ne daje izmišljenu sliku života, već opisuje stvarni život, onakav kakav se stvarno prikazao pred njim.“
Umereni optimista
, vraćao se Zavičaju, u kome je pored svojih predaka i roditelja i sam rođen, noseći u svom rancu onu zvezdanu prašinu koju je prepoznavao kod Egziperija, R. Baha, Markesa, Koelja, Bulgakova, Kiša, ali ponajviše Crnjanskog. Ovo nisu Andrićevi Znakovi pored puta koje smatra svojom Biblijom, ali su ovo ipak izistinska, čudnovata, a mogla bi biti i čarobna platna ako čitalac poželi da ih čita onako kako su napisana.
Teško da knjiga može da ima veću ambiciju od te da vas zabavi, a uz to još i da naučite ponešto. Čudnovata platna to dovitljivo uspevaju. Ona nam nenametljivo, sa velikom lakoćom kao svež kroasan u pariskom bistrou (jednako mekano i mirisno), otkrivaju sloj po sloj: ima tu i ideologije, i činjenica do kojih se došlo ozbiljnim istraživačkim radom, i socioloških posmatranja, i psiholoških analiza… Bićete putnik, ali ne samo kroz prostore, već i kroz vreme, maštu, kulture, slike, svetove.
Milan Pajević nas vodi kroz galeriju likova vešto i misaono, intrigira, a pre svega uvodi u reči, bogat kolorit i tonove strasnog muževnog življenja, slojevitog viđenja u više nivoa i studioznog pristupa svakoj priči. Čudnovata platna na vrlo delikatan i diskretan način obećavaju nastavak neispričanih priča, kome se unapred radujemo i očekujemo ga.
Ostali naslovi iz oblasti: Memoari, biografije, dnevnici, pisma
Izdavač: Prometej - Novi Sad; 2019; Broširani povez; latinica; 20 cm; 214 str.; 978-86-515-1589-0;
