Dečansko pitanje

14.03.08 NIN

Troknjižje koje je pred čitaocima („Dečansko pitanje”, „Kosovo i Metohija u srpsko-arbanaškim odnosima”, „Kosovo i Metohija – istorija i ideologija”) čine radovi raznorodni po istoriografskoj formi i naučnom zahvatu (od monografije, preko naučnih rasprava i članaka do angažovanih analitičkih tekstova i priređenih dokumenata), hronološkom opsegu, obimu i strukturi, vremenu i okolnostima nastanka. Mozaičnu strukturu knjiga tvori jedna monografija, 28 naučnih i preglednih članaka, 27 vrednih i aktuelnih priloga (istorijskih izvora). Dušan T. Bataković ispisuje 1.217 stranica teksta, daje 15 uvek „glasnih”, emocionalnih i sugestivnih fotografija, prezentuje 12 raznorodnih karata (etničkih, verskih, istorijskih, ekonomskih...) nad kojima se mora zastati, nudi 9 tabela koje dodatno racionalizuju istorijsko mišljenje. Pređeni stručni put autora, koji na osoben način iskazuje struktura troknjižja, govori da naučna utemeljenost prethodi angažovanosti. Ponuđeni istorijski izvori, opet, omogućavaju uvid u „čvrsto tlo istorije” na kome počivaju osnovni stručni sudovi autora i otvaraju mogućnost kritičkog preispitivanja napisanog.

Više tematskih krugova, uklopljenih u jednu koherentnu misaonu celinu, oblikuje troknjižje Dušana T. Batakovića. U širokim potezima („vertikale istorije”) sa zastajanjem na mikroplanu („studije problema”) autor je progovorio o složenoj i slojevitoj istoriji Balkana (evropskog jugoistoka) koja se ne može, sem nasilno (kako to čini deo politikom inspirisane „naučne literature” posvećene ovim pitanjima), svesti na crno-bele predstave. Svoju pažnju posvetio je: prostoru Kosova i Metohije – konkretno prisutnom i vezanom za život, verske tradicije, epsko nasleđe, prošlost i budućnost; narodima – pre svega Srbima i Albancima koji na tom prostoru žive i smatraju ga „svojim”, oko njega se spore, svađaju, ratuju, mrze, preziru, ponižavaju, poništavaju; politici velikih sila i malih država – sa jasno definisanim interesima i ciljevima, strategijom i taktikom koja odatle proističe, realnim mogućnostima i nerealnim željama; idejama i ideologijama – koje oblikuju nacionalnu i državnu samosvest i identitet; istoriografiji (tumačenjima istorije) – koja, prečesto, svojom selektivnom i spekulativnom argumentacijom potkrepljuje nacionalne, državne, ideološke projekte.

U vertikali dugoj osam vekova izranja čitava periodizacija istorije srpskog naroda. Dušan T. Bataković piše o „dobu uspona” (srpski srednji vek), „dobu iskušenja” („pad” u državu Osmanlija), „dobu seoba” (povratku Srba na istorijsku pozornicu 1683–1804), „dobu zuluma” (1804-1945), „dobu komunizma” (1945-1991), vremenu neizvesnosti koje, još uvek, živimo. Unutar tih velikih „blokova” istorije, sa jasnim uočavanjem prekretnih događaja (hronološki vezanih za godine 1166-1371; 1371-1389; 1459-1557; 1683-1690; 1804-1814; 1875-1878; 1912-1918; 1941-1945; 1989-2000...), autor prati ključne istorijske procese. Wihovo identifikovanje vodi čitaoca ka razumevanju složene i celovite istorije. U njoj posebno mesto imaju društveni fenomeni poput: anarhije, terora i straha sa kojima je jedno društvo sraslo i koji ispunjavaju sve sfere života; migracija koje prazne prostor i izazivaju dugoročne ekonomske i demografske poremećaje; islamizacije i albanizacije koje trajno menjaju versku i nacionalnu strukturu stanovništva; komunizma koji unosi nove podele i ne uspeva da pomiri narasle isključivosti. Politika, prisutna u desetinama vidova je ta koja „raspinje” Kosovo i Metohiju u vremenu i prostoru, između Srba i Albanaca, velikih sila i balkanskih država, ideje o velikoj Albaniji i srpske „zavetne misli”, zaostalosti i modernosti, prošlosti i budućnosti, istine i laži, ostajanja (opstajanja) i iseljenja, nade i očaja.

Istraživanja Dušana T. Batakovića nedvosmisleno pokazuju da je na Balkanu politika, gotovo uvek, shvatana kao vlast koja se ne mora povinovati drugim pravilima sem pravilima očuvanja. Kao takva ona je uvek privremena, bez principa i zasnovana na sili koja štiti konkretne interese. To najdirektnije određuje tehnike vladanja, poništava religijska i moralna pravila, krši ideološke norme, nameće nacionalne, ekonomske ili državne programe, provocira sukobe i ratove, donosi male uspehe i velika razočarenja. Političke ambicije retko kada imaju granice i osećaj za realnost. Uvek novi počeci, promene „političkog kursa” i varljiva „osvajanja” perspektiva, troše čitave generacije.
Unutrašnje i spoljno izgrađivanje države traži vreme, kontinuitet, ozbiljnost, plan, upornost. Vitalni interesi nacije, kako nas uči istorija, štite se vojskom i diplomatijom ali, još mnogo efikasnije, školom, znanjem, slojevitim sagledavanjem i razumevanjem procesa „dugog trajanja”, iznalaženjem alternativa. Tome služi i poznavanje prošlosti bez koga nema racionalnog sagledavanja sadašnjosti i dobre procene budućnosti. U tom kontekstu, sabrani na jednom mestu, istoriografski radovi Dušana T. Batakovića, posvećeni istoriji srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, dragoceni su i dobrodošli.

Ljubodrag Dimić

01.02.07

Vojnoistorijski glasnik

U srpskoj ali i evropskoj istoriografiji osetan je nedostatak pouzdanih istraživačkih rezultata, a samim tim i pouzdanog znanja, o brojnim stranama života na Kosovu i Metohiji tokom minulih godina, decenija i vekova. Vreme je pokazalo da površne analize i prepričavanje opšte poznatih dokumenata, manjak znanja, stručno zanemarivanje pojedinih tema, proizvodi značajne posledice. Nasuprot oskudnoj naučnoj literaturi istorijsku i društvenu svest savremenika formirala je sumnjiva „istoriografija“, pisana bez uvida u istorijske izvore, poznavanja istoriografskog nasleđa, poštovanja osnovnih metodoloških postulata struke kojoj je posvećen istoričar. Naglašeno ideologizovana i politizovana ta je „literatura“, u najvećem broju slučajeva, krivotvorila prošlost, zanemarivala činjenice, subjektivizmom poništavala „rigoroznu analizu društvenih realnosti“, adaptirala zaključke u skladu sa političkim ciljevima i očekivanjima, davala prednost interpretacijama u odnosu na činjenice, koristila analogije, stereotipe, paušalne ocene, zamagljivala sve vidove istine. Na temelju takvih sumnjivih i politički projektovanih „znanja“, sa nedopustivom lakoćom argumentovani su politički postupci, vršene generalizacije, „opisivani“ događaji, „poimani“ problemi, „podučavane“ generacije đaka i studenata, donošene „odluke“ sa dalekosežnim posledicama. Sve to provocira potrebu da se iznova vratimo istorijskim izvorima i ozbiljnoj naučnoj literaturi nastaloj iz potrebe da se prošlost istražuje a istina o njoj saznaje i saopštava.
„Sumnja bez kraja“ preduslov je dosezanja do naučnih rezultata koji savlađuju poluznanja i otklanjaju predrasude, kolektivne iluzije i zablude. „Sumnja bez kraja“ već četvrt veka obuzima i dr Dušana Batakovića – angažovanog intelektualca, obaveštenog sagovornika, diplomatu sa integritetom, naučnika u politici, istoričara formiranog u najboljim tradicijama srpske i evropske istoriografije i trajno posvećenog temama moderne i savremene istorije Balkana. Kada je početkom 80-tih godina XX veka zakoračio u istoriografiju znanja o istoriji srpskog naroda u Staroj Srbiji bila su nedovoljna, nesistematična, neprodubljena, skromna. Bila je potrebna velika energija i rad da jedna sasvim zapuštena i svesno „zaboravljena“ tema zadobije naučni legitimitet a znanje o njoj dosegne takav nivo koji ga uključuje u međunarodnu razmenu naučnih informacija. Na tom poslu Dušan Bataković nije bio sam ali nije bilo ni mnogo onih koji su se za taj široki tematski krug pitanja istinski i dugotrajno zanimali.
Troknjižje koje je pred čitaocima („Dečansko pitanje“, „Kosovo i Metohija u srpsko arbanaškim odnosima“, „Kosovo i Metohija istorija i ideologija“) čine radovi raznorodni po istoriografskoj formi i naučnom zahvatu (od monografije, preko naučnih rasprava i članaka do angažovanih analitičkih tekstova i priređenih dokumenata), hronološkom opsegu, obimu i strukturi, vremenu i okolnostima nastanka. Mozaičnu strukturu knjiga tvori jedna monografija, 28 naučnih i preglednih članaka, 27 vrednih i aktuelnih priloga (istorijskih izvora). Dušan Bataković ispisuje 1.217 stranica teksta, daje 15 uvek „glasnih“, emocionalnih i sugestivnih fotografija, prezentuje 12 raznorodnih karata (etničkih, verskih, istorijskih, ekonomskih...) nad kojima se mora zastati, nudi 9 tabela koje dodatno racionalizuju istorijsko mišljenje. Pređeni stručni put autora, koji na osoben način iskazuje struktura troknjižja, govori da naučna utemeljenost prethodi angažovanosti. Ponuđeni istorijski izvori, opet, omogućavaju uvid u „čvrsto tlo istorije“ na kome počivaju osnovni stručni sudovi autora i otvaraju mogućnost kritičkog preispitivanja napisanog.
Više tematskih krugova, uklopljenih u jednu koherentnu misaonu celinu, oblikuje troknjižje Dušana Batakovića. U širokim potezima („vertikale istorije“) sa zastajanjem na mikro planu („studije problema“) autor je progovorio o složenoj i slojevitoj istoriji Balkana (evropskog Jugoistoka) koja se ne može , sem nasilno (kako to čini deo politikom inspirisane „naučne literature“ posvećene ovim pitanjima), svesti na crno-bele predstave. Svoju pažnju posvetio je: prostoru Kosova i Metohije konkretno prisutnom i vezanom za život, verske tradicije, epsko nasleđe, prošlost i budućnost; narodima pre svega Srbima i Albancima koji na tom prostoru žive, smatraju ga „svojim“, oko njega se spore, svađaju, ratuju, mrze, preziru, ponižavaju, poništavaju; politici velikih sila i malih država – sa jasno definisanim interesima i ciljevima, strategijom i taktikom koja odatle proističe, realnim mogućnostima i nerealnim željama; idejama i ideologijama – koje oblikuju nacionalnu i državnu samosvest i identitet; istoriografiji (tumačenjima istorije) – koja, prečesto, svojom selektivnom i spekulativnom argumentacijom potkrepljuje nacionalne, državne, ideološke projekte.
U vertikali dugoj osam vekova izranja čitava periodizacija istorije srpskog naroda. Kolega Bataković piše o „dobu uspona“ (srpski srednji vek), „dobu iskušenja“ („pad“ u državu Osmanlija), „dobu seoba“ (povratku Srba na istorijsku pozornicu 1683 – 1804), „dobu zuluma“ (1804-1945), „dobu komunizma“ (1945-1991), vremenu neizvesnosti koje, još uvek, živimo. Unutar tih velikih „blokova“ istorije, sa jasnim uočavanjem prekretnih događaja (hronološki vezanih za godine 1166-1371; 1371-1389; 1459-1557; 1683-1690; 1804-1814; 1875-1878; 1912-1918;1941-1945; 1989-2000...), autor prati ključne istorijske procese. Njihovo identifikovanje vodi čitaoca ka razumevanju složene i celovite istorije.
U njoj posebno mesto imaju društveni fenomeni poput: anarhije, terora i straha sa koima je jedno društvo sraslo i koji ispunjavaju sve sfere života; migracija koje prazne prostor i izazivaju dugoročne ekonomske i demografske poremećaje; islamizacije i albanizacije koje trajno menjaju versku i nacionalnu strukturu stanovništva; komunizma koji unosi nove podele i ne uspeva da pomiri narasle isključivosti. Politika, prisutna u desetinama vidova je ta koja „raspinje“ Kosovo i Metohiju u vremenu i prostoru, između Srba i Albanaca, velikih sila i balkanskih država, ideje o Velikoj Albaniji i srpske „zavetne misli“, zaostalosti i modernosti, prošlosti i budućnosti, istine i laži, ostajanja (opstajanja) i iseljenja, nade i očaja.
Istraživanja Dušana Batakovića nedvosmisleno pokazuju da je na Balkanu politika, gotovo uvek, shvatana kao vlast koja se ne mora povinovati drugim pravilima sem pravilima očuvanja. Kao takva ona je uvek privremena, bez principa i zasnovana na sili koja štiti konkretne interese. To najdirektnije određuje tehike vladanja, poništava religijska i moralna pravila,krši ideološke norme, nameće nacionalne, ekonomske ili državne programe, provocira sukobe i ratove, donosi male uspehe i velika razočarenja. Političke ambicije retko kada imaju granice i osećaj za realnost. Uvek novi početci, promene „političkog kursa“ i varljiva „osvajanja“ perspektiva, troše čitave generacije.
Unutrašnje i spoljno izgrađivanje države, traži vreme, kontinuitet, ozbiljnost, plan, upornost. Vitalni interesi nacije, kako nas uči istorija, štite se vojskom i diplomatijom ali, još mnogo efikasnije, školom, znanjem, slojevitim sagledavanjem i razumevanjem procesa „dugog trajanja“, iznalaženjem alternativa. Tome služi i poznavanje prošlosti bez koga nema racionalnog sagledavanja sadašnjosti i dobre procene budućnosti. U tom kontekstu, sabrani na jednom mestu, istoriografski radovi Dušana Batakovića, posvećeni istoriji srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, dragoceni su i dobrodošli.
Prof. dr Ljubodrag Dimić