Istrage Dik Martija, dostojne najboljih špijunskih romana, bile su na prvim stranama svetske štampe.
Od najveće zaplene heroina u Švajcarskoj do tajnih zatvora CIA, od trgovine organima na Kosovu do situacije sa ljudskim pravima u Čečeniji, Dik Marti se uzastopno angažovao unutar sve tri državne vlasti. To je učinio bez kompromisa, vođen pravom moralnom strašću. Vraćajući se na otkrića iz svog izveštaja o delovanjima CIA – koja su neki okarakterisali kao izmišljotine, a koja je potvrdila komisija Američkog senata i Evropskog suda za ljudska prava – autor denuncira saučesništvo zapadnjačkih demokratija koje su izdale svoje vrednosti i kompromitovale efikasnost borbe protiv terorizma. O Kosovu, Bliskom istoku ili Siriji, bivši tužilac iznosi gledišta koja se udaljavaju od dominantnog narativa. Postavlja uznemiravajuća pitanja kada je reč o pomoći zemljama u razvoju i izražava naročitu uznemirenost što se tiče nezavisnosti Crvenog krsta. To je takođe priča o susretima sa prestupnicima, žrtvama, državnicima, ali pre svega sa muškarcima i ženama koji preuzimaju velike rizike kako bi branili prava drugog. Dik Marti radio je kao istraživač u Institutu Maks Plank za međunarodno kazneno pravo i kriminologiju. Potom je radio kao državni tužilac za kanton Tičino, u Savetu istog kantona, pa u Savetu kantona Švajcarske. Bio je takođe poslanik u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i u okviru te institucije predsedavao Komisiji za ljudska prava.
Primio je mnoge nagrade i priznanja u Švajcarskoj i u inostranstvu. Počasni je doktor Univerziteta u Ženevi.